Ovo je ekser u NATO sanduk: Atlantik postaje šav po kome sve puca – Evropu će najviše da boli
18:39 20.01.2026 (Osveženo: 18:41 20.01.2026)
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Pratite nas
Lom između SAD i evropskog dela NATO-a je neizbežan, ali će njegove posledice Evropa osetiti daleko teže nego Vašington. Alijansa koja je decenijama opstajala zahvaljujući američkoj moći sada se suočava sa sopstvenim protivrečnostima – i pitanje više nije da li NATO slabi, već da li ulazi u završnu fazu svog postojanja.
Da evroatlantski model bezbednosti ulazi u završnu fazu, potvrdio je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ocenivši da je ta koncepcija „diskreditovala samu sebe“ i da se na Zapadu već vode razgovori o mogućnosti zatvaranja NATO-a kao saveza.
Lavrov je istakao da je multipolarnost postala realnost i da se ona ne može poništiti, kao i da će svi međunarodni akteri pre ili kasnije morati da se dogovore o novom bezbednosnom poretku. Istovremeno je upozorio da Evropska unija ponovo pokušava da gradi bezbednosne strukture usmerene protiv Rusije, razmatrajući modele u koje bi bila uključena i Ukrajina.
Evroatlantska koncepcija bezbednosti došla je do tačke samonegacije, a NATO kao vojni savez sve otvorenije pokazuje znake unutrašnjeg raspada. Za to postoje brojni primeri – između ostalog i to što evropske članice više na dele obaveštajne podatke sa Vašingtonom, kao i da jedna članica organizacije, Danska, traži od Alijanse hitno raspoređivanje trupa na Arktiku kako bi je zaštitila od teritorijalnih aspiracija druge članice.
NATO odslužio svoje
Prema rečima novinara i dopisnika lista „Politika“ iz Moskve, Slobodana Samardžije, očigledno je da je NATO odslužio svoje. Alijansa je odavno izgubila smisao postojanja u Evropi, dok se danas suočava sa najdubljim raskolom od osnivanja – onim između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih članica.
Naš sagovornik podseća da se NATO decenijama širio ali da pri tome nije ispunjavao svrhu zbog koje je formiran.
„Među državama članicama, činjenica je, došlo je do raskola, odnosno ne do klasičnog raskola, ali pojedine zemlje su shvatile da je njihova uloga u tome drugorazredna u odnosu na velike zemlje kao što su Velika Britanija, Francuska ili Nemačka i da takve zemlje ipak žele da se malo više istaknu“, navodi Samardžija jedan od razloga vrenja u Severnoatlantskoj alijansi.
Na primer, dodaje on, Poljska se ubrzano naoružava i po tome se vidi da ona ima određene ambicije.
Sa druge strane, imamo niz država članica Alijanse koje ne žele da se ponašaju po naredbama centrale NATO-a, nego imaju sopstvene interese koje žele da zaštite. Posebno je indikativno to što se najburnije reakcije javljaju upravo u zemljama koje su nekada bile deo Varšavskog pakta.
„Te države su shvatile da im članstvo u NATO-u nije donelo ništa epohalno po pitanju bezbednosti. One su i dalje u vojnom bloku u kome moraju da slušaju one koji taj blok vode, a to za njih očigledno nije pravo rešenje“, smatra Samardžija.
Klin između Evrope i SAD
NATO, međutim, ne puca samo po liniji „veliki–mali“. Prema oceni ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, evropski deo Alijanse sve se otvorenije priprema za sukob sa Rusijom, dok Sjedinjene Države takav scenario ne vide kao svoj prioritet.
U tom kontekstu, Samardžija ukazuje na jedan od najozbiljnijih simptoma raspada saveza – prekid razmene obaveštajnih podataka između Evrope i Vašingtona.
„Ako imate vojni savez u kome se ne razmenjuju obaveštajni podaci, onda taj savez praktično i ne postoji. U toj varijanti ispada da imate dve organizacije unutar jedne – američku i evropsku, i to dve suprotstavljene organizacije. To je klin u kovčeg NATO-a“, upozorava Samardžija.
Prema njegovim rečima, taj trenutak je označio početak razdvajanja saveza po šavu Atlantskog okeana.
Arktik kao simbol apsurda
Posebno ilustrativan primer unutrašnje dezorijentacije NATO-a je zahtev Danske da Alijansa hitno pošalje misiju na Arktik.
„Ako NATO posmatrate kao celinu, to jeste apsurd – jedna članica traži zaštitu od druge članice. Ali ako posmatrate postojeću podelu, gde s jedne strane imate Ameriku, a s druge Evropu, onda i američki i evropski potezi imaju svoju unutrašnju logiku. Ono što je jasno jeste da dogovora među njima trenutno nema“, kaže Samardžija.
Posebno tragičnim Samardžija vidi položaj evropskih država koje pokušavaju da nadomeste američko povlačenje kroz ubrzanu remilitarizaciju, pre svega Nemačke.
„Ako standard u Nemačkoj pada zbog skupih energenata, zbog gubitka tržišta i zatvaranja ključnih industrija, a vi u takvoj situaciji hoćete da ogromna sredstva ulažete u naoružavanje umesto u privredu i razvoj, to je ogroman minus koji može da izazove teške posledice“, upozorava on.
Evropa je, dodaje, decenijama bila oslonjena na američko oružje i američku bezbednosnu kišobran-politiku, dok su pokušaji stvaranja samostalne vojne sile dugoročni i neizvesni.
Pogledajte i:
