https://lat.sputnikportal.rs/20260122/srbija-pred-novom-raskrsnicom-sta-se-nalazi-na-americkom-putu-na-koji-nas-grenel-poziva-1195064310.html
Srbija pred novom raskrsnicom: Šta se nalazi na „američkom putu“ na koji nas Grenel poziva
Srbija pred novom raskrsnicom: Šta se nalazi na „američkom putu“ na koji nas Grenel poziva
Sputnik Srbija
„Američki put“ podrazumeva protekcionizam, jačanje suverenizma i ekonomski razvoj zasnovan na sopstvenim snagama, uz veću efikasnost i odgovornost u... 22.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-22T19:44+0100
2026-01-22T19:44+0100
2026-01-22T19:44+0100
srbija
srbija
srbija – politika
ričard grenel
sad
evropska unija (eu)
članstvo u eu
miloš šolaja
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/0c/1149308393_2:0:3641:2047_1920x0_80_0_0_a296e5fcfcc05c72917b43c0273cf81f.jpg
Poruka Ričarda Grenela da je Evropa u nevolji i da bi Srbija trebalo da sledi američki, a ne evropski put, otvorila je pitanje dubokih razlika između Brisela i Vašingtona. Profesor Miloš Šolaja objašnjava da su ta dva puta danas suštinski različita.Evropa u krizi, Amerika bira suverenizamIzjava bivšeg američkog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, da je Evropa u ozbiljnoj krizi i da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da se ugleda na Sjedinjene Američke Države, a ne na Evropsku uniju, ponovo je otvorila pitanje strateškog spoljnopolitičkog opredeljenja Beograda.Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci dr Miloš Šolaja ističe da danas više ne postoji jedinstveni „zapadni put“, jer su se američki i evropski koncepti razvoja i politike značajno razišli.Prema njegovim rečima, Vašington se sve manje slaže sa onim što danas predstavlja dominantnu politiku Evropske unije.Evropske vrednosti kao mehanizam isključivanjaŠolaja ocenjuje da je Evropska unija izabrala put koji podrazumeva strogu normativnu kontrolu i isključivanje svih koji se ne uklapaju u viziju evropske birokratije.U tom kontekstu, razlike između evropskog puta i američkog modela postaju sve vidljivije, naročito nakon povratka Donalda Trampa na političku scenu.NATO, Grenland i spor sa BriselomPosebno važan element razilaženja Vašingtona i Brisela jeste odnos prema NATO-u i bezbednosnim pitanjima.On dodaje da se slični otkloni od dominantne briselske politike mogu videti i unutar same EU, naročito u Mađarskoj i Slovačkoj, koje ne prihvataju u potpunosti koncepciju francusko-nemačkog liderstva.Republika Srpska bliža VašingtonuPrema njegovim rečima, američki put na koji Grenel poziva Srbiju već je, u velikoj meri, izabrala i Republika Srpska.Problem, međutim, predstavlja regionalno okruženje koje još uvek ne deli isti strateški pravac. Ipak, zaključuje on, vreme će pokazati da li će se i taj odnos promeniti.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260121/grenel-pozvao-vucica-da-sledi-put-sad-a-ne-evropski-1195023926.html
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, ričard grenel, sad, evropska unija (eu), članstvo u eu, miloš šolaja, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, ričard grenel, sad, evropska unija (eu), članstvo u eu, miloš šolaja, analize i mišljenja
Srbija pred novom raskrsnicom: Šta se nalazi na „američkom putu“ na koji nas Grenel poziva
„Američki put“ podrazumeva protekcionizam, jačanje suverenizma i ekonomski razvoj zasnovan na sopstvenim snagama, uz veću efikasnost i odgovornost u međunarodnim pitanjima. Upravo na taj model aludira poruka Ričarda Grenela Srbiji.
Poruka Ričarda Grenela da je Evropa u nevolji i da bi Srbija trebalo da sledi američki, a ne evropski put, otvorila je pitanje dubokih razlika između Brisela i Vašingtona. Profesor Miloš Šolaja objašnjava da su ta dva puta danas suštinski različita.
Evropa u krizi, Amerika bira suverenizam
Izjava bivšeg američkog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, da je Evropa u ozbiljnoj krizi i da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da se ugleda na Sjedinjene Američke Države, a ne na Evropsku uniju, ponovo je otvorila pitanje strateškog spoljnopolitičkog opredeljenja Beograda.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci dr Miloš Šolaja ističe da danas više ne postoji jedinstveni „zapadni put“, jer su se američki i evropski koncepti razvoja i politike značajno razišli.
„Očigledno je da su, nakon opadanja liberalizma na globalnom planu, Amerika i EU krenule različitim putevima. Amerika ide svojim putem koji je označen protekcionizmom, razvojem suverenizma i ekonomskim razvojem na sopstvenom terenu“, objašnjava Šolaja.
Prema njegovim rečima, Vašington se sve manje slaže sa onim što danas predstavlja dominantnu politiku Evropske unije.
„EU insistira na integracijama i vrednostima koje možda i nisu toliko tradicionalne, dok Amerika bira pragmatičan i interesno definisan pristup“, navodi on.
Evropske vrednosti kao mehanizam isključivanja
Šolaja ocenjuje da je Evropska unija izabrala put koji podrazumeva strogu normativnu kontrolu i isključivanje svih koji se ne uklapaju u viziju evropske birokratije.
„EU je izabrala put koji isključuje sve one koji se ne slažu sa stavovima evropske birokratije, koja kroz normativno-institucionalne mehanizme pokušava da nametne ono što naziva evropskim vrednostima“, kaže Šolaja.
U tom kontekstu, razlike između evropskog puta i američkog modela postaju sve vidljivije, naročito nakon povratka Donalda Trampa na političku scenu.
NATO, Grenland i spor sa Briselom
Posebno važan element razilaženja Vašingtona i Brisela jeste odnos prema NATO-u i bezbednosnim pitanjima.
„Očigledno je da se Tramp ne slaže sa principima na kojima danas funkcioniše NATO. Zato je i pokrenuo pitanje Grenlanda i insistirao na apsolutnoj američkoj dominaciji nad tim prostorom, što se u praksi i dogodilo, iako Grenland formalno ostaje danska teritorija“, ističe Šolaja.
On dodaje da se slični otkloni od dominantne briselske politike mogu videti i unutar same EU, naročito u Mađarskoj i Slovačkoj, koje ne prihvataju u potpunosti koncepciju francusko-nemačkog liderstva.
„Grenel je jasno poručio da je evropski put neefikasan i da se treba držati američkih principa – unutrašnjeg razvoja, veće odgovornosti i efikasnijeg donošenja odluka, za razliku od sporih i tromih birokratskih procedura EU“, naglašava Šolaja.
Republika Srpska bliža Vašingtonu
Prema njegovim rečima, američki put na koji Grenel poziva Srbiju već je, u velikoj meri, izabrala i Republika Srpska.
„Republika Srpska inklinira ka toj politici, jer se u ovom trenutku njeni stavovi u velikoj meri poklapaju sa stavovima Vašingtona“, kaže Šolaja.
Problem, međutim, predstavlja regionalno okruženje koje još uvek ne deli isti strateški pravac. Ipak, zaključuje on, vreme će pokazati da li će se i taj odnos promeniti.
„Za sada, američkoj politici imponuje ponašanje Republike Srpske“, zaključuje Šolaja.
