Kijevska Rusija, majka današnje Rusije, Belorusije i Ukrajine
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Knjiga „Kijevska Rusija“ ruskog istoričara Borisa Grekova, iako napisana 1939. godine, danas dobija novu aktuelnost u svetlu ukrajinske krize. Grekov je još tada naučno pokazao da je Kijevska Rusija zajedničko istorijsko izvorište Rusije, Ukrajine i Belorusije, čime je osporio savremene revizionističke interpretacije.
U kontekstu savremenih geopolitičkih sporova i pokušaja istorijskog revizionizma vezanog za ukrajinsku krizu, sve češće se iznose tvrdnje da Kijev nikada nije bio ruski i da Kijevska Rusija nema veze sa ruskom državnošću, istaknuto je na promociji ove studije u Ruskom domu u Beogradu.
Boris Grekov je u svom kapitalnom delu pokazao da je Kijevska Rusija majka ruske državnosti i prostor na kojem započinje istorijski uspon Slovena, i to ne samo Istočnih Slovena, naglasio je filozof Miroslav Ivanović.
„Grekov insistira na opšteslovenskom karakteru Kijevske Rusije i to je izuzetno važno, jer se ne radi o marginalnoj istorijskoj epizodi, već o formiranju najveće zajednice naroda na evropskom kontinentu“, rekao je Ivanović.
Knjiga koja nije izgubila naučnu aktuelnost
Iako je „Kijevska Rusija“ napisana pre gotovo jednog veka, njena naučna vrednost nije umanjena, smatra Ivanović.
„Čitajući Grekova i danas dobijamo pravilnu, utemeljenu sliku prošlosti. Ova knjiga nije izgubila na aktuelnosti ni u jednom smislu. Ona je i dalje referentna tačka za razumevanje perioda Kijevske Rusije“, istakao je on.
Ivanović podseća da se Grekov i danas često citira u savremenim naučnim i enciklopedijskim izvorima.
„Ako danas otvorite Vikipediju, naročito rusku, i tražite relevantne pojmove i događaje iz tog perioda, videćete da se vrlo često pozivaju upravo na Grekova. To jasno govori da ova knjiga i dalje ima status naučnog autoriteta“, dodao je Ivanović.
Tri grane jednog naroda
Profesor međunarodnih odnosa dr Srđan Perišić istakao je da Grekov jasno pokazuje da je Kijevska Rusija najstariji period ruske državnosti, iz koje poreklo vode ne samo Rusija, već i Ukrajina i Belorusija.
„Grekov je nedvosmisleno pokazao da se radi o tri grane jednog naroda. Ruski, beloruski i maloruski narod potiču iz istog državnog, kulturnog i civilizacijskog izvora“, rekao je Perišić.
On je ukazao da savremena zapadna istoriografija nastoji da Kijevsku Rusiju prikaže kao državu iz koje potiče isključivo Ukrajina.
„Te teze nisu nove. Grekov ih je naučno razorio još 1939. godine, i upravo u tome leži ogroman značaj ove studije“, naglasio je Perišić.
Grekov protiv sovjetsko-ukrajinskih interpretacija
Perišić je podsetio da je pojam Kijevska Rus’ nastao u ruskim istoriografskim krugovima u XIX veku, ali da ga je Grekov reafirmisao u vreme Sovjetskog saveza.
„On se tada otvoreno suprotstavio sovjetsko-ukrajinskim istoričarima koji su pokušavali da pokažu da je Kijevska Rus’ bila osnova isključivo ukrajinske države. Grekov je u toj raspravi pobedio, pokazavši da je Kijevska Rus’ osnova ruskog, beloruskog i maloruskog identiteta, što znači da su ta tri naroda – jedan narod“, rekao je Perišić.
Prema rečima Miroslava Ivanovića, Grekovljev odnos prema Ukrajini bio je jasan i nedvosmislen. On je Ukrajinu smatrao delom onoga što bismo danas nazvali ruskim svetom. Time se suprotstavio prozapadnom i nenaučnom konceptu da je samo Ukrajina naslednik Kijevske Rusije i da jedino ona polaže pravo na to istorijsko nasleđe.
Kijevska Rusija kao „Rjurikovo carstvo“
Grekov je Kijevsku Rusiju posmatrao u širem istorijskom kontekstu, kao „Rjurikovo carstvo“, koje je obuhvatalo ogromnu teritoriju.
„Smatram da je potrebno još jednom istaći da se u svom radu bavim Kijevskom Rusijom ne u uskom teritorijalnom smislu ovog pojma, već u širem smislu ’Rjurikovog carstva’, koje odgovara zapadnoevropskom carstvu Karla velikog“, napisao je Grekov u predgovoru izdanja iz 1953. godine.
Iako formalno nije bila carstvo, Kijevska Rusija je po snazi, veličini i trajanju to faktički bila, naročito ako se ima u vidu da je opstala gotovo četiri veka, za razliku od Karolinškog carstva koje je trajalo oko jednog veka.
U svom delu Grekov naučno odbacuje normanske teorije o poreklu pojma „Rus“. On pokazuje da je reč o etničkom pojmu koji se pojavljuje u istorijskim izvorima još u VI veku, čime dokazuje da je postojao nekoliko vekova pre nego što normanska teorija tvrdi da su ga Varjazi doneli među Slovene.
Istoričar koji je oblikovao rusku istoriografiju
Iako savremenoj srpskoj javnosti nije dovoljno poznat, Boris Grekov zauzima izuzetno važno mesto u ruskoj istoriografiji. Radio je i u periodu carske Rusije i u Sovjetskom savezu, bio profesor Petrogradskog, kasnije Lenjingradskog univerziteta, i jedan od ključnih ljudi u osnivanju katedri za rusku istoriju širom SSSR-a. Dopisni član Akademije nauka postao je 1934, a redovni 1935. godine. Njegovo delo „Kijevska Rusija“ objavljeno je u izdanju izdavačke kuće ITV Centar plus.
Pogledajte i:
