Vezane joj ruke: Šta može Evropska unija ako Tramp poželi Grenland
© Sputnik / Ilya Timin
/ Pratite nas
Amerika Donalda Trampa je samo potvrdila da nije odustala od uloge svetskog policajca i da ide tamo gde ona lično ima interes ne obazirući se mnogo na međunarodno pravo. Danas je to bila Venecuela zbog bogatstva naftom sutra ko zna ko… Ako dođe na red Grenland EU neće moći da se mnogo buni zbog poteza oko Kosova, veruje profesor Dragana Mitrović.
Posle hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, neko bi rekao i otmice od strane Amerike, svi se pitaju ko je sledeći na udaru američke administracije Donalda Trampa. Spisak je dugačak: Kolumbija, Meksiko… Grenland?
I dok je Evropska unija mlako odreagovala na oduzimanje slobode Maduru, premijerka Danske Mete Fredriksen je istovremeno poručila Sjedinjenim Državama da ne vidi smisao u tome što govore o potrebi preuzimanja Grenlanda, danske autonomne teritorije, i da prestanu da upućuju pretnje „istorijski bliskom savezniku”.
Niko ne zna namere Trampa
Ona je ovo napisala u poruci na mreži Iks pošto je supruga pomoćnika šefa kabineta Bele kuće Kejt Miler objavila na društvenim mrežama kartu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom uz reči „soon” (uskoro).
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović na pitanje ko je sledeći odgovorila je citatom jednog američkog bivšeg savetnika u predsedničkoj kancelariji – da to, čini se, ne zna ni američki predsednik.
„U svakom slučaju, poruka je poslata da Amerika može zapravo ugroziti gotovo svaku zemlju, biti opasnost po svaku zemlju, može narušiti mir, prekršiti po ko zna koji put međunarodno pravo, suverenitet drugih zemalja, čak otimati predsednike država, delove teritorija, u skladu sa nekom svojom vizijom šta je to što je neko navodno ukrao nekome, i ili šta joj jednostavno treba. Tako da ta ratnička partija u Americi očigledno, bez obzira na administracije, neprekidno dominira i uspeva da nametne svoje agende. Ali u ovom momentu kada se svet giba, kada se tek nazire neki novi raspored moći, sfere uticaja - ekonomskog, političkog, to je ipak posebno opasno,“ naglašava naša sagovornica.
Evropskoj uniji vezane ruke zbog Kosova
S druge strane, Evropska unija uglavnom ćuti i to iz više razloga jer sa svojim nameštanjem izbornih rezultata u Rumuniji, Moldaviji, pa i pokušajima i zabranjivanja ili osporavanja čak i političkog života suverenističkim partijama u velikim zemljama Zapadne Evrope, našla se, kako kaže Mitrovićeva, nekako na ničijoj zemlji.
„Podržavanje otimanje dela naše teritorije, postojanja i čak i vojnog jačanja tzv. države Kosovo kršenjem rezolucije 1244, pokazalo je da je zapravo to jedan trend, koji na kraju priče može dovesti do toga da nekom jačem od njih padne napamet da otima delove i njihovih teritorija, da krši njihov suverenitet, da ne poštuje međunarodni poredak, zato što mu se to može. Tako da smo možda došli do vrhunca hegemonističke ere, koja ipak dolazi u doba jačanja multipolarnosti. Ja očekujem veliki otpor i u samoj Americi od delova društva koji vide o čemu se radi i to ne prihvataju. Na kraju, američki predsednik je prevario svoju izbornu bazu, jer je dobio izbore sa pričom da neće nastaviti hegemonističku politiku, da će on raditi na jačanju Amerike, da neće trošiti američke resurse po svetu, ali ni voditi ratove, napadati suverene države kako bi otimao njihove resurse,“ podseća Mitrovićeva.
Na pitanje zašto Evropska unija ne reaguje odlučnije na američke pretnje koje se neposredno upućuju njihovoj članici Danskoj na čiju je autonomiju Grenland Tramp bacio oko, Mitrovićeva ima spreman odgovor:
„Evropska unija je sama sebi, podržavajući ovakve slične akcije svojih članica kroz angažman NATO pakta, a i potonje podržavanje projekta tzv. države Kosovo sama sebe onemogućila da ima dosledan stav i da istakne nepovredivu granicu suvereniteta koju garantuje Povelja Ujedinih nacija, suvereniteta svih suverenih država, članica Ujedinih nacija, samim tim što su oni narušili suverenitet naše zemlje i što to i dalje čine. Kako sada braniti nekakvu faktički teritoriju koja je opet deo nekog kolonijalnog nasleđa Norveške pa Danske, sada od jednog većeg predatora, a koji je pak deo istog političkog bloka i istog, tobože, odbrambenog saveza. Zaista mislim da su Evropskoj uniji ruke potpuno vezane. Mislim da ih je i Tramp nazvao tigrom od papira, a oni mogu sada samo da se nadaju da to nije sledeća ideja njegova i ljudi iza njega koji očigledno imaju vrlo loš uticaj, jer su to dokazani neokoni i ljudi koji podržavaju političku izuzetnost.“
Amerika menja administracije ali ne i ulogu
Kad je reč o Americi, kako kaže naša sagovornica, ona je ovim samo pokazala da bez obzira na administracije i izborne programe, pa i političku volju predsednika, svi oni na kraju budu usisani i podređeni interesima takozvane ratne partije, jer ne zaboravimo da je to država koja živi od rata, koja finansira svoju ekonomiju od izazivanja ratovi, prodaje naoružanja.
Mitrovićeva veruje da će to sve imati svoju cenu na nivou američkog ugleda, ali i na nivou organizovanog otpora koji kreće od jasne političke osude koju smo čuli širom sveta, i od građana, i od vlada mnogih država, do organizovanog ekonomskog i političko otpora, a u jednom momentu to će verovatno biti i vojni otpor - i to će onda biti kraj te hegemonije.
„Ima i onih koji kažu - pa kome sada Amerika na bilo kojoj tački planete, kao i američki saveznici mogu prebacivati da krši nečiji suverenitet, čiju sada sličnu akciju može osporavati Amerika pa i čitav politički Zapad, kada su pokazali da prosto ne poštuju nijedno pravilo, kada su se odlučili na otmicu šefa suverene države i na stavljanje pod svoju kontrolu njenih resursa, što je vrlo upitno i još ćemo slušati o tome, a zarad izgurivanja ruskog i kineskog ekonomskog i političkog, a negde i vojnog prisustva, pre svega u Latinskoj Americi. Ne verujem da će to ići glatko, to nikako neće ići tako kako Amerikanci zamišljaju, a i u drugim delovima sveta,“ ističe ona.
Mitrovićeva dodaje da su ovim Sjedinjene Američke Države pokazale sada suprotno od onoga što su govorile na najvišem nivou prilikom susreta sa kineskim i ruskim predsednicima, sa kojima američki predsednik ima stalnu komunikaciju.
„Očekujem zato sve veći otpor američkoj hegemoniji i ovakvim načinima ispoljavanja te hegemonije. Prosto, međunarodni ambijent je mnogo drugačiji i ipak je drastično sužen prostor za takvo američko ponašanje. Za početak u smislu da će posledice biti vrlo štetne i po samu Ameriku“, kaže naša sagovornica.
Zašto Venecuela
Sa procenjenih 303 milijarde barela, Venecuela ima najveće dokazane naftne rezerve, ali i dosta neiskorišćenih izvora. Uhvaćeni predsednik Venecuele Maduro se nije složio da se ti resursi predaju Americi. Američki predsednik dotle želi da naftne kompanije iz Amerike ulože milijarde dolara u ovu južnoameričku državu, koja ima najveće naftne rezerve na svetu, kako bi počele da koriste izvore - do sada u velikoj meri neupotrebljene.
Tramp je rekao da će američke kompanije popraviti „veoma uništenu" naftnu infrastrukturu i „početi da zarađuju novac za državu".
Stručnjaci, međutim, upozoravaju na velike izazove pred Trampovim planom, ističući da će biti potrebne milijarde dolara i decenije pre nego što dođe do značajnog pomaka u proizvodnji nafte u Venecueli.
Naravno, Tramp je kao zvanični cilj za odvođenje Madura naveo „narkoterorizam“, iako poznavaoci prilika u Venecueli odbacuju takva objašnjenja, podsećajući da su narko-bande iz Venecuele patuljasti igrači na tom polju kriminala gde dominiraju kolumbijski i meksički karteli.
Uz to, Tramp je uz svojstvena preterivanja optužio Madura da šalje stotine hiljada migranata u SAD. Rekao je da Maduro „prazni svoje zatvore i ludnice“ i „primorava“ ljude da idu u SAD, ne nudeći nijedan dokaz za to.
Čime Trampa privlači Grenland
Što se tiče Grenlanda, ova danska autonomija bila je predmet Trampovog interesovanja još u njegovoj predizbornoj kampanji.
Grenland je najveće ostrvo na svetu i dom više od 56.000 ljudi koji zauzima jedinstven geopolitički položaj, između SAD i Evrope. Njegov glavni grad Nuk je bliži Njujorku, nego glavnom gradu Danske Kopenhagenu.
Dugo se smatrao ključnim za američku bezbednost. Pomorski plovni put Severozapadnog prolaza prolazi duž njegove obale, a ostrvo je deo strateškog pomorskog regiona.
Trampova administracija je ponudila Danskoj 100 miliona dolara za ostrvo, prema dokumentima o kojima su prvi pisali danski mediji. Prema sporazumu o odbrani iz 1951, SAD su dobile vazdušnu bazu koja se sada zove svemirska baza Pitufik, na severozapadu Grenlanda. Na pola puta između Moskve i Njujorka, to je najsevernija ispostava američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom upozorenja na raketne pretnje.
SAD žele da obezbede da „nikakva neprijateljska velika sila ne kontroliše Grenland, jer on može biti uporište za napad na SAD“. Ono što bi Trampu moglo biti još privlačnije jesu bogata nalazišta prirodnih resursa Grenlanda, uključujući naftu i gas, kao i retke zemne metale za kojima je velika potražnja zbog električnih automobila i vetroturbina u okviru "zelene tranzicije", ali i zbog proizvodnje vojne opreme.
