https://lat.sputnikportal.rs/20260122/zasto-je-ruska-milijarda-vazna-za-vasington-a-problematicna-za-evropu-rusija-olivera-ikodinovic-1195067427.html
Zašto je ruska milijarda važna za Vašington, a problematična za Evropu
Zašto je ruska milijarda važna za Vašington, a problematična za Evropu
Sputnik Srbija
Spremnost Vladimira Putina da dâ milijardu dolara Savetu mira iz ruskih sredstava zamrznutih u SAD, za obnavljanje teritorija u zoni Specijalne vojne operacije... 22.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-22T22:19+0100
2026-01-22T22:19+0100
2026-01-22T22:19+0100
rusija
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
analize i mišljenja
sad
vladimir putin
savet mira
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112199/86/1121998602_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e9c3c40c11853f936fb4810b54113f58.jpg
Stručnjaci ocenjuju da je teško reći da li će Rusija dobiti nazad zamrznuta sredstva u SAD ili ne, ali je ideja da se ona iskoriste kao međunarodni diplomatski aktiv – veoma dobra, jer to znači da Moskva može upravljati tim sredstvima radi postizanja spoljnopolitičkih ciljeva.Pored toga, ocene su da je Putinov predlog posebno važan za SAD, s obzirom na to da najveće zemlje EU izražavaju sumnju u vezi sa pristupanjem Savetu mira, a eventualno učešće takve svetske sile kao što je Rusija u radu ovog organa učinile bi inicijativu šefa Bele kuće značajnijom i uticajnijom.Ruski politikolog Jurij Svetov ističe da Rusija još nije zvanično odlučila da li će da bude deo Saveta za mir, ali podržava inicijative koje je pokrenuo Donald Tramp i sve korake koji vode ka miru i rešavanju sukoba. Prema njegovim rečima, situacija sa zamrznutim ruskim sredstvima veoma je komplikovana i teško je prognozirati šta će biti sa oko 300 milijardi evra koji se nalaze na računima u zapadnoj Evropi i SAD.Zapad gleda na zamrznuta ruska sredstva kao na sredstvo političkog pritiska. Poruka je jasna - ako Rusija postupi po zahtevima Zapada, moguće je da će deo sredstava biti vraćen, kaže Svetov.„Glavni cilj koji je postavio Zapad je da ta sredstva idu Ukrajini. Pri tome, ukrajinska vlast, na čelu sa Zelenskim, traži da ta sredstva idu na reparaciju Ukrajine. Međutim, reparacije po pravilu isplaćuje poražena strana, kao što je npr. Hitlerova Nemačka plaćala reparacije. Rusija nije poražena strana, zato nikakvih reparacija neće biti“, ističe Svetov.Imajući u vidu složenost situacije sa zamrznutim sredstvima, Rusija razmatra mogućnosti njihovog raspolaganja zajedno sa SAD, dodaje ekspert, ističući da se pregovori oko toga vode upravo sa Amerikancima, a ne sa Evropom. Konkretno, dodao je on, pažnja je posvećena sredstvima koja se nalaze na računima u SAD.„Predlog Putina je da jedna milijarda ide Savetu mira za Gazu, a ostala sredstva mogu biti usmerena za obnovu teritorija u zoni Specijalne vojne operacije. Primetno je da Putin nije rekao čije teritorije - ruske ili ukrajinske. Rekao je teritorije koje su stradale od ratnih dejstava. Možda to mogu biti i ukrajinske“, kaže Svetov.Borba oko zamrznute ruske imovineU svakom slučaju, svako korišćenje zamrznute ruske imovine bez saglasnosti Moskve moglo bi se okarakterisati kao otvorena pljačka, što bi moglo da izazove ozbiljne i oštre uzvratne mere Rusije.„Amerikanci su tokom pregovora u Enkoridžu predlagali da određeni deo zamrznutog novca ide na obnovu Ukrajine, pri čemu bi kontrolu nad tim sredstvima imali Amerikanci, a polovina prihoda od projekata realizovanih tim sredstvima trebalo bi da ide SAD. Evropa se pobunila i izjavila: ‘Kako to da novac zamrznut u Evropi koriste Amerikanci?’. Drugim rečima, ‘novac smo oteli mi, a koristiće ga Amerikanci’. Ta tačka je izbrisana iz Trampovog mirovnog predloga“, kaže Svetov.Što se tiče mogućeg vraćanja zamrznutih sredstava, sagovornik kaže da je teško prognozirati ishod, ali ističe da Rusija ne gubi nadu da će sredstva biti vraćena, ocenjujući da će ceo proces biti dug i veoma složen.Doprinos Rusije od milijardu dolara Savetu mira zahtevaće deblokiranje ruske imovine u Sjedinjenim Državama, a taj novac bi trebalo da bude usmeren ka obnovi Palestine.Svetov ističe da Moskva ceni Trampove inicijative i podržava sve korake koji vode ka miru i rešavanju sukoba.„Sada je Tramp dao taj predlog, a mi razmatramo našu spremnost da se priključimo Savetu mira. Obratio bih pažnju da su danas u Moskvi bili pregovori između predsednika Putina i palestinskog lidera Abasa. Mislim da nije slučajno što se u istom danu u Moskvi održavaju pregovori sa Abasom i sa Amerikancima, a pitanje Pojasa Gaze će, naravno, biti razmotreno. Imajući u vidu da predsednik Putin održava dijalog sa premijerom Izraela - Netanjahuom, uloga Rusije u rešavanju situacije u Pojasu Gaze je mnogo važnija i značajnija nego što to izgleda u informacionom prostoru“, kaže Svetov.Rusija smatra, podseća Svetov, da je trajno rešenje za Bliski istok moguće samo na osnovu formule Saveta bezbednosti UN, koja podrazumeva stvaranje palestinske države.„Da li je to realno u ovim okolnostima, nije baš jasno. Ali pošto su ratna dejstva tamo prestala zahvaljujući naporima koje su preduzele Sjedinjene Države i Tramp, to mi podržavamo”, zaključio je Svetov.
https://lat.sputnikportal.rs/20251202/finansijska-nuklearka-zasto-bi-kradja-ruske-imovine-mogla-da-raznese-evropsku-ekonomiju-olivera-ikodinovic-1193250282.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, sad, vladimir putin, savet mira, donald tramp
rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, analize i mišljenja, sad, vladimir putin, savet mira, donald tramp
Zašto je ruska milijarda važna za Vašington, a problematična za Evropu
Spremnost Vladimira Putina da dâ milijardu dolara Savetu mira iz ruskih sredstava zamrznutih u SAD, za obnavljanje teritorija u zoni Specijalne vojne operacije, ruski eksperti vide kao „pametan diplomatski potez“ ruskog predsednika.
Stručnjaci ocenjuju da je teško reći da li će Rusija dobiti nazad zamrznuta sredstva u SAD ili ne, ali je ideja da se ona iskoriste kao međunarodni diplomatski aktiv – veoma dobra, jer to znači da Moskva može upravljati tim sredstvima radi postizanja spoljnopolitičkih ciljeva.
Pored toga, ocene su da je
Putinov predlog posebno važan za SAD, s obzirom na to da najveće zemlje EU izražavaju sumnju u vezi sa pristupanjem Savetu mira, a eventualno učešće takve
svetske sile kao što je Rusija u radu ovog organa učinile bi inicijativu šefa Bele kuće značajnijom i uticajnijom.
Ruski politikolog Jurij Svetov ističe da Rusija još nije zvanično odlučila da li će da bude deo Saveta za mir, ali podržava inicijative koje je pokrenuo Donald Tramp i sve korake koji vode ka miru i rešavanju sukoba. Prema njegovim rečima, situacija sa zamrznutim ruskim sredstvima veoma je komplikovana i teško je prognozirati šta će biti sa oko 300 milijardi evra koji se nalaze na računima u zapadnoj Evropi i SAD.
„Rusija se bori za povraćaj tih sredstava, a čak je podnela i tužbu protiv ‘Juroklira’, gde su deponovana zamrznuta ruska sredstva. Ta tužba je, između ostalog, podignuta i zato što oni kamatu koje dobijaju na te zamrznute pare, bez dozvole Ruske Federacije, usmeravaju na pomoć Ukrajini. Što se tiče tih sredstava, upravo smo čuli saopštenje premijera Belgije - zemlje u kojoj se nalazi najviše tih sredstava - koji je rekao: ‘Mi ta sredstva ne možemo konfiskovati, jer nismo u ratu sa Rusijom, a pošto ne ratujemo - to ne možemo učiniti’. Dakle, ovo je veoma složeno pitanje“, navodi Svetov.
Zapad gleda na zamrznuta ruska sredstva kao na sredstvo političkog pritiska. Poruka je jasna - ako Rusija postupi po zahtevima Zapada, moguće je da će deo sredstava biti vraćen, kaže Svetov.
„Glavni cilj koji je postavio Zapad je da ta sredstva idu Ukrajini. Pri tome, ukrajinska vlast, na čelu sa Zelenskim, traži da ta sredstva idu na reparaciju Ukrajine. Međutim, reparacije po pravilu isplaćuje poražena strana, kao što je npr. Hitlerova Nemačka plaćala reparacije. Rusija nije poražena strana, zato nikakvih reparacija neće biti“, ističe Svetov.
Imajući u vidu složenost situacije sa zamrznutim sredstvima, Rusija razmatra mogućnosti njihovog raspolaganja zajedno sa SAD, dodaje ekspert, ističući da se pregovori oko toga vode upravo sa Amerikancima, a ne sa Evropom. Konkretno, dodao je on, pažnja je posvećena sredstvima koja se nalaze na računima u SAD.
„Predlog Putina je da jedna milijarda ide Savetu mira za Gazu, a ostala sredstva mogu biti usmerena za obnovu teritorija u zoni Specijalne vojne operacije. Primetno je da Putin nije rekao čije teritorije - ruske ili ukrajinske. Rekao je teritorije koje su stradale od ratnih dejstava. Možda to mogu biti i ukrajinske“, kaže Svetov.
Borba oko zamrznute ruske imovine
U svakom slučaju, svako korišćenje zamrznute ruske imovine bez saglasnosti Moskve moglo bi se okarakterisati kao otvorena pljačka, što bi moglo da izazove ozbiljne i oštre uzvratne mere Rusije.
„Amerikanci su tokom pregovora u Enkoridžu predlagali da određeni deo zamrznutog novca ide na obnovu Ukrajine, pri čemu bi kontrolu nad tim sredstvima imali Amerikanci, a polovina prihoda od projekata realizovanih tim sredstvima trebalo bi da ide SAD. Evropa se pobunila i izjavila: ‘Kako to da novac zamrznut u Evropi koriste Amerikanci?’. Drugim rečima, ‘novac smo oteli mi, a koristiće ga Amerikanci’. Ta tačka je izbrisana iz Trampovog mirovnog predloga“, kaže Svetov.
Što se tiče mogućeg vraćanja zamrznutih sredstava, sagovornik kaže da je teško prognozirati ishod, ali ističe da Rusija ne gubi nadu da će sredstva biti vraćena, ocenjujući da će ceo proces biti dug i veoma složen.
„To nije njihov novac, pa mogu da trguju, tim pre što Evropljani dobijaju kamatu od tih sredstava, a mislim da i Amerikanci takođe koriste ta sredstva. To je tuđi novac od koga oni imaju profit“, naglasio je Svetov.
Svetov ističe da Moskva ceni Trampove inicijative i podržava sve korake koji vode ka miru i rešavanju sukoba.
„Sada je Tramp dao taj predlog, a mi razmatramo našu spremnost da se priključimo Savetu mira. Obratio bih pažnju da su danas u Moskvi bili pregovori između predsednika Putina i palestinskog lidera Abasa. Mislim da nije slučajno što se u istom danu u Moskvi održavaju pregovori sa Abasom i sa Amerikancima, a pitanje Pojasa Gaze će, naravno, biti razmotreno. Imajući u vidu da predsednik Putin održava dijalog sa premijerom Izraela - Netanjahuom, uloga Rusije u rešavanju situacije u Pojasu Gaze je mnogo važnija i značajnija nego što to izgleda u informacionom prostoru“, kaže Svetov.
Rusija smatra, podseća Svetov, da je trajno rešenje za Bliski istok moguće samo na osnovu formule Saveta bezbednosti UN, koja podrazumeva stvaranje palestinske države.
„Da li je to realno u ovim okolnostima, nije baš jasno. Ali pošto su ratna dejstva tamo prestala zahvaljujući naporima koje su preduzele Sjedinjene Države i Tramp, to mi podržavamo”, zaključio je Svetov.
