https://lat.sputnikportal.rs/20260113/kako-je-otkrivena-planeta-koja-nikada-nije-postojala-1194718185.html
Kako je „otkrivena“ planeta koja nikada nije postojala
Kako je „otkrivena“ planeta koja nikada nije postojala
Sputnik Srbija
Početkom januara 1860. godine, naučni svet je bio uveren da je napravljen veliki proboj u razumevanju Sunčevog sistema. Drugog januara te godine, javnosti je... 13.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-13T23:00+0100
2026-01-13T23:00+0100
2026-01-13T23:00+0100
nauka i tehnologija
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174697129_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_46a3f7a61c46dd5ae861d54c87528e4d.jpg
Iako će se kasnije pokazati da planeta nikada nije postojala, priča o Vulkanu je decenijama zbunjivala astronomiju i ostavila čudan trag na nauku i popularnu kulturu.Astronomska zagonetkaProblem koji je doveo do ideje o Vulkanu bio je ozbiljan i stvaran. Astronomi su primetili da se Merkurova orbita ne ponaša tačno onako kako je predviđeno proračunima zasnovanim na Njutnovoj teoriji gravitacije. Konkretno, Merkurov perihel, tačka u njegovoj orbiti najbliža Suncu, kretao se brže nego što je teorija dozvoljavala. Pošto je slična anomalija ranije uspešno objašnjena otkrićem Neptuna, činilo se logičnim da i ovde postoji još uvek neotkrivena planeta.Ideju je razvio ugledni francuski astronom Urben Leverije, koji je već stekao slavu upravo zbog predviđanja postojanja Neptuna. Leverije je zaključio da relativno mala planeta, koja se nalazi veoma blizu Sunca, može objasniti nepravilnosti u kretanju Merkura svojim gravitacionim uticajem. Nakon analize dostupnih posmatranja, 2. januara 1860. godine, pred Francuskom akademijom nauka, objavio je da takva planeta postoji.Njegovoj tvrdnji data je dodatna težina navodnim posmatranjima iz prethodnih godina. Posebno je značajno svedočenje astronoma amatera Edmona Modesta Leskarboa, koji je tvrdio da je 26. marta 1859. godine video tamnu mrlju kako prelazi preko Sunčevog diska. Tokom 1860-ih, posebno tokom pomračenja Sunca, pojavilo se još nekoliko sličnih izveštaja. U eri ograničenih instrumenata i teških posmatranja Sunca, takva posmatranja su delovala ubedljivo.Naučna zabludaVulkan je ubrzo postao deo ozbiljnih naučnih debata. Pojavio se u astronomskim publikacijama, izračunate su njegove moguće orbite, a ime planete je ušlo u širu javnost. Ali kako su godine prolazile, postajalo je jasno da se problem ne rešava. Posmatranja su bila kontradiktorna, tranziti se nisu mogli pouzdano ponoviti, a položaj pretpostavljene planete nikada se nije dosledno slagao.Konačan odgovor je došao tek početkom 20. veka. Ajnštajnova opšta teorija relativnosti, objavljena 1915. godine, prirodno je objasnila anomalno kretanje Merkurovog perihela bez potrebe za dodatnom planetom. Tako je Vulkan definitivno izbačen iz astronomije i postao jedan od najpoznatijih primera hipotetičkog nebeskog tela koje je nastalo zbog ograničenja nauke u to vreme, preneo je Indeks.Nasleđe u popularnoj kulturiMeđutim, priča o Vulkanu se tu ne završava. Iako nikada nije postojao kao planeta u Sunčevom sistemu, Vulkan je „preživeo“ u popularnoj kulturi. Njegovo ime je usvojeno u naučno-fantastičnoj seriji „Zvezdane staze“, gde Vulkan postaje prava planeta i dom visoko inteligentne, racionalne civilizacije. Jedan od najpoznatijih likova serije, Spok, takođe potiče sa planete, dajući imenu nepostojeće planete novi, trajni život.Na ovaj način, Vulkan je postao redak primer naučne greške koja je ostavila dubok trag. Od ozbiljne hipoteze i „otkrića“ objavljenog 2. januara 1860. godine, do njegovog konačnog odbacivanja u svetlu moderne fizike, do njegovog statusa kulturne ikone, priča o Vulkanu pokazuje kako se nauka razvija - kroz iskušenja, greške i na kraju bolja objašnjenja.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svemir
Kako je „otkrivena“ planeta koja nikada nije postojala
Početkom januara 1860. godine, naučni svet je bio uveren da je napravljen veliki proboj u razumevanju Sunčevog sistema. Drugog januara te godine, javnosti je zvanično objavljeno „otkriće“ nove planete, nazvane Vulkan, za koju se verovalo da kruži unutar orbite Merkura.
Iako će se kasnije pokazati da planeta nikada nije postojala, priča o Vulkanu je decenijama zbunjivala astronomiju i ostavila čudan trag na nauku i popularnu kulturu.
Problem koji je doveo do ideje o Vulkanu bio je ozbiljan i stvaran. Astronomi su primetili da se Merkurova orbita ne ponaša tačno onako kako je predviđeno proračunima zasnovanim na Njutnovoj teoriji gravitacije. Konkretno, Merkurov perihel, tačka u njegovoj orbiti najbliža Suncu, kretao se brže nego što je teorija dozvoljavala. Pošto je slična anomalija ranije uspešno objašnjena otkrićem Neptuna, činilo se logičnim da i ovde postoji još uvek neotkrivena planeta.
Ideju je razvio ugledni francuski astronom Urben Leverije, koji je već stekao slavu upravo zbog predviđanja postojanja Neptuna. Leverije je zaključio da relativno mala planeta, koja se nalazi veoma blizu Sunca, može objasniti nepravilnosti u kretanju Merkura svojim gravitacionim uticajem. Nakon analize dostupnih posmatranja, 2. januara 1860. godine, pred Francuskom akademijom nauka, objavio je da takva planeta postoji.
Njegovoj tvrdnji data je dodatna težina navodnim posmatranjima iz prethodnih godina. Posebno je značajno svedočenje astronoma amatera Edmona Modesta Leskarboa, koji je tvrdio da je 26. marta 1859. godine video tamnu mrlju kako prelazi preko Sunčevog diska. Tokom 1860-ih, posebno tokom pomračenja Sunca, pojavilo se još nekoliko sličnih izveštaja. U eri ograničenih instrumenata i teških posmatranja Sunca, takva posmatranja su delovala ubedljivo.
Vulkan je ubrzo postao deo ozbiljnih naučnih debata. Pojavio se u astronomskim publikacijama, izračunate su njegove moguće orbite, a ime planete je ušlo u širu javnost. Ali kako su godine prolazile, postajalo je jasno da se problem ne rešava. Posmatranja su bila kontradiktorna, tranziti se nisu mogli pouzdano ponoviti, a položaj pretpostavljene planete nikada se nije dosledno slagao.
Konačan odgovor je došao tek početkom 20. veka. Ajnštajnova opšta teorija relativnosti, objavljena 1915. godine, prirodno je objasnila anomalno kretanje Merkurovog perihela bez potrebe za dodatnom planetom. Tako je Vulkan definitivno izbačen iz astronomije i postao jedan od najpoznatijih primera hipotetičkog nebeskog tela koje je nastalo zbog ograničenja nauke u to vreme, preneo je Indeks.
Nasleđe u popularnoj kulturi
Međutim, priča o Vulkanu se tu ne završava. Iako nikada nije postojao kao planeta u Sunčevom sistemu, Vulkan je „preživeo“ u popularnoj kulturi. Njegovo ime je usvojeno u naučno-fantastičnoj seriji „Zvezdane staze“, gde Vulkan postaje prava planeta i dom visoko inteligentne, racionalne civilizacije. Jedan od najpoznatijih likova serije, Spok, takođe potiče sa planete, dajući imenu nepostojeće planete novi, trajni život.
Na ovaj način, Vulkan je postao redak primer naučne greške koja je ostavila dubok trag. Od ozbiljne hipoteze i „otkrića“ objavljenog 2. januara 1860. godine, do njegovog konačnog odbacivanja u svetlu moderne fizike, do njegovog statusa kulturne ikone, priča o Vulkanu pokazuje kako se nauka razvija - kroz iskušenja, greške i na kraju bolja objašnjenja.
