Dušan Mandić za Sputnjik: Ispred nas je težak put – ali ne zaboravite, igramo za Srbiju!
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Grupa je nikad teža, ali Bože moj, bili smo već u tim cipelama ni protiv nas nikome neće biti lako, poručuje Dušan Mandić u prazničnom razgovoru za Sputnjik u kom otkriva šta očekuje od predstojećeg Evropskog prvenstva u Beogradu, kako je prolazio kroz teške trenutke i koliko veliku ulogu u njegovoj karijeri ima vera.
Ako bi napravili anketu u kojoj bi se navodili najbolji ambasadori Srbije i srpskog sporta u svetu, jedno od tih imena bez sumnje bilo bi i ime Dušana Mandića, proslavljenog srpskog vaterpoliste i čoveka čiji su nam golovi mnogo puta izazvali suze radosnice, a čudesna brojka je 501, toliko je ukupno golova Mandić postigao za Srbiju.
Višestruki olimpijski, svetski i evropski šampion okitio se ove godine i titulom Lige šampiona koju je osvojio u Ferencvarošu i time još jednom potvrdio da je najbolji vaterpolista današnjice.
To je ujedno bila njegova četvrta titula prvaka Evrope. Prvu je osvojio sa Partizanom 2011. godine, deceniju kasnije drugu sa Pro Rekom i treću sa Ferencavrošem prošle godine.
Kada se nedavno povredio postojala je bojazan da bi to moglo da ga poremeti za Evropsko prvenstvo koje se održava u Beograd od desetog do 25. januara, međutim ne sme se sumnjati u Dušana koji je za Srbiju uvek spreman da igra, čak i onda kada se ne oseća najbolje.
„Ide na bolje, nije skroz iza mene, još sam u procesu vraćanja. Nekad bude malo bolje, nekad baš i ne, treba izdržati i spremiti se. Treba i ostati zdrav, sve je to izazovno i nezgodno, najgore je kada si povređen kada te nešto koči i mentalno i fizički, ali bitno je da ide na bolje“, ističe Mandić na početku razgovora za Sputnjik.
Posebna motivacija za Evropsko prvenstvo je ta što se igra kod kuće, prvi put posle dugo vremena. Prisetio se vaterpolista Ferencvaroša kako je to izgledalo prošlog puta i želi da se ponovi rezultat iz 2016. godine kada je Srbija još jednom postala prvak Evrope.
„Veliki je motiv što igramo kod kuće. Sećam se vrlo dobro kako je bilo u Areni te 2016. godine i onako kako se bliži ovo takmičenje nekako sve mi se vraćaju fleševi sa tog turnira. Negde se nadam da bi mogli da ponovimo taj uspeh. Videćemo, koliko god je to lepo malo je nezgodna situacija. Imamo igrače koji su povređeni, one koji izlaze iz povreda, pripreme su ispred nas. U isto vreme nam sve to stvara pritisak , ali ako budu pune tribine i ako bude kao što je bilo tada, ako bude publika davala vetar u leđa onda svašta može da se desi“, ističe Mandić.
Zadatak koji je pred Delfinima teži je čini se nego što je ikada bio jer se igra po novom formatu koji ne dopušta nijedan kiks.
„I za mene je novo da igramo po novom formatu i to je najveći izazov tokom celih priprema. Ranije smo nekako dizali formu kroz grupnu fazu, dešavali su se porazi, kiksevi protiv ekipa kad smo favoriti, kad je turnir u pitanju bitno ti je samo da prođeš grupu i u elimincijama budeš najspremniji, a sad je drugačije. Sad moramo da dobijemo svaku utakmicu. Holandija, Španija, Izrael, Mađarska, Crna Gora, Francuska.. Ako jednu od tih utakmica izgubimo nema garancije da prolazimo dalje, a pogledajte kakve su to ekipe“, objašnjava proslavljeni Delfin.
Uprkos tome što je zadatak težak, srpski vaterpolisti uvek su najbolji kada je najpotrebnije i koliko kog veliki izazov bio pred njima toliko je veća i želja za pobedom. Najbolji primer za to su Olimpijske igre 2024. godine na kojima Delfini nisu bili favoriti, a na kraju su se iz Pariza vratili sa još jednim zlatom oko vrata.
„Ta vera je bila pristuna u Parizu gde smo mi bili autsajderi u očima u svih, bukvalno svih. Samo smo mi verovali da možemo da dođemo do rezultata, vera je bitna, samopouzdanje, podrška, da bordrimo jedni druge. Ponovo se vraćam na tu 2016. godinu koju dobro pamtim i tada smo osećali pritisak. Igrao sam 100. utakmicu za reprezentaciju protiv Hrvata... Nema tu mesta za strah, svaki korak mora da se zasluži, da se dokaže i pokaže u bazenu, stvarno je velika konkurencija. Mislim da je grupa nikad teža, ali Bože moj, bili smo mi već u tim cipelama, videćemo daćemo sve od sebe, ni protiv nas nikome neće biti lako. Ispred nas je težak put, ali ne zaboravite mi igramo za Srbiju“, rekao je Mandić.
Vera je važan deo Dušanovog puta na koji je krenuo kao veoma mlad. Podstrek da bez straha i sumnji krene dalje dobio je na svetom mestu.
„Kada sam prvi put odlučio da odem iz Crne Gore, u Partizan sa 15 godina, otišao sam pod manastir Ostrog da pronađem mir i dobijem blagoslov. Nadao sam se da ću dobiti mir koji sam tražio i da sa njim odem u Beograd. Nije bilo lako ni mojim roditeljima, sin jedinac iz malog mesta ide u veliki grad, to je bilo stresno za sve. Poneo sam sa Ostroga jedan privezak, ali sam tek kasnije shvatio da je na njemu pisalo 'ovim pobeđujem', imam ga i danas. Čovek koji je sposoban da veruje mislim da je jači, čovek koji ima vere i nosi Boga u sebi može sve. Uvek sam verovao da je Bog uz mene i kad god bih bio u dilemi dešavale su se stvari koje su mi bile dokaz. Bilo je i nekih golova za koje ne znam ni sam kako su se desili. Sve je to povezano, mislim da je suština da možeš da veruješ. Upoznao sam ljude koji nažalost ne mogu“, rekao je Mandić.
Da je pronašao mir u sebi potvrđuje i to kako se nosio sa problemima. Iza Dušana je jedan težak period tokom kog je završio priču sa Novim Beogradom i uputio se u Ferencvaroš. Ni sam nije bio siguran kako će prevazići nepravdu, ali pronašao je put, baš kao što je i pravda pronašla svoj jer je Dušan upravo u mađarskom klubu još jednom dokazao da je najbolji vaterpolista sveta.
„Sa problemima sam se suočavao sportski i dostojanstveno, uopšte nije bilo lako, ali na kraju sve ima veću draž. Prosto kad si u teškim momentima ili potoneš ili se uzdigneš. Rekao sam sebi nema šanse sad da potoneš, šta si radio ceo život da će neko da te pravi onim što nisi. Fokusirao sam se i eto posle se sve desilo kako treba. Da me je neko pitao šta bi voleo da ti se desi, ja ne bih znao ovako da napišem, plašio bih se. Ne mogu da krijem, ponosan sam kako sam se izdigao iz problema“, iskren je Mandić.
Delfini se vredno spremaju za šampionat u Beogradu, a osim što moraju da rade na tome da fizički budu na maksimumu, morali su da rade i na mentalnoj snazi odnosno na tome da prebole Svetsko prvenstvo na kome nisu uspeli da se domognu medalje ovog leta.
„Uvek se najviše uči iz poraza. Kad vratim celu karijeru pamtim poraze i osećaje nakon poraza. Sva ova slavlja kojih je bilo svi se negde vezuju za istu emociju, posebno kada se osvrnem na Olimpijske igre, one su van konkurencije bar za mene, prosto iz poraza se najviše uči, poraz te vrati korak unazad shvatiš gde si pogrešio. Porazi moraju da dođu sa vremena na vreme, jednostavno su sastavni deo i prosto je nemgouće da sezona i karijera budu bez poraza. Forma kako se tempira diže se i spušta , dugo sam u tom sistemu pa se trudim da se ti porazi dese u trenutku kada su najbezbolniji“, objasnio je srpski vaterpolista.
Šta je potrebno timu i šta će reći saigračima pred početak prvenstva?
„Mislim da moramo da pronađemo atmosferu, steknemo samopouzdanje u samu našu igru, poručio bih saigračima da se ne opterećuju nego da uživaju. Privilegija je da igramo Evropsko prvenstvo u beogradu, to se dešava retko, možda jednom u životu. Pamtim kada se igrala Svetska liga, kvalifikacije za Tokio, sve su to trenuci koji ostaju urezani tokom karijere. Prosto sada treba da uživaju, da vode račune o zadacima, svako treba da zna svoju ulogu u timu, a to svako zna. Nisu potrebna čuda, samo da se ukomponujemo i onda kao tim da izgledamo čudesno“, istakao je Mandić.
Tokom karijere, proslavljeni srpski vaterpolista osvojio je mnoga odličja sa reprezentacijom, ali je dobio i veliki broj individualnih priznanja. O tome koliko je veliki saigrač govori i činjenica da ga individualna znanja ne dotiču.
„Individualna priznanja bez zajedničkog rezultata ništa ne znače. Apsolutno ne znače, nikad nisam nastupao sa tom idejom u glavi, sad moram da dam ne znam koliko golova i da jurim trofej za sebe. Mislim da u kolektivnom sportu takav stav može da odvede u pogrešan smer“, rekao je na kraju razgovora Dušan Mandić.
Najbolji svetski vaterpolista Srbiji je počeo da donosi radost 2012. godine kada je na Olimpijskim igrama u Londonu sa Delfinima osvojio bronzu. Sa naredna tri najveća sportska takmičenja doneo je zlatna odličja.
Ništa manje uspeha nije beležio ni na ostalim šampionatima. Na Svetskom prvenstvu Mandić je sa Srbijom osvojio zlato 2015. godine kao i bronzu dve godine kasnije. Evropsko prvenstvo Delfini su sa Dušanom osvojili tri zlata, a sada je vreme za novo!
