https://lat.sputnikportal.rs/20260123/naucna-istina-o-hladnoci-da-li-ce-da-nas-razboli-ili-ne-1195069728.html
Naučna istina o hladnoći: Da li će da nas razboli ili ne?
Naučna istina o hladnoći: Da li će da nas razboli ili ne?
Sputnik Srbija
Svake zime vraća se upozorenje - izbegavajte izlaganje hladnoći i utoplite se da se ne biste razboleli. Manal Mohamed, viši predavač medicinske mikrobiologije na... 23.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-23T23:00+0100
2026-01-23T23:00+0100
2026-01-23T23:00+0100
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110472/91/1104729190_0:104:2000:1229_1920x0_80_0_0_82ca5c5aa14f77ee64377b5510f3af13.jpg
Prehlade i grip uzrokuju virusi, a ne izlaganje niskim temperaturama. Rinovirusi uzrokuju većinu prehlada, dok virusi gripa izazivaju grip. Ovi patogeni se prenose sa osobe na osobu putem respiratornih kapljica i fizičkog kontakta, a njihov prenos ne zavisi od toga da li je spoljašnji vazduh topao ili hladan, napominje Mohamed u članku za "Konnverzejšn".Kombinacija spoljašnjih uslovaUprkos tome, stope infekcije u mnogim regionima širom sveta konstantno rastu tokom zime. Mohamed objašnjava da hladni i suvi uslovi favorizuju opstanak respiratornih virusa, pozivajući se na relevantna istraživanja. Virusi gripa i korona virusi preživljavaju i ostaju zarazni duže u takvim sredinama, što takođe povećava njihov potencijal za prenos.Suv vazduh takođe menja ponašanje respiratornih kapljica. Kada ljudi dišu, govore, kašlju ili kijaju, kapljice pri niskoj vlažnosti brže isparavaju i stvaraju manje čestice koje duže ostaju u vazduhu. Takve čestice se lakše udišu, što povećava rizik od izloženosti respiratornim infekcijama.Uticaj na teloHladan vazduh utiče na prve linije odbrane tela. Udisanje hladnog vazduha snižava temperaturu u nosu i disajnim putevima, što uzrokuje vazokonstrikciju, odnosno sužavanje krvnih sudova. Smanjen protok krvi ograničava imunološku aktivnost u ovim tkivima i slabi rane odbrambene reakcije koje normalno sprečavaju virusnu infekciju, objašnjava stručnjak.Izlaganje hladnoći takođe može poremetiti normalnu funkciju disajnih puteva, posebno kod ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Zajedno, ovi efekti olakšavaju virusima sa kojima je telo već došlo u kontakt da se uspešno razviju u njemu.Ima još...Ljudske aktivnosti, koje se menjaju sezonski, takođe igraju veliku ulogu. Hladno vreme podstiče ljude da provode više vremena u zatvorenom prostoru, često u prepunim i slabo provetrenim prostorima. Takvi uslovi omogućavaju česticama koje sadrže viruse da se akumuliraju i cirkulišu.Takođe, zimi ima manje sunčeve svetlosti, što smanjuje proizvodnju vitamina D u koži. Vitamin D je uključen u regulaciju imunološke funkcije, a niži nivoi su povezani sa slabijim imunološkim odgovorima, podseća Mohamed. Zagrevanje prostora dodatno suši vazduh, što narušava funkciju sluzi u nosu i grlu. Sluz normalno hvata viruse i uklanja ih iz disajnih puteva pomoću cilija; sušenje slabi ovaj zaštitni mehanizam.Ljudi sa astmom ili alergijskim rinitisom suočavaju se sa dodatnim poteškoćama. Epidemiološke studije pokazuju da hladni uslovi mogu pogoršati simptome i povećati funkcionalna ograničenja, što zauzvrat povećava posledice respiratornih infekcija, zaključuje Mohamed.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo
Naučna istina o hladnoći: Da li će da nas razboli ili ne?
Svake zime vraća se upozorenje - izbegavajte izlaganje hladnoći i utoplite se da se ne biste razboleli. Manal Mohamed, viši predavač medicinske mikrobiologije na Univerzitetu Vestminster u Britaniji, ističe da takvo verovanje previše pojednostavljuje način kako se respiratorne infekcije zaista šire i razloge zašto su češće u hladnijem delu godine.
Prehlade i grip uzrokuju virusi, a ne izlaganje niskim temperaturama. Rinovirusi uzrokuju većinu prehlada, dok virusi gripa izazivaju grip. Ovi patogeni se prenose sa osobe na osobu putem respiratornih kapljica i fizičkog kontakta, a njihov prenos ne zavisi od toga da li je spoljašnji vazduh topao ili hladan, napominje Mohamed u
članku za "Konnverzejšn".
Kombinacija spoljašnjih uslova
Uprkos tome, stope infekcije u mnogim regionima širom sveta konstantno rastu tokom zime. Mohamed objašnjava da hladni i suvi uslovi favorizuju opstanak respiratornih virusa, pozivajući se na relevantna istraživanja. Virusi gripa i korona virusi preživljavaju i ostaju zarazni duže u takvim sredinama, što takođe povećava njihov potencijal za prenos.
Suv vazduh takođe menja ponašanje respiratornih kapljica. Kada ljudi dišu, govore, kašlju ili kijaju, kapljice pri niskoj vlažnosti brže isparavaju i stvaraju manje čestice koje duže ostaju u vazduhu. Takve čestice se lakše udišu, što povećava rizik od izloženosti respiratornim infekcijama.
Hladan vazduh utiče na prve linije odbrane tela. Udisanje hladnog vazduha snižava temperaturu u nosu i disajnim putevima, što uzrokuje vazokonstrikciju, odnosno sužavanje krvnih sudova. Smanjen protok krvi ograničava imunološku aktivnost u ovim tkivima i slabi rane odbrambene reakcije koje normalno sprečavaju virusnu infekciju, objašnjava stručnjak.
Izlaganje hladnoći takođe može poremetiti normalnu funkciju disajnih puteva, posebno kod ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Zajedno, ovi efekti olakšavaju virusima sa kojima je telo već došlo u kontakt da se uspešno razviju u njemu.
Ljudske aktivnosti, koje se menjaju sezonski, takođe igraju veliku ulogu. Hladno vreme podstiče ljude da provode više vremena u zatvorenom prostoru, često u prepunim i slabo provetrenim prostorima. Takvi uslovi omogućavaju česticama koje sadrže viruse da se akumuliraju i cirkulišu.
Takođe, zimi ima manje sunčeve svetlosti, što smanjuje proizvodnju vitamina D u koži. Vitamin D je uključen u regulaciju imunološke funkcije, a niži nivoi su povezani sa slabijim imunološkim odgovorima, podseća Mohamed. Zagrevanje prostora dodatno suši vazduh, što narušava funkciju sluzi u nosu i grlu. Sluz normalno hvata viruse i uklanja ih iz disajnih puteva pomoću cilija; sušenje slabi ovaj zaštitni mehanizam.
Ljudi sa astmom ili alergijskim rinitisom suočavaju se sa dodatnim poteškoćama. Epidemiološke studije pokazuju da hladni uslovi mogu pogoršati simptome i povećati funkcionalna ograničenja, što zauzvrat povećava posledice respiratornih infekcija, zaključuje Mohamed.
