https://lat.sputnikportal.rs/20260117/oresnik-slabost-evrope-i-armija-cirlidersica-sta-ceka-koaliciju-nevoljnih-u-ukrajini-video-1194882285.html
„Orešnik“, slabost Evrope i armija čirlidersica: Šta čeka Koaliciju (ne)voljnih u Ukrajini /video/
„Orešnik“, slabost Evrope i armija čirlidersica: Šta čeka Koaliciju (ne)voljnih u Ukrajini /video/
Sputnik Srbija
Ako je verovati britanskom tabloidu ”San” i njihovom ministru odbrane Džonu Hiliju, prilikom posete onome što preostaje od Ukrajine zamalo je u okolini Lavova... 17.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-17T22:29+0100
2026-01-17T22:29+0100
2026-01-17T22:29+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
komentari i analitika
rusija
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/11/1194882527_0:0:3146:1770_1920x0_80_0_0_e0a37d9d2e7fb593e32cced2695cbfcd.jpg
Posle su ga i u Odesi stavljali u sklonište. Da iz prve ruke oseti efekat sabotaže Borisa Džonsona onih pregovora u Istanbulu koji su još pre skoro četiri godine sve to mogli da spreče. Po cenu mnogih sačuvanih života.Pretnja iz LondonaMinistar je, naravno, iz svog iskustva s ”orešnikom” izvukao sasvim pogrešan zaključak. Pa je, kad se vratio na (relativno) bezbedno, u London koji je doduše i sam u dometu ruskog oružja od koga nema odbrane, iz svog kabineta – dok sav normalan svet još pokušava da shvati kako održati nekakav poredak posle kidnapovanja Nikolasa Madura – poručio da bi on, da može ono što ne može, tako kidnapovao predsednika Rusije Vladimira Putina.Kao da mu ”orešnik” – kao opominjući odgovor na napad dronovima na rezidenciju ruskog predsednika – nije bio dovoljan da razume kakve posledice mogu da proizvedu takve fantazije.Ovaj iskaz vojno-politički neodgovornog koliko i impotentnog besa britanskog ministra utoliko je pak upadljiviji nakon fijaska takozvane Koalicije voljnih, ili ne baš tako voljnih, da i sami ratuju protiv Rusije kao što ostatak Ukrajine guraju u to u pomenutom stilu ondašnjeg britanskog premijera.Pariska deklaracijaUostalom, ”Parisku deklaraciju” dotične koalicije, usvojenu na Badnji dan, a to će reći, dan uoči ukrajinskog Dana programera kojim su zamenili Božić, čak i ”Blumberg” o(t)pisuje kao plan britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona koji ”pokazuje slabost Evrope”.I povrh toga nevoljnost Amerike da joj se u tome pridruži, jer, otkrio je ”Politiko”, prvobitni nacrt Pariske deklaracije sadržavao je i neke konkretne obaveze Amerike (u pogledu logističke i obaveštajne pomoći Ukrajini) dok je u završnom dokumentu to u potpunosti izbrisano u korist najuopštenijih – i samim tim najmanje obavezujućih – formulacija. Kojima je, štaviše, Amerika, iako prisutna na pariskom sastanku Koalicije voljnih, odbila da se formalno priključi svojim potpisom.Mnogo, dakle, buke ni oko čega, sve i ako se Pariska deklaracija, objavljena i na oficijelnim stranicama Evropskog saveta, hvali ”robusnim bezbednosnim garancijama” za Ukrajinu kakvih zapravo nema. Nego se govori o predloženom – znači, ne i dogovorenom – mehanizmu za praćenje i verifikaciju primirja pod rukovodstvom Sjedinjenih Država; o daljoj podršci ukrajinskoj vojsci kao prvoj na liniji odbrane; o daljem radu na obavezujućem dogovoru s Ukrajinom o podršci u slučaju obnovljenog sukoba s Rusijom, što svedoči da ni u tom pogledu nikakva obaveza nije utvrđena.I, najzad, predviđene su i multinacionalne (vojne) snage da budu stacionirane u Ukrajini. Uz predloženu – opet, ne i dogovorenu, naprotiv – podršku Amerike.Ruska pozicijaOčigledan problem u svemu ovome predstavlja okolnost da ništa od toga nije prihvatljivo za Rusiju. Štaviše, sve što je navedeno sačinjava baš one razloge zbog kojih je Rusija i morala da pokrene Specijalnu vojnu operaciju. I nema nikakvog razloga da na to pristane jer, da podsetimo, u ovom ratu protiv NATO-a pobeđuje na svim frontovima. Čak i kad ne koristi ”orešnik” da podseti šta još može. Tako da Pariska deklaracija može da se čita i kao podsticaj za nastavak rata protiv Rusije, a ne kao pokušaj da se doprinese miru.Šta je razumela Kaja KalasNo, postoji u ovakvom planu Koalicije voljnih i manje očigledan, no ne i manji problem. Naime, Nemačka i Italija neće da šalju vojsku u Ukrajinu ni u jednoj varijanti. Što znači da je, uz neke beznačajne iako iritantne detalje, knjiga spala na dva slova: Velika Britanija i Francuska. Koje hoće da šalju vojsku u Ukrajinu, ali je nemaju dovoljno.Još je pre dve godine u časopis ”Marijan” procurio poverljivi izveštaj francuske vojske koja sebe, u poređenju s Rusima, opisuje kao ”armiju čirlidersica” dok pobedu u ukrajinskom ratu opisuje kao nemoguću misiju. A londonski ”Tajms” ovih dana donosi i neke detalje pa otkriva da, umesto ranije planiranih 64 hiljade vojnika, Englezi i Francuzi jedva mogu da skrpe 15 hiljada zajedno usled nedostatka sredstava i ljudstva. Ujedinjeno Kraljevstvo, kako se opominje, već se namučilo da pronađe 900 vojnika za angažovanje u Estoniji.Ovih 15 hiljada pak, ako bi ih bilo, dodaje ”Tajms”, bili bi stacionirani u ”relativnoj bezbednosti” u zapadnom delu Ukrajine. Nije samo ironija što je, bukvalno dva dana potom, baš tamo doleteo ”orešnik”. Tako da je čak i ratoborna šefica EU diplomatije Kaja Kalas razumela da to predstavlja upozorenje.Uostalom, Dmitrij Medvedev je bio sasvim eksplicitan kada je ”po hiljaditi put” podsetio da ”Rusija neće prihvatiti nikakve evropske ili NATO trupe u Ukrajini”, s porukom Mikronu, to jest Makronu, uz snimak dejstva ”orešnika”, da će upravo to i dobiti.Da li će francuski predsednik razumeti ovu poruku? Šta hoće i koliko uopšte može Koalicija voljnih? Koliko je uzdrmano jedinstvo NATO-a, i zašto se iz francuskog Parlamenta čuju zahtevi za povlačenje iz ovog pakta?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili general-major u penziji Mitar Kovač, narodni poslanik i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i naučni saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, rusija, ukrajina
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, rusija, ukrajina
„Orešnik“, slabost Evrope i armija čirlidersica: Šta čeka Koaliciju (ne)voljnih u Ukrajini /video/
Ako je verovati britanskom tabloidu ”San” i njihovom ministru odbrane Džonu Hiliju, prilikom posete onome što preostaje od Ukrajine zamalo je u okolini Lavova doživeo bliski susret s ruskim ”orešnikom”. Bio je, tvrdi, tako blizu da je iz voza čuo sirene za vazdušnu opasnost, pa su ga brže-bolje zaustavljali da ministar ne bi nastradao.
Posle su ga i u Odesi stavljali u sklonište. Da iz prve ruke oseti efekat sabotaže Borisa Džonsona onih pregovora u Istanbulu koji su još pre skoro četiri godine sve to mogli da spreče. Po cenu mnogih sačuvanih života.
Ministar je, naravno, iz svog iskustva s ”orešnikom” izvukao sasvim pogrešan zaključak. Pa je, kad se vratio na (relativno) bezbedno, u London koji je doduše i sam u dometu ruskog oružja od koga nema odbrane, iz svog kabineta – dok sav normalan svet još pokušava da shvati kako održati nekakav poredak posle kidnapovanja Nikolasa Madura – poručio da bi on, da može ono što ne može, tako kidnapovao predsednika Rusije Vladimira Putina.
Kao da mu ”orešnik” – kao opominjući odgovor na napad dronovima na rezidenciju ruskog predsednika – nije bio dovoljan da razume kakve posledice mogu da proizvedu takve fantazije.
Ovaj iskaz vojno-politički neodgovornog koliko i impotentnog besa britanskog ministra utoliko je pak upadljiviji nakon fijaska takozvane Koalicije voljnih, ili ne baš tako voljnih, da i sami ratuju protiv Rusije kao što ostatak Ukrajine guraju u to u pomenutom stilu ondašnjeg britanskog premijera.
Uostalom, ”Parisku deklaraciju” dotične koalicije, usvojenu na Badnji dan, a to će reći, dan uoči ukrajinskog Dana programera kojim su zamenili Božić, čak i ”Blumberg” o(t)pisuje kao plan britanskog premijera Kira Starmera i francuskog predsednika Emanuela Makrona koji ”pokazuje slabost Evrope”.
I povrh toga nevoljnost Amerike da joj se u tome pridruži, jer, otkrio je ”Politiko”, prvobitni nacrt Pariske deklaracije sadržavao je i neke konkretne obaveze Amerike (u pogledu logističke i obaveštajne pomoći Ukrajini) dok je u završnom dokumentu to u potpunosti izbrisano u korist najuopštenijih – i samim tim najmanje obavezujućih – formulacija. Kojima je, štaviše, Amerika, iako prisutna na pariskom sastanku Koalicije voljnih, odbila da se formalno priključi svojim potpisom.
Mnogo, dakle, buke ni oko čega, sve i ako se Pariska deklaracija, objavljena i na oficijelnim stranicama Evropskog saveta, hvali ”robusnim bezbednosnim garancijama” za Ukrajinu kakvih zapravo nema. Nego se govori o predloženom – znači, ne i dogovorenom – mehanizmu za praćenje i verifikaciju primirja pod rukovodstvom Sjedinjenih Država; o daljoj podršci ukrajinskoj vojsci kao prvoj na liniji odbrane; o daljem radu na obavezujućem dogovoru s Ukrajinom o podršci u slučaju obnovljenog sukoba s Rusijom, što svedoči da ni u tom pogledu nikakva obaveza nije utvrđena.
I, najzad, predviđene su i multinacionalne (vojne) snage da budu stacionirane u Ukrajini. Uz predloženu – opet, ne i dogovorenu, naprotiv – podršku Amerike.
Očigledan problem u svemu ovome predstavlja okolnost da ništa od toga nije prihvatljivo za Rusiju. Štaviše, sve što je navedeno sačinjava baš one razloge zbog kojih je Rusija i morala da pokrene Specijalnu vojnu operaciju. I nema nikakvog razloga da na to pristane jer, da podsetimo, u ovom ratu protiv NATO-a pobeđuje na svim frontovima. Čak i kad ne koristi ”orešnik” da podseti šta još može.
Tako da Pariska deklaracija može da se čita i kao podsticaj za nastavak rata protiv Rusije, a ne kao pokušaj da se doprinese miru.
Šta je razumela Kaja Kalas
No, postoji u ovakvom planu Koalicije voljnih i manje očigledan, no ne i manji problem. Naime, Nemačka i Italija neće da šalju vojsku u Ukrajinu ni u jednoj varijanti. Što znači da je, uz neke beznačajne iako iritantne detalje, knjiga spala na dva slova: Velika Britanija i Francuska. Koje hoće da šalju vojsku u Ukrajinu, ali je nemaju dovoljno.
Još je pre dve godine u časopis ”Marijan” procurio poverljivi izveštaj francuske vojske koja sebe, u poređenju s Rusima, opisuje kao ”armiju čirlidersica” dok pobedu u ukrajinskom ratu opisuje kao nemoguću misiju. A londonski ”Tajms” ovih dana donosi i neke detalje pa otkriva da, umesto ranije planiranih 64 hiljade vojnika, Englezi i Francuzi jedva mogu da skrpe 15 hiljada zajedno usled nedostatka sredstava i ljudstva. Ujedinjeno Kraljevstvo, kako se opominje, već se namučilo da pronađe 900 vojnika za angažovanje u Estoniji.
Ovih 15 hiljada pak, ako bi ih bilo, dodaje ”Tajms”, bili bi stacionirani u ”relativnoj bezbednosti” u zapadnom delu Ukrajine. Nije samo ironija što je, bukvalno dva dana potom, baš tamo doleteo ”orešnik”. Tako da je čak i ratoborna šefica EU diplomatije Kaja Kalas razumela da to predstavlja upozorenje.
Uostalom, Dmitrij Medvedev je bio sasvim eksplicitan kada je ”po hiljaditi put” podsetio da ”Rusija neće prihvatiti nikakve evropske ili NATO trupe u Ukrajini”, s porukom Mikronu, to jest Makronu, uz snimak dejstva ”orešnika”, da će upravo to i dobiti.
Da li će francuski predsednik razumeti ovu poruku? Šta hoće i koliko uopšte može Koalicija voljnih? Koliko je uzdrmano jedinstvo NATO-a, i zašto se iz francuskog Parlamenta čuju zahtevi za povlačenje iz ovog pakta?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili general-major u penziji Mitar Kovač, narodni poslanik i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i naučni saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.
