https://lat.sputnikportal.rs/20260112/mks-treba-da-bude-sud-cije-su-odluke-obavezujuce-za-sve-zemlje-bez-sporova-ili-pritiska-1194681039.html
MKS treba da bude sud čije su odluke obavezujuće za sve zemlje, bez sporova ili pritiska
MKS treba da bude sud čije su odluke obavezujuće za sve zemlje, bez sporova ili pritiska
Sputnik Srbija
Stručnjak za međunarodno pravo iz Jordana Gaza el Madžali smatra da se Međunarodni krivični sud suočio sa egzistencijalnom krizom koja ugrožava njegov... 12.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-12T13:13+0100
2026-01-12T13:13+0100
2026-01-12T13:13+0100
svet
svet
mks
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/0c/1194680730_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_b6834b3b11c2da9b0f9bf2234c4c19a3.jpg
U intervjuu za Sputnjik, El Madžali je podsetio da broj zemalja koje su članice Ujedinjenih nacija iznosi 195.„Ako im dodamo zemlje koje nisu članice, poput Palestine, taj broj se povećava na 197. Međunarodni krivični sud ima 125 država-članica. I postoji osećaj da mnoge zemlje nerado prihvataju taj sud, posebno Sjedinjene Američke Države, ali i Kina i Indija, pa čak i Rusija, koja nije obavezana Rimskim statutom kojim je osnovan ovaj krivični sud“, objasnio je on.Prema njegovim rečima, to ne menja činjenicu da poštovanje odluka Međunarodnog krivičnog suda često dolazi u sukob sa pitanjem suvereniteta – suverenitetom država i njihovim pravom da odlučuju šta žele da prihvate ili odbace sa stanovišta međunarodnog legitimiteta.On je povezao aktuelnu krizu MKS-a sa politikama Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, koji su oštro napali sud zbog njegovih odluka u vezi sa palestinskim pitanjem.On je naglasio da su „zločini koje je Izrael počinio u Pojasu Gaze, pa čak i na Zapadnoj obali, očigledni ratni zločini i akti genocida. Međutim, kada Sjedinjene Američke Države uvode sankcije protiv sudija ili tužioca Međunarodnog krivičnog suda, to predstavlja zloupotrebu vlasti prema međunarodnom pravu. Ne možemo da prihvatimo da Sjedinjene Američke Države treba da donose takve odluke samo zato što je Međunarodni krivični sud podigao optužnice protiv nekih lidera“.Kako je naveo, problem nije u sudu, njegovom sistemu ili njegovim odlukama, jer se one zasnivaju na jasnim pravnim osnovama.Ekspert je napomenuo da je jedini slučaj kada je odluka Međunarodnog krivičnog suda bila donekle politizovana bio pritisak koji je vršen na MKS u vezi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.„To je običan rat: od samog početka gradovi su bili deo njega, s obzirom na to da se rusko-ukrajinski rat nije vodio u nenaseljenim, već u naseljenim područjima, što je dovelo do međusobnog granatiranja. Zašto Putina optužuju za ratne zločine, a ukrajinskog predsednika – ne, s obzirom na to da Ukrajina takođe granatira civilna područja? Dakle, ono što vidimo na televiziji je normalna situacija, možda ona u kojoj su obe strane obavezne da se uzdrže od granatiranja civilnih područja“, ocenio je El Madžali.Međutim, kako je naveo, to predstavlja samo mali deo onoga što se dogodilo u Gazi.„Uprkos tome, MKS se, pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i stalnih članica, usudio da optuži Putina. Ipak, verujem da MKS takođe pravi greške u vezi sa palestinskim pitanjem i pitanjem Gaze“, zaključio je El Madžali.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, mks
MKS treba da bude sud čije su odluke obavezujuće za sve zemlje, bez sporova ili pritiska
Stručnjak za međunarodno pravo iz Jordana Gaza el Madžali smatra da se Međunarodni krivični sud suočio sa egzistencijalnom krizom koja ugrožava njegov legitimitet.
U intervjuu za Sputnjik, El Madžali je podsetio da broj zemalja koje su članice Ujedinjenih nacija iznosi 195.
„Ako im dodamo zemlje koje nisu članice, poput Palestine, taj broj se povećava na 197. Međunarodni krivični sud ima 125 država-članica. I postoji osećaj da mnoge zemlje nerado prihvataju taj sud, posebno Sjedinjene Američke Države, ali i Kina i Indija, pa čak i Rusija, koja nije obavezana Rimskim statutom kojim je osnovan ovaj krivični sud“, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, to ne menja činjenicu da poštovanje odluka Međunarodnog krivičnog suda često dolazi u sukob sa pitanjem suvereniteta – suverenitetom država i njihovim pravom da odlučuju šta žele da prihvate ili odbace sa stanovišta međunarodnog legitimiteta.
On je povezao aktuelnu krizu MKS-a sa politikama Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, koji su oštro napali sud zbog njegovih odluka u vezi sa palestinskim pitanjem.
„Trenutna kriza i glavni faktor koji izaziva krizu oko Međunarodnog krivičnog suda, jesu Sjedinjene Američke Države i Izrael, koji su žestoko i proizvoljno napali sud zbog njegovih odluka protiv lidera Netanjahua, Ben-Gvira i Smotriča, stvarajući time krizu na međunarodnoj sceni“, primetio je ekspert.
On je naglasio da su „zločini koje je Izrael počinio u Pojasu Gaze, pa čak i na Zapadnoj obali, očigledni ratni zločini i akti genocida. Međutim, kada Sjedinjene Američke Države uvode sankcije protiv sudija ili tužioca Međunarodnog krivičnog suda, to predstavlja zloupotrebu vlasti prema međunarodnom pravu. Ne možemo da prihvatimo da Sjedinjene Američke Države treba da donose takve odluke samo zato što je Međunarodni krivični sud podigao optužnice protiv nekih lidera“.
Kako je naveo, problem nije u sudu, njegovom sistemu ili njegovim odlukama, jer se one zasnivaju na jasnim pravnim osnovama.
„Problem je, pre, u dvostrukim standardima koje neke zemlje primenjuju na međunarodnom nivou, koje odbacuju takve odluke i smatraju ih proizvoljnim jednostavno zato što ne služe njihovim interesima. To je ključni problem krize MKS-a, a ne sam sud“, naglasio je El Madžali.
Ekspert je napomenuo da je jedini slučaj kada je odluka Međunarodnog krivičnog suda bila donekle politizovana bio pritisak koji je vršen na MKS u vezi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
„To je običan rat: od samog početka gradovi su bili deo njega, s obzirom na to da se rusko-ukrajinski rat nije vodio u nenaseljenim, već u naseljenim područjima, što je dovelo do međusobnog granatiranja. Zašto Putina optužuju za ratne zločine, a ukrajinskog predsednika – ne, s obzirom na to da Ukrajina takođe granatira civilna područja? Dakle, ono što vidimo na televiziji je normalna situacija, možda ona u kojoj su obe strane obavezne da se uzdrže od granatiranja civilnih područja“, ocenio je El Madžali.
Međutim, kako je naveo, to predstavlja samo mali deo onoga što se dogodilo u Gazi.
„Uprkos tome, MKS se, pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i stalnih članica, usudio da optuži Putina. Ipak, verujem da MKS takođe pravi greške u vezi sa palestinskim pitanjem i pitanjem Gaze“, zaključio je El Madžali.
