Amerika posprema svoje "zadnje dvorište" – po modelu britanske imperije /video/
© AP Photo / Ariana Cubillos
Pratite nas
Svet naučno i tehnološki napreduje, ekonomski se razvija, ali i dalje postoje ostaci političkog feudalizma. U tom svetlu treba gledati i najavu Donalda Trampa da će SAD kupiti dve milijarde dolara vrednu naftu od Venecuele, a da će Venecuela za te novce kupovati isključivo američku robu, kaže politički filozof Dejan Mihailović.
Mihailović, profesor na Tehnološkom institutu „Monterej“ u Meksiko sitiju, ističe da neke svetske sile tretiraju kapitalističku periferiju kao da živimo u Osamnaestom ili Devetnaestom veku.
Trampova najava neodoljivo podseća na vreme kada je Velika Britanija gospodarila svetom i kada je Indija, tada britanska kolonija u metropolu izvozila sirovi pamuk, a iz Britanije uvozila gotove pamučne proizvode. Prema mišljenju našeg sagovornika, to ništa nije slučajno.
„Kapitalizam kao svetski sistem je u dubokoj krizi. Ta kriza je strukturalnog karaktera, ona je praktično univerzalna, zato što zahvata sva područja ljudskog bitisanja, ima globalni domet, neograničenog je vremenskog trajanja, i unutar te krize zapadni civilizacijski kod doživljava veliki poraz.
Upravo zbog toga što Zapad više nema taj kredibilitet koji je imao od rane moderne, posledica svega toga je da imamo novo izdanje neokolonijalnog sistema i potčinjavanja zemalja koje su nekada imale epitet ’trećeg sveta’“, navodi Mihailović.
Opasan presedan
Od osnivanja SAD, koje ove godine obeležavaju 250. godišnjicu od sticanja nezavisnosti, njeni odnosi sa Latinskom Amerikom obeleženi su intervencionizmom, militarizmom, specijalnim tajnim operacijama.
Ove akcije ponekad su bile eksplicitne, a ponekad pod maskom obaveštajnih službi. SAD su svoje južne susede oduvek tretirale kao „zadnje dvorište“, na španskom „patio trasero“. Isti obrazac ponavlja se i danas u slučaju Venecuele.
„U ovom slučaju nije došlo do kopnene invazije upravo zbog toga što je Vašington procenio da bi to bilo preskupo. Dakle, odlučili su se na desantnu operaciju. Ona je trajala vrlo kratko, bila je veoma efikasna, cilj je ispunjen. Maduro je otet, izveden je pred 'lice pravde'. I s tim u vezi imate jedan novi oblik intervencije, narušavanja teritorijalnog integriteta jedne zemlje, suverene zemlje. I to je opasan presedan, upravo zbog toga što sada i ostatak sveta može da upotrebljava te izgovore i te forme lažnog legitimiteta da bi realizovao svoje ciljeve“, ocenjuje Mihailović.
Amerikanci ruše neposlušne latinoameričke režime
Od dolaska na vlast Uga Čavesa 1999, Latinsku Ameriku zahvatio je takozvani „ružičasti talas“ – mnoge države na kontinentu izabrale su levičarske režime, što je Vašingtonu, kako Mihailović kaže, bio trn u oku. Posebnu zabrinutost u Beloj kući, Stejt departmentu, Pentagonu i Lengliju izazivalo je strateško približavanje levo orijentisanih latinoameričkih režima Kini i Rusiji.
Sada je u Vašingtonu procenjeno da je uticaj Pekinga i Moskve do nivoa kada to više ne može da se toleriše. Novinske agencije objavile su samo nekoliko sati pre Madurove otmice da je u Karaksu boravila kineska delegacija kako bi bio dogovoren aranžman o izvozu venecuelanske nafte u Kinu u narednih petnaest godina. Osim toga, Venecuela je krajem oktobra potpisala sporazum o strateškom partnerstvu sa Moskvom, podseća Mihailović.
„Sve su to kapi koje su sa stanovišta Vašingtona punile tu čašu i ta čaša se prelila u momentu kada je između 18. i 28. decembra procurelo nekoliko dokumenata CIA-e Beloj kući da je intervencija protiv Madura neophodna. Otmica Madura u svetskoj javnosti je prikazana kao kao borba protiv ilegalne trgovine drogama, ali radi se u stvari o tome da se kazni neposlušnost Venecuele i da se u njoj konačno uspostavi jedan režim koji će biti po ukusu zapadnog modela uređenja sveta“, objašnjava Mihailović.
Zapad svetsko javno mnenje vuče za nos
Mnogi su kao povod za otmicu Madura prihvatili propagandnu dimnu zavesu, da je venecuelanski predsednik na čelu nekog narkokartela; profesor Mihailović povod za američku intervenciju ipak vidi u drugoj stvari – resursima, jer Venecuela nije bogata samo naftom, nego i zlatom, dijamantima, boksitom, litijumom i niklom. Sa druge strane, do Madurove otmice ona je bila suverena zemlja.
„Dakle, ono što je danas meta svetskim silama je da postoje zemlje koji imaju puni suverenitet, a to znači da mogu same da dizarnijaju, bez ičijeg tutorstva spoljnu politiku, da mogu samostalno u određenim segmentima da se razvijaju i da stiču stepen autonomije, gde će njihovi ekonomski modeli razvoja biti nezavisni kada su u pitanju globalni tokovi. To je taj endogeni model razvoja, gde svaka zemlja gleda koje su njihove komparativne prednosti, kako to može na najbolji mogući način da iskoristi, i da sarađuje sta ostatkom sveta, bez ucena, bez pritisaka, bez štapova, bez šargarepa“, kaže Mihailović.
S obzirom na obrazloženje pod kojim je američka operacija u Karakasu izvedena, naš sagovornik smatra da su političke elite u svetu došle do tog nivoa da svetsko javno mnenje jednostavno vuku za nos.
Jer Maduro je bez ikakvih dokaza optužen da je čelu narkokartela, a sa druge strane, američki sud ga je obeležio kao opasnog čoveka po američku nacionalnu bezbednost jer su u njegovom posedu našli nekoliko puškomitraljeza. Ne mora se biti proruski ili proamerički da se zaključi o čemu se tačno radi, ističe Mihailović.
