Zbog hladnih dana 40 odsto više pacijenata sa infarktom
© Alexey Maishev
/ Pratite nas
Kardiolozi Urgentnog centra poslednjih dana imaju oko 40 odsto više pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Među njima su i mlađi i stariji, ali najviše hronični kardiovaskularni bolesnici. O razlozima takvog porasta i uticaju niskih temperatura na srce je govorio profesor dr Predrag Mitrović.
Profesor Mitrović objašnjava da su niske spoljašnje temperature jedan od najnepovoljnijih vremenskih uslova za kardiovaskularne, naročito hronične bolesnike.
„Na hladnom vazduhu krvni sudovi se sužavaju i skupljaju, i ako je već postojao problem na krvnim sudovima, to najčešće dovodi do pojave akutnog infarkta miokarda“, ističe kardiolog.
Prema njegovim rečima, najviše je hroničnih bolesnika, jer su oni „uvek na ivici da svakog trenutka dobiju nešto novo“, ali među pacijentima ima i starijih i mlađih koji ranije nisu imali dijagnostikovane srčane tegobe.
„Dolaze prvi put, nisu znali da imaju problem, a sada se javljaju sa ozbiljnim simptomima“, navodi Mitrović i dodaje da su vremenski uslovi osnovni uzrok aktuelne situacije, uz napomenu da se novi hladni talas tek očekuje.
Govoreći o razlikama u simptomima, profesor Mitrović kaže da pacijenti koji se prvi put javljaju najčešće imaju epizode bolova koje traju dan ili dva i često ne veruju da je reč o srcu. Sa druge strane, kod hroničnih bolesnika bolovi traju duže, ponekad i dve do tri nedelje.
„Oni uzimaju nitroglicerin i terapiju, ali ta privremena terapija u ovakvim stanjima često nije dovoljna i na kraju dođu kod nas“, kaže profesor za RTS, uz napomenu da svi pacijenti, bez obzira na prethodno stanje, na kraju završe u koronarnoj jedinici.
Koronarne jedinice Urgentnog centra su, kako kaže, pune i imaju i prekobrojne bolesnike. „Urgentni centar mora da primi sve pacijente i da ih smesti kako zna i ume. To za nas nije ništa novo. Svi dobijaju adekvatnu terapiju i sigurno su zbrinuti na pravom mestu“, naglašava profesor Mitrović.
Opisujući dežurstva, on ističe da su izuzetno naporna. „Ne možete da sednete ni minut da popijete vodu. Samo u hodu. Ali navikli smo, posebno u ovakvim vremenskim uslovima. I leti, kada su velike vrućine, situacija je slična – stalno je veliki protok pacijenata.“
Pored infarkta, u Urgentnom centru se u poslednje vreme leči i veliki broj drugih teških stanja.
„Ima dosta plućnih embolija, bolesnika sa trombovima, zatim disekcija aorte, odnosno poremećaja velikih krvnih sudova koji izlaze iz srca, najčešće zbog varijacija krvnog pritiska. Česti su i poremećaji srčanog ritma, od AV blokova do situacija kada je neophodno ugraditi pejsmejker“, navodi profesor Mitrović i dodaje da je prisutna „kompletna kardiološka patologija“.
Kada je reč o prevenciji, saveti važe za sve. „Oni koji moraju da izlaze po ovako hladnom vremenu treba da se postepeno priviknu na temperaturu – da zastanu u ulazu ili ispred kuće pre nego što izađu. Najgora je nagla promena vazduha“, upozorava Mitrović.
Napominje da šal nije dovoljan, jer štiti samo vrat i grlo. „Bitno je da ne udišemo hladan vazduh. Kada hladan vazduh uđe u pluća, dolazi do vazospazma, zato treba zaštititi usta i nos“, objašnjava kardiolog i savetuje što manje izlazaka, posebno kada je temperatura ispod nule.
Za hronične bolesnike saveti su isti. „Da ne izlaze ako ne moraju, da zaštite disajne puteve ako izlaze, da redovno uzimaju terapiju i, ako ona nije dovoljna, da se jave svom lekaru. Najbolje je da borave u prostoriji sa stalnom, stabilnom i toplijom temperaturom“, zaključuje profesor dr Predrag Mitrović.
Pogledajte i:
