Na stolu predlog da Francuska izađe iz NATO, ali za to su potrebna tri uslova
© AP Photo / Virginia Mayo
Pratite nas
Predlog francuske opozicije podnet u parlamentu da ova država izađe iz NATO može da prođe na papiru ali u praksi je to malo moguće. Za to su potrebne najmanje tri stvari: da se reši ukrajinska kriza, da ne dođe do sukoba sa Amerikom oko Grenlanda i da Francuska ima jakog lidera, ocenjuje novinar Andrej Mlakar.
U Francuskoj je prvi put podnet parlamentarni predlog koji poziva na povlačenje zemlje iz NATO, a inicijativu je pokrenula potpredsednica Narodne skupštine i članica levičarske stranke Nepokorna Francuska (LFI) Klemans Gete.
Šta bi moglo da bude okidač
Rezolucija zahteva raskid sa zapadnim vojnim savezom i dolazi u trenutku rastuće sumnje u ulogu SAD i pravac evropske bezbednosne politike.
Vojno-politički komentator i novinar RT Balkan Andrej Mlakar smatra da je ovo posledica namera Brisela koji pokušava da preko Francuske kao nuklearne sile ojača svoju ulogu u ukrajinskom sukobu pre svega, ali i u krizi povodom američkih ambicije prema Grenlandu.
„Generalno, da bi Francuzi sad izašli iza NATO pakta morao bi da se desi presedan poput otvorenog konflikta oko Grenlanda sa Amerikom koja je vodeća članica NATO pakta. Druga mogućnost je da se NATO nađe u žestokoj krizi s obzirom na ukrajinski scenario, jer su pojedine članice NATO pakta već počele da peru ruke od kijevskog režima. Tako da i tu postoji mogućnost da se NATO pokaže kao vojno, a ne samo verbalno neuspešan,“ kaže Mlakar.
Teško ući a još teže izaći iz NATO
S druge strane, NATO je, ističe on, postao trom sa velikim brojem članica i sad još ima problem sa Amerikom kao vodećom članicom Alijanse.
„I NATO i EU čekaju nove izbore u Americi da vide da li će se na vlast vratiti globalisti ili će ostati Tramp. Tako da će Evropa u narednih par godina da se preispituje, pa samim tim će i Francuska da se preispituje - da li je bitno napraviti svoju vojsku, ojačati je, osnažiti je i okrenuti se sebi ili jačati vojsku zbog NATO pakta,“ kaže on.
U isto vreme Mlakar napominje da nije ni lak put ući u NATO a još je teže izaći iz te vojne alijanse.
„U Francuskoj je to priča o kojoj se već duže vreme govori, faktički, to je pokušaj da se obnovi degolizam i da se Francuska opet vrati na međunarodnu scenu i da postane moćna država i jedan od aktera geopolitičkih događaja kao što je to bilo 60-ih, 70-ih, 80-ih godina. Francuska je inače bila deo NATO pakta ali je bila prisutna u nekoj manjoj meri u ovoj organizaciji. Tako je bilo sve do devedesetih godina kad je ta priča sa dolaskom Žaka Širaka počela da se menja tako da Francuska postaje jedna od aktivnijih članova NATO pakta,“ podseća naš sagovornik.
I Makron imao slične ideje
Mlakar kaže da je ideja o izlasku Francuske iz NATO koja je podneta u parlamentu potekla od francuske opozicije izuzetno ambiciozna.
„Ta ideja se delom poklapala sa idejama Emanuela Makrona iz 2018. i 2021. godine (kada je pričao o moždanoj smrti NATO) koje je podelio uoči specijalne vojne operacije Moskve u Kijevu, ali je iz nekog razloga kasnije naglo promenio mišljenje. Ali se delom i on vraća toj ideji da Francuska treba da bude moćna jer ona spada u zemlje sa nuklearnim silama odnosno ima svoju pomorsku i vazdušnu nuklearnu komponentu i planira da je ojača u budućnosti. To je, dakle, neka vizija i samog Makrona,“ napominje novinar.
Sasvim druga stvar je, kaže on, da li je Francuska dovoljno moćna da eventualno napusti savez, s obzirom na postojeće društveno-ekonomske probleme u zemlji ali i na činjenicu da je kompletna Afrika izvršila drugu kompletnu dekolonizaciju, da su njihove istorijske kolonije faktički sada samostalne i da su ih napustile.
Nema jakog vođe
„Tako da ambicija je jedno, a realnost je nešto sasvim drugo. Ni sam NATO ne bi bio voljan da mu Francuska izađe iz organizacije i mislim da to ne bi ni dopustiti. Posebno ne sada budući da su francuske planinske tripe obučene za delovanje u arktičkim uslovima,“ navodi Mlakar, aludirajući na pitanje Grenlanda, gde su ove nedelje Francuzi poslali 15 vojnika, zajedno sa 13 britanskih, jednim nemačkim i još nekoliko njih iz drugih evropskih zemalja.
Tu se, prema njegovim rečima, menja narativ u potpunosti. Želja Makrona kome mandat ističe iduće godine jeste da od Francuske napravi samostalnu jaku vojnu silu, ali ne odustaje ni od ideje da se napravi evropska vojska.
„Ovo slanje vojske na Grenland je bio samo pokušaj, način da se pokaže da evropske zemlje imaju sposobnost i mogućnost pravljenja evropske vojske, zato je Francuska počela da arbitrira u toj priči oko uspostavljanja neke evropske vojske i ponovnog oživljavanja te ideje,“ kaže Mlakar.
Međutim, i pored tih ambicija, zaključuje naš sagovornik, ne treba zaboraviti da Francuska ipak nije više država jakih odlučnih vođa koji bi bili u stanju da iznesu na sebi teret ozbiljnog političkog zaokreta kakav bi bio izlazak zemlje iz NATO pakta.
