https://lat.sputnikportal.rs/20260109/ovo-je-poslednji-zajednicki-predak-ljudi-i-neandertalaca-kosti-iz-maroka-kljuc-razumevanja-nase-loze-1194614683.html
Ovo je poslednji zajednički predak ljudi i neandertalaca? Kosti iz Maroka ključ razumevanja naše loze
Ovo je poslednji zajednički predak ljudi i neandertalaca? Kosti iz Maroka ključ razumevanja naše loze
Sputnik Srbija
Otkriće fosila starih 773.000 godina u pećini u Maroku moglo bi da promeni geografiju ljudskog porekla postavljajući početak loze modernih ljudi direktno u... 09.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-09T22:50+0100
2026-01-09T22:50+0100
2026-01-09T22:50+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
arheologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0c/1190074353_0:781:2048:1933_1920x0_80_0_0_f7fa9f8e10ccc429a72428c46e53e2b0.jpg
U istraživanju objavljenom u žurnalu "Nejčr", tim marokanskih i francuskih istraživača detaljno je analizirao kosti za koje veruju da predstavljaju poslednjeg zajedničkog pretka modernih ljudi (Homo sapiens), neandertalaca (Homo neandertalis ili Homo sapiens neandertalis) i denisovaca, piše Lajv Sajens.Lokalitet u MarokuIstraživači su fosile otkrili u Pećina hominida na lokalitetu ,,Tomas Kuari I’’(Thomas Quarry I) u Maroku.Kosti se sastoje od tri delimične donje vilice, nekoliko pršljenova i brojnih pojedinačnih zuba, a svi oni dele neke karakteristike sa vrstom Homo erektus, ali imaju i osobine koje se razlikuju od ovog ljudskog pretka.Osim toga, na lokalitetu je pronađeno brojno kameno oruđe, a jedna kost noge sugeriše da su se hijene možda hranile ovim homininima. Testiranjem magnetnih svojstava 180 uzoraka sedimenta iz okoline fosila, istraživači su otkrili da taj niz obuhvata Matujama-Brunjesov preokret magnetnog polja, geološki događaj od pre 773.000 godina.,,Novo otkriće popunjava veliku prazninu u afričkim fosilnim zapisima hominina u periodu pre između milion i 600.000 godina pre nove ere’’, izjavio je koautor studije Žan-Žak Iblen, paleoantropolog sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj.Genetski dokazi sugerišu da je tokom ovog vremenskog razdoblja poslednji zajednički predak modernih ljudi, neandertalaca i denisovaca živeo u Africi.Iblen i njegove kolege smatraju da su fosili sa lokaliteta Tomas Kuari do sada najbolji kandidati za „koren“ stabla predaka koje je dovelo do naše vrste i naših arhaičnih rođaka.Afričko ili Evroazijsko poreklo?Dok su se rana poglavlja priče o ljudskoj evoluciji odvijala u istočnoj i južnoj Africi, poslednjih milion godina naše evolucije komplikuje tendencija naših predaka da lutaju širom Afrike i Evroazije.Nakon što je Homo erektus evoluirao u Africi pre oko 2 miliona godina, neke grupe su se proširile na istok, stigavši čak do Okeanije. Druge su, pak, ostale na istom mestu, dalje evoluirale i proširile se na sever u Evropu pre oko 800.000 godina, gde su grupe iz Španije poznate kao Homo antecesor i predstavljaju najverovatnijeg direktnog pretka neandertalaca.Novoanalizirani marokanski fosili potiču iz otprilike istog vremenskog perioda kao i Homo antecesor i dele neke od njihovih karakterističnih crta, što „može odražavati povremene veze preko Gibraltarskog moreuza koje zaslužuju dalje istraživanje“, rekao je Iblen.Fosili sa lokaliteta Tomas Kuari, međutim, razlikuju se i od Homo erektusa i od Homo antecesora.Potrebno je više rada na izuzetno bogatim fosilnim zapisima severne Afrike kako bi se proširilo razumevanje ljudskog porekla koje se uglavnom zasniva na istočnoj i južnoj Africi, rekao je Iblen, posebno zato što najjasniji rani dokazi o vrsti Homo sapiens dolaze sa lokaliteta Džebel Irhud u Maroku, starog 300.000 godina.Fokus na ovu geografsku oblast takođe može otkriti nove tragove o razdvajanju naše vrste i naših rođaka neandertalaca i denisovaca.,,Iako ne možemo tvrditi da se pojava linije koja vodi do vrste Homo sapiens dogodila isključivo u severnoj Africi, marokanski fosili snažno sugerišu da su populacije bliske divergenciji između linije Homo sapiensa i onih koje vode do neandertalaca i denisovaca bile tamo prisutne u to vreme’’, rekao je Iblen.Džon Hoks, biološki antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison koji nije bio uključen u studiju, saglasan je sa zaključcima istraživača.Ali nije jasno kako bi fosile iz Tomas Kuarija trebalo nazvati,,Prema mom mišljenju, to bi mogli biti najraniji fosili koje bismo zaista trebali zvati Homo sapiens’’, rekao je Hoks.Iblen okleva da fosile klasifikuje kao određenu vrstu ili populaciju, naročito zato što postoji samo nekolicina fragmentarnih ostataka sa ovog lokaliteta.,,Planirane su paleoproteomske analize koje bi potencijalno mogle pomoći u razjašnjavanju odnosa između evropskih i severnoafričkih fosila’’, rekao je Iblen.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, arheologija
nauka i tehnologija, društvo, arheologija
Ovo je poslednji zajednički predak ljudi i neandertalaca? Kosti iz Maroka ključ razumevanja naše loze
Otkriće fosila starih 773.000 godina u pećini u Maroku moglo bi da promeni geografiju ljudskog porekla postavljajući početak loze modernih ljudi direktno u severozapadnu Afriku, navodi se u novoj studiji.
U istraživanju
objavljenom u žurnalu
"Nejčr", tim marokanskih i francuskih istraživača detaljno je analizirao kosti za koje veruju da predstavljaju poslednjeg zajedničkog pretka modernih ljudi (Homo sapiens), neandertalaca (Homo neandertalis ili Homo sapiens neandertalis) i denisovaca,
piše Lajv Sajens.
Istraživači su fosile otkrili u Pećina hominida na lokalitetu ,,Tomas Kuari I’’(Thomas Quarry I) u Maroku.
Kosti se sastoje od tri delimične donje vilice, nekoliko pršljenova i brojnih pojedinačnih zuba, a svi oni dele neke karakteristike sa vrstom Homo erektus, ali imaju i osobine koje se razlikuju od ovog ljudskog pretka.
Osim toga, na lokalitetu je pronađeno brojno kameno oruđe, a jedna kost noge sugeriše da su se hijene možda hranile ovim homininima. Testiranjem magnetnih svojstava 180 uzoraka sedimenta iz okoline fosila, istraživači su otkrili da taj niz obuhvata Matujama-Brunjesov preokret magnetnog polja, geološki događaj od pre 773.000 godina.
,,Novo otkriće popunjava veliku prazninu u afričkim fosilnim zapisima hominina u periodu pre između milion i 600.000 godina pre nove ere’’, izjavio je koautor studije Žan-Žak Iblen, paleoantropolog sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj.
Genetski dokazi sugerišu da je tokom ovog vremenskog razdoblja poslednji zajednički predak modernih ljudi, neandertalaca i denisovaca živeo u Africi.
Iblen i njegove kolege smatraju da su fosili sa lokaliteta Tomas Kuari do sada najbolji kandidati za „koren“ stabla predaka koje je dovelo do naše vrste i naših arhaičnih rođaka.
Afričko ili Evroazijsko poreklo?
Dok su se rana poglavlja priče o ljudskoj evoluciji odvijala u istočnoj i južnoj Africi, poslednjih milion godina naše evolucije komplikuje tendencija naših predaka da lutaju širom Afrike i Evroazije.
Nakon što je Homo erektus evoluirao u Africi pre oko 2 miliona godina, neke grupe su se proširile na istok, stigavši čak do Okeanije. Druge su, pak, ostale na istom mestu, dalje evoluirale i proširile se na sever u Evropu pre oko 800.000 godina, gde su grupe iz Španije poznate kao Homo antecesor i predstavljaju najverovatnijeg direktnog pretka neandertalaca.
Novoanalizirani marokanski fosili potiču iz otprilike istog vremenskog perioda kao i Homo antecesor i dele neke od njihovih karakterističnih crta, što „može odražavati povremene veze preko Gibraltarskog moreuza koje zaslužuju dalje istraživanje“, rekao je Iblen.
Fosili sa lokaliteta Tomas Kuari, međutim, razlikuju se i od Homo erektusa i od Homo antecesora.
,,Ovo potvrđuje duboko afričko poreklo vrste Homo sapiens i ide u prilog protiv scenarija o evroazijskom poreklu’’, rekao je Iblen.
Potrebno je više rada na izuzetno bogatim fosilnim zapisima severne Afrike kako bi se proširilo razumevanje ljudskog porekla koje se uglavnom zasniva na istočnoj i južnoj Africi, rekao je Iblen, posebno zato što najjasniji rani dokazi o vrsti Homo sapiens dolaze sa lokaliteta Džebel Irhud u Maroku, starog 300.000 godina.
Fokus na ovu geografsku oblast takođe može otkriti nove tragove o razdvajanju naše vrste i naših rođaka neandertalaca i denisovaca.
,,Iako ne možemo tvrditi da se pojava linije koja vodi do vrste Homo sapiens dogodila isključivo u severnoj Africi, marokanski fosili snažno sugerišu da su populacije bliske divergenciji između linije Homo sapiensa i onih koje vode do neandertalaca i denisovaca bile tamo prisutne u to vreme’’, rekao je Iblen.
Džon Hoks, biološki antropolog sa Univerziteta Viskonsin-Medison koji nije bio uključen u studiju, saglasan je sa zaključcima istraživača.
,,Iz nove studije je jasno da se ovi fosili na određene načine ne uklapaju lako u varijacije vrste Homo erektus. Verovatno je da su blizu zajedničkog pretka koji je iznedrio neandertalce, denisovce i moderne ljude’’, rekao je Hoks za Lajv Sajens.
Ali nije jasno kako bi fosile iz Tomas Kuarija trebalo nazvati
,,Prema mom mišljenju, to bi mogli biti najraniji fosili koje bismo zaista trebali zvati Homo sapiens’’, rekao je Hoks.
Iblen okleva da fosile klasifikuje kao određenu vrstu ili populaciju, naročito zato što postoji samo nekolicina fragmentarnih ostataka sa ovog lokaliteta.
,,Planirane su paleoproteomske analize koje bi potencijalno mogle pomoći u razjašnjavanju odnosa između evropskih i severnoafričkih fosila’’, rekao je Iblen.
