Lavrov dao preciznu dijagnozu dešavanja u svetu: Reakcije na govor šefa ruske diplomatije
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Pratite nas
Rezime ruske diplomatije u 2025. Sergeja Lavrova nudi oštru perspektivu kroz koju se može sagledati ubrzano preuređenje globalne moći, ocenio je geopolitički analitičar Marko Marsili, komentarišući govor ruskog šefa diplomatije na godišnjoj konferenciji.
"Njegovi komentari nisu puka retorika, već precizna dijagnoza namernog demontiranja institucionalnog okvira kojim upravlja Zapad", dodaje Marsili.
Lavrov je naveo da su SAD jedina zapadna sila spremna da se pozabavi korenskim uzrocima sukoba u Ukrajini, a u svom nastupu osvrnuo se na implikacije očigledne promene stavova SAD, uspon alternativnih diplomatskih struktura i krizu uspostavljenih organizacija poput OEBS-a.
Marsili je ocenio da je ta promena egzistencijalni diplomatski zemljotres.
„Ona označava da glavni pokrovitelj Kijeva sada daje prioritet pregovaračkom rešenju u odnosu na vojnu pobedu. Ukrajina je, pod intenzivnim pritiskom, primorana da pređe sa maksimalističkog cilja potpune teritorijalne restauracije na bolan realizam gde su ustupci neizbežni. SAD drže odlučujuću polugu – vojnu pomoć – i njihovo uslovljavanje ove podrške dirktno diktira fleksibilnost Kijeva u pregovorima“, istakao je analitičar koji je i istraživač u Centru za međunarodne studije (CEI-Iscte) i bivši posmatrač izbora OEBS-a.
Osvrnuo se i na evropske saveznike koji su, kako je rekao, sve godine sledile liniju koju su predvodile SAD, pa se sada suočavaju sa posledicama sopstvene strateške zavisnosti.
"Zaokret SAD ih ostavlja izolovanim, primoranim da biraju između udvostručavanja neodržive politike sa sopstvenim smanjenim resursima ili nevoljnog usklađivanja sa novim pragmatičnim - a za Evropu potencijalno opasnijim - kursom Vašingtona. To je lekcija o opasnostima autsorsinga politike suverene bezbednosti", poručuje Marsili.
Kako je naveo, strateška veza EU nije samo duboka; ona je potencijalno parališuća. Epizoda sa Grenlandom, gde su evropske sile signalizirale nezavisnu vojnu akciju na Arktiku, bila je simptom ove veze – očajnički pokušaj projektovanja strateške autonomije uprkos američkom smanjenju uticaja.
"Međutim, ona je takođe otkrila nemogućnost zadatka. Evropi nedostaje jedinstvena komanda, logistička kičma i nuklearno odvraćanje da bi ozbiljno popunila vakuum koji je ostavilo distanciranje Sjedinjenih Država. Veza je stoga dvostruka: ne mogu efikasno da se suoče sa Rusijom bez Amerike, niti mogu lako da prihvate nove američke uslove za mir, koji mogu legitimisati sfere uticaja koje su decenijama odbacivali. Rezultat je strateška nekoherentnost, zaključio je on.
Pogledajte i:
