Božićna poruka mitropolita Joanikija: Božić je dan u kome su se srele istina, milost, pravda i ljubav
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je danas u božićnoj poruci da je to dan u kojem su se srele istina i milost, pravda i ljubav i istakao da slaveći taj praznik, ne obežavamo samo sećanje na nešto što se davno desilo, već silom blagodati Božije uvek iznova dobijamo priliku da učestvujemo u događaju rođenja Hristovog.
Mitropolit je u božićnoj poruci naveo da se rađanje uvek smatralo simbolom pobede života, trajanja kroz produženje roda ljudskog, ali da tek Hristovim rođenjem svako rađanje na zemlji dobija svoj puni smisao, ne samo u vremenu, nego i u večnosti.
"Svaki put kada se u nekom domu rodi dete, kažu sveti Oci, Bog pokazuje svoje poverenje u čoveka i svet koji su dela ruku njegovih. Stvoren po liku Božijem, bačen u smrtnu prašinu, ma kako i ma koliko živeo, čovek je bio rob svoje pale prirode, a samim tim i greha, smrti i prolaznosti'', poručio je Joanikije, saopšteno je iz Mitropolije crnogorsko-primorske.
On je istakao da se Božić, odnosno kako kaže, "Nebozemna tajna" koja se desila u istoriji, neprekidno dešava, i od tada do danas i do kraja sveta i veka nikada neće prestati, ostajući svagda prisutna kao poziv i priziv svakom čoveku koji dolazi na svet.
"Danas se sve ispuni radošću, Hristos se rodi od Deve, danas se sve ispuni radošću, Hristos se rodi u Vitlejemu'. Tako peva crkva Hristova vekovima, draga braćo i sestre, svedočeći radost današnjeg Praznika u kome učestvuju i nebo i zemlja, Bog i čovek i sva vidljiva i nevidljiva tvorevina. Bog je došao, ne radi jednog čoveka, jednog naroda ili jednog pokolenja, nego da sve ljude preobrazi, isceli i prizove u jedinstvo Večne Istine, Pravde, Ljubavi i Radosti", naveo je Joanikije.
Naglasio je da Božićni post, molitva, ispovest, pokajanje, praštanje, redovno prisustvo na bogosluženjima, sveto pričešće sve to hrišćane priprema za Božić.
Takođe, istakao je da čisteći svoj um, srce i dušu, čovek počinje da posmatra svet oko sebe, druge ljude i sebe samog na jedan novi, hristoliki i bogoliki način, osećajući da nije stvoren samo kao broj, kao individua, koja treba da protutnji kroz vrijeme i nestane, iščezne.
„Do dolaska Hristovog, po rečima besmrtnog Njegoša, „Čoveku je bila sreća nepoznata, prava sreća, za kom večno trči; on joj ne zna mjere ni granice: što se više k vrhu slave penje, to je viši sreće neprijatelj. Naša zemlja, mati milionah, sina jednog ne mož' vjenčat srećom““, naveo je mitropolit.
Prema njegovim rečima, rođenje Hristovo uliva osećanje besmrtnosti u naša srca, ispunjavajući svaku poru našeg bića.
"Jer se ostvarilo ono što je Bog obećao, proroci najavljivali a pokoljenja čekala, da će Bog poslati Sina svoga Jedinorodnog, da svaki koji vjeruje u Njega ne pogine nego da ima život večni", rekao je mitropolit Joanikije.
Takođe, naglasio je da Božić sve ispunjava radošću, jer nam je on, kako kaže, vaistinu početak spasenja.
"U dolinu smrti i plača dolazi On - Sin Božiji koji postaje sin Djevin, postajući jedan od nas. Uzimajući ljudsku prirodu, On u svemu postaje podoban nama, osim u grehu. 'On, prevečni Bog, javi se na zemlji i sa ljudima požive, i ovaplotivši se od Svete Djeve, ponizi Sebe uzevši obličje sluge i postade jednak telu smirenja našega, da nas učini jednakim liku slave njegove", istakao je mitropolit.
Kazao je da Isus Hristos dobrovoljno nosi naše slabosti, kao i da Hristos sa nama boluje, tuguje, pati, strada.
"I sam biva podvrgnut Zakonu, da bi nas oslobodio od svake osude, grijeha i smrti, da bi nam darovao slobodu slave djece Božije. Ovaj praznik sve ispunjava radošću jer nam je On vaistinu početak spasenja. Ne čudi što ni jedan praznik kao Božić nije toliko prisutan u narodnim običajima i tradicijama", rekao je on.
Kako je istakao, gotovo da nema naroda na Zemlji koji nema neki svoj posebni izraz i način slavljenja Božića, naglasivši da se u našoj narodnoj tradiciji vekovima čuvaju divni i blagosloveni običaji koji ispunjavaju radošću i lepotom ove, kako kaže, "Blage dane".
"Badnjak koji blagosiljamo, vatra oko koje se sabiramo, mirbožanje, polaznik, česnica, zdravice, darovi i sve te radnje zajedno pomažu nam da doživimo sveobuhvatnu tajnu Vitlejemske pećine. Običaje koje smo primili trebalo bi negovati i čuvati, ali i paziti da ne postanu sami sebi cilj, gubeći svoj suštinski, verski smisao", dodao je on.
Mitropolit je istakao da u svetlosti Božića mi vidimo i naše slavne pretke, koji su se nadahnjivali tajnom rođenja Hristovog, i svetu pravoslavnu veru vekovima čuvali predajući je nama, svojim potomcima kao najdragoceniji dar.
"Za nju su neretko žrtvovali sve pa i svoje živote. Nažalost, 20. vek je doneo strašno stradanje našeg naroda, u kome smo zaboravili na Bogomladenca, vitlejemsku zvezdu i mudrace i u kome je krvožedni car Irod postao mera naših međusobnih odnosa. Rana bratomržnje još uvek krvari i dužni smo da svi, prema svojim moćima, učinimo da se ona što prije zaceli", rekao je mitropolit.
Prema njegovim rečima, Božićni praznici su najbolja prilika da se, obasjani večnom ljubavlju Bogomladenca Hrista, svi okupimo oko njegove kolevke, da uz njegovu milost prevaziđemo naše zloćudne podele, da se zagrlimo i mirbožamo kao dobri hrišćani i braća po Duhu Svetom.
"Uvereni smo da svi žitelji ove zemlje koji misle dobro Crnoj Gori i svome potomstvu žele da se davnašnje bratske omraze iz Drugog svetskog rata, koje nas i dalje opterećuju, ljudski prevaziđu i pošalju u prošlost. U tom pogledu najviše nam može pomoći sigurna i dobro proverena istina kao što je rekao naš Gospod i Spasitelj 'Poznajte istinu i istina će vas osloboditi'", naglasio je mitropolit.
On je uputio još jednom poziv nadležne državne institucije Crne Gore da osnuju institut za izučavanje svih zločina koji su se u Crnoj Gori dogodili tokom Drugog svetskog rata, i nakon njega, bez obzira ko ih je i u ime koga učinio.
"Suočenje sa istinom o pomenutim zločinima biće bolno ali još više lekovito i blagotvorno. I pokazaće našu spremnost da svoju budućnost gradimo na istini, pomirenju i bratskoj ljubavi, a ne na mržnji i međusobnim podelama", rekao je mitropolit.
Dodao je da i ovog Božića crkva molitve upućuje Bogu mira i ljubavi da u godini koja je pred nama daruje mir svim domovima gde živi, kako kaže, raspeti srpski narod Autonomne pokrajineKosovo i Metohija.
"Da prestanu progoni, pljačke i maltretiranja naše braće i sestara, kao i da se konačno na ovoj svetoj i zavjetnoj srpskoj zemlji stvore uslovi za život u miru sa svima, dostojan čoveka", poručio je mitropolit.
Istakao je da je za pravoslavne hrišćane Božić uvek bio simbol i zaštitnik pravoslavne porodice i braka.
"Način života, sistem vrednosti i izazovi koji stoje pred savremenim čovekom čine brak najugroženijom institucijom. Rezultat toga je sve veći broj razvedenih brakova i razbijenih porodica. Očevidno, slabljenje u veri, okrenutost sebi i želji za uživanjem dovode čoveka do osećaja egocentričnosti i samodovoljnosti. Jevanđeljske vrline, žrtva, ljubav, trpljenje, strpljenje sve više postaju strane za modernog čoveka", rekao je mitropolit.
On je ocenio da očinstvo i materinstvo kao dar i priziv Božiji više nisu najveći ideal i vrednost za koju vredi živeti.
"Muž je sve manje branič žene i deteta, a žena sve ređe stub i oslonac doma. Deca lišena topline i blagoslova porodičnog doma traže smisao u porocima i pošastima koje im se nude na svakom koraku", kazao je on.
Mitropolit je naglasio da vraćanjem Božiću mi vraćamo toplinu vere i ljubavi u naše domove.
"Ugledajući se na Presvetu Bogomajku mi se učimo poslušnosti i smirenom služenju koje nas čini istinskim sinovima i kćerima Božijim. Ne smemo ostati nemi pred činjenicom da živimo u vremenu u kome napredak tehnologije, veštačka inteligencija i druga tehnička dostignuća u mnogome stvaraju jedan novi ambijent u kome čovek živi. On, sa jedne strane olakšava praktični život, skraćuje vreme potrebno da se dođe do neke informacije, ali mnogo više donosi opasnosti i neizvesnosti, preteći da ugrozi čovekovo dostojanstvo", dodao je on.
Mitropolit Joanikije je naglasio da se čovek često obmanjuje činjenicom da je tehnika koja ga okružuje sve što mu je potrebno, kao i da su ljudi živi odnos sa bližnjima, odnosno gledanjem u lice brata svoga, zamenili neprekidnim gledanjem bezličnih ekrana.
"Druženje i bratske razgovore zamenili smo virtuelnim zajednicama koje čoveka čine sve usamljenijim i otuđenijim. Ako se čovjek u potpunosti preda takvom načinu života to je put koji vodi u očajanje i besmisao. Rezultat toga je sve veći broj mladih, ranjenih duša koje pate i stradaju od trajne potištenosti i raznih psihosomatskih bolesti", rekao je on.
Mitropolit je istakao da u Božićnoj radosti ohrabruju sve mlade da se usavršavaju u znanju, da napreduju u veri, obrazuju i školuju, trudeći se da žive moralnim i vrlinskim životom.
Kako je ocenio, jedino tako će umnožiti darove i talente koje im je Bog dao, osposobiti se da blagovremeno formiraju svoje porodice i ostvariti puni smisao svoga života.
Takođe, poželeo je da nam praznik rođenja Hristovog bude poziv da krenemo u susret Bogu, jer, kako kaže, u meri u kojoj naše srce ispuni radosti tog "Božanskog susreta", u toj meri ćemo osetiti i radost susreta sa bližnjima, kao i da ćemo u toj meri doživeti i punoću radosti života.
"Neka svetlost Vitlejemske pećine, draga djeco duhovna, ispuni svaki vaš dom, da obasjani Hristom jačate u veri, ljubavi i istini da je Bog sa nama, i da dolazi da nemoći naše leči, bolesti isceli, pale podigne, tužne uteši, siromašne nahrani, svima da bude sve čuvajući nas i vodeći u Život večni. Ispunjeni radošću današnjeg praznika, pevajući anđelsku pesmu, 'Slava na visini Bogu i na zemlji mir, meću ljudima dobra volja, sve vas, draga braćo i sestre, pozdravljamo najradosnijim pozdravom - Mir Božiji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!", istakao je mitropolit Joanikije.
Pogledajte i:
