https://lat.sputnikportal.rs/20260120/gujon-pitanje-oduzimanja-srpske-imovine-u-mostaru-trazi-ozbiljnu-paznju-medjunarodne-zajednice-1194981828.html
Gujon: Pitanje oduzimanja srpske imovine u Mostaru traži ozbiljnu pažnju međunarodne zajednice
Gujon: Pitanje oduzimanja srpske imovine u Mostaru traži ozbiljnu pažnju međunarodne zajednice
Sputnik Srbija
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon upozorio je da slučaj upisa dva pravoslavna groblja, kapele i druge imovine SPC u Mostaru kao... 20.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-20T16:45+0100
2026-01-20T16:45+0100
2026-01-20T16:45+0100
region
region
bosna i hercegovina (bih)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/03/1170682515_0:57:3072:1785_1920x0_80_0_0_e4f8d25fa754402370253265eff56685.jpg
„To je ozbiljan razlog za zabrinutost, ali, nažalost, nije izolovan incident“, rekao je Gujon za Srnu.Gujon je ukazao da je reč o nastavku jednog procesa na koji je često upozoravao još u vreme kada je bio na čelu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.On je napomenuo da u Federaciji BiH već godinama traje takozvana harmonizacija zemljišnih knjiga i katastra, koja sama po sebi ne bi bila sporna da se sprovodi transparentno, pravično i uz puno poštovanje prava stvarnih vlasnika.Prema njegovim rečima, posebno je problematično to što se pozivi nosiocima imovinskih prava ne dostavljaju lično, već se objavljuju u službenim glasilima i pojedinim dnevnim novinama, do kojih veliki broj Srba u rasejanju uopšte ne može da dođe.Gujon je podsetio da je u FBiH 1991. godine živelo više od 540.000 Srba, dok ih je, prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2013, ostalo svega 56.000.On je naveo da je, prema najnovijim procenama Federalnog zavoda za statistiku i relevantnim analizama, taj broj danas dodatno smanjen i kreće se oko 36.000.„Istovremeno, procenjuje se da oko 400.000 Srba širom sveta polaže pravo na nepokretnosti u FBiH. U takvim okolnostima, imovina se lako gubi ne zbog pravnog osnova, već usled administrativnih procedura, neadekvatnog obaveštavanja i objektivne nemogućnosti da raseljeni vlasnici blagovremeno reaguju“, ukazao je Gujon.Prema njegovim rečima, ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da je u ovom konkretnom slučaju reč o imovini Srpske pravoslavne crkve, grobljima i kapelama.On je ocenio da je slučaj u Mostaru jasan signal da ovaj problem i dalje traje i da zahteva ozbiljnu pažnju domaćih institucija, ali i međunarodne zajednice.„Poštovanje imovinskih i verskih prava jedan je od temeljnih evropskih standarda i ne sme biti selektivno. Samo dosledna primena prava, jednaka za sve narode i verske zajednice, može doprineti istinskom pomirenju i stabilnosti u BiH“, poručio je Gujon.Opštinski sud u Mostaru upisao je u gruntovnicu da je „država“ vlasnik pravoslavnog groblja u mostarskom naselju Vrapčići, čiji je posednik Srpska pravoslavna crkvena opština.Odlukom ovog suda isto je učinjeno i sa kapelom i još jednim pravoslavnim grobljem na drugoj parceli, prenosi RTRS.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260120/ne-damo-nase-tu-nam-je-i-pradjed-mostarski-srbi-spremaju-odbranu-crkve-i-groblja-od--neke-drzave-1194980915.html
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, bosna i hercegovina (bih)
region, bosna i hercegovina (bih)
Gujon: Pitanje oduzimanja srpske imovine u Mostaru traži ozbiljnu pažnju međunarodne zajednice
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon upozorio je da slučaj upisa dva pravoslavna groblja, kapele i druge imovine SPC u Mostaru kao vlasništva nekakve države BiH, zahteva ozbiljnu pažnju domaćih institucija, ali i međunarodne zajednice, budući da je poštovanje imovinskih i verskih prava jedan od osnovnih evropskih standarda.
„To je ozbiljan razlog za zabrinutost, ali, nažalost, nije izolovan incident“, rekao je Gujon za Srnu.
Gujon je ukazao da je reč o nastavku jednog procesa na koji je često upozoravao još u vreme kada je bio na čelu Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
On je napomenuo da u Federaciji BiH već godinama traje takozvana harmonizacija zemljišnih knjiga i katastra, koja sama po sebi ne bi bila sporna da se sprovodi transparentno, pravično i uz puno poštovanje prava stvarnih vlasnika.
„Međutim, u praksi se često dešava da u odsustvu vlasnika ili usled nedovoljne informisanosti, imovina koja je decenijama, pa i vekovima pripadala Srbima ili Srpskoj pravoslavnoj crkvi, bude prepisana na državu, kanton ili opštinu“, upozorio je Gujon.
Prema njegovim rečima, posebno je problematično to što se pozivi nosiocima imovinskih prava ne dostavljaju lično, već se objavljuju u službenim glasilima i pojedinim dnevnim novinama, do kojih veliki broj Srba u rasejanju uopšte ne može da dođe.
Gujon je podsetio da je u FBiH 1991. godine živelo više od 540.000 Srba, dok ih je, prema poslednjem zvaničnom popisu iz 2013, ostalo svega 56.000.
On je naveo da je, prema najnovijim procenama Federalnog zavoda za statistiku i relevantnim analizama, taj broj danas dodatno smanjen i kreće se oko 36.000.
„Istovremeno, procenjuje se da oko 400.000 Srba širom sveta polaže pravo na nepokretnosti u FBiH. U takvim okolnostima, imovina se lako gubi ne zbog pravnog osnova, već usled administrativnih procedura, neadekvatnog obaveštavanja i objektivne nemogućnosti da raseljeni vlasnici blagovremeno reaguju“, ukazao je Gujon.
Prema njegovim rečima, ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da je u ovom konkretnom slučaju reč o imovini Srpske pravoslavne crkve, grobljima i kapelama.
„Dakle, o mestima dubokog duhovnog, kulturnog i identitetskog značaja. Imovina koja je pripadala Srbima pre rata, koja je opstala čak i tokom ratnih sukoba, ne sme da se izgubi u miru, pod plaštom administrativnih procesa“, rekao je Gujon.
On je ocenio da je slučaj u Mostaru jasan signal da ovaj problem i dalje traje i da zahteva ozbiljnu pažnju domaćih institucija, ali i međunarodne zajednice.
„Poštovanje imovinskih i verskih prava jedan je od temeljnih evropskih standarda i ne sme biti selektivno. Samo dosledna primena prava, jednaka za sve narode i verske zajednice, može doprineti istinskom pomirenju i stabilnosti u BiH“, poručio je Gujon.
Opštinski sud u Mostaru upisao je u gruntovnicu da je „država“ vlasnik pravoslavnog groblja u mostarskom naselju Vrapčići, čiji je posednik Srpska pravoslavna crkvena opština.
Odlukom ovog suda isto je učinjeno i sa kapelom i još jednim pravoslavnim grobljem na drugoj parceli,
prenosi RTRS.
