https://lat.sputnikportal.rs/20260105/a-sada-donroova-doktrina-sve-isto-samo-ogoljeno--amerika-vise-ne-prica-bajke-o-ljudskim-pravima-1194467951.html
A sada Donroova doktrina! Sve isto samo ogoljeno – Amerika više ne priča bajke o ljudskim pravima
A sada Donroova doktrina! Sve isto samo ogoljeno – Amerika više ne priča bajke o ljudskim pravima
Sputnik Srbija
Događaji u Venecueli pokazali su da Monroova doktrina nikada nije napuštena, ali je modifikovana. Amerika je danas sprovodi otvoreno i bez ideoloških maski... 05.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-05T21:20+0100
2026-01-05T21:20+0100
2026-01-05T21:36+0100
svet
svet
svet – politika
venecuela
džejms monro
doktrina
teodor ruzvelt
srđa trifković
nikolas maduro
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/05/1194482805_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_b0c96c94bb7a3dcfc4056fe3c5fe2803.jpg
Opisujući zarobljavanje legitimnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge, američki predsednik Donald Tramp pozvao se na Monroovu doktrinu — dokument nazvan po petom američkom predsedniku Džejmsu Monrou, koji je prvi put javno obznanjen 2. decembra 1823. godine, iako je njegovo ime u političku upotrebu ušlo tek nekoliko decenija kasnije.Tramp se tom prilikom čak i našalio, nazvavši je „Don-rooovom doktrinom“, otvoreno sugerišući da je reč o njenoj savremenoj, personalizovanoj reinterpretaciji. Međutim, šala je brzo ustupila mesto smrtno ozbiljnoj poruci:„Prema našoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti, američka dominacija u zapadnoj hemisferi nikada više neće biti dovedena u pitanje“, poručio je Tramp.Doktrina slabe sile koja je postala oruđe imperijePrema rečima istoričara dr Srđe Trifkovića, Monroova doktrina nastala je u trenutku kada je proces oslobađanja španskih kolonija u Centralnoj i Južnoj Americi bio priveden kraju. Špansko kolonijalno carstvo u zapadnoj hemisferi tada se svelo praktično na Kubu i Portoriko, koje su Sjedinjene Države preuzele nakon rata sa Španijom krajem 19. veka — pozivajući se, naravno, upravo na Monroovu doktrinu.U svom izvornom obliku, doktrina je bila izraz pozicije tada još mlade i geopolitički slabe američke republike, koja je nastojala da spreči povratak velikih evropskih kolonijalnih sila, pre svega Britanije, na američki kontinent.Od zabrane Evrope do progona Kine i RusijeSavremena primena Monroove doktrine prvenstveno je usmerena protiv Kine, koja je poslednjih godina izuzetno snažno ekonomski prisutna u Latinskoj Americi, naročito kroz infrastrukturne projekte, energetiku i saobraćaj. Posebnu zabrinutost u Vašingtonu izaziva kinesko prisustvo u blizini Panamskog kanala, ali i u Brazilu, Argentini i Peruu.Dodatni alarm upaljen je 25. oktobra prošle godine, kada je Venecuela potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa Rusijom. Upravo taj čin, u kombinaciji sa kineskim ekonomskim uticajem, očigledno je označio Karakas kao crvenu liniju za SAD.Kontinuitet sile, a ne pravaPostavlja se pitanje da li događaji u Venecueli menjaju odnos SAD prema Evropskoj uniji i istočnoj hemisferi. Reakcije Evropske unije na događaje u Venecueli, sa pozivima na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, deluju prema Trifkovićevim rečima, u tom kontekstu, gotovo karikaturalno.Kako podseća Trifković, odnos velikih sila prema međunarodnom pravu nije se suštinski promenio.Banana ratovi i korporativni imperijalizamMonroova doktrina naročito je brutalno primenjivana krajem 19. i početkom 20. veka, tokom takozvanih „Banana ratova“. Između 1898. i 1934. godine SAD su više puta vojno intervenisale u Hondurasu, Nikaragvi, Haitiju, Dominikanskoj Republici i Panami kako bi zaštitile interese američkih korporacija, pre svega kompanije „Junajted frut“.Samo Nikaragvu SAD su okupirale u dva navrata. Američki marinci su 1912. ušli u Nikaragvu pod izgovorom „stabilizacije“, ali su u praksi kontrolisali politički sistem, carine i bezbednosne strukture zemlje. Nakon kratkog povlačenja 1925. godine, SAD se vraćaju već 1926, guše ustanak i vode dug rat protiv gerile Augusta Sesara Sandina. Potpuno povlačenje je usledilo tek 1933.U tom periodu formulisana je i tzv. Ruzveltova posledica, prema kojoj SAD sebi daju pravo da intervenišu u „nestabilnim“ latinoameričkim državama. Pod tim izgovorom podržana je i secesija Paname od Kolumbije kako bi se izgradio Panamski kanal — jedan od najvažnijih geopolitičkih projekata u istoriji SAD.Hladni rat: borba protiv „pogrešne ideologije“Tokom Hladnog rata Monroova doktrina postaje alat za obračun sa socijalističkim i nacionalno-oslobodilačkim pokretima u Latinskoj Americi. SAD su 1954. godine srušile vladu u Gvatemali, 1965. izvršile intervenciju u Dominikanskoj Republici, podržavale vojni udar u Čileu 1973, kao i niz desničarskih diktatura širom kontinenta.Sedamdesetih godina, uz prećutnu američku podršku, latinoameričke hunte učestvovale su u koordinisanom teroru nad političkim protivnicima u okviru operacije „Kondor“.Trampova razlika: bez floskulaPrema Trifkovićevim rečima, razlika kod Donalda Trampa nije u suštini politike, već u njenoj prezentaciji.Tako ispada da, za razliku od Henrija Kisindžera, koji je američku podršku teroru na latinoameričkom kontinentu pragmatičnim razlozima obrazlagao samo u užem krugu američke političke elite, ili u strogo poverljivim dokumentima, Donald Tramp to radi javno.Ko je sledeći?Kao moguće buduće mete često se pominju Kolumbija, Meksiko i Brazil. Ipak, Trifković smatra da su Meksiko i Brazil relativno bezbedni: nema ekonomskog kolapsa, njihove vlade nisu direktno provocirale SAD, a same države su znatno veće i moćnije od Venecuele.U slučaju kolumbijskog predsednika Gustava Petra, realniji scenario je taktičko povlačenje, ublažavanje retorike i pokušaj da se izbegne direktan sukob sa Vašingtonom.Jedno je, međutim, jasno: Monroova doktrina nije istorijski relikt, već živi instrument američke moći — danas ogoljen do kraja.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260105/predsednik-kolumbije-preti-oruzjem-sad-radi-otadzbine-cu-ponovo-uzeti-pusku-1194466479.html
venecuela
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, venecuela, džejms monro, doktrina, teodor ruzvelt, srđa trifković, nikolas maduro, analize i mišljenja
svet, svet – politika, venecuela, džejms monro, doktrina, teodor ruzvelt, srđa trifković, nikolas maduro, analize i mišljenja
A sada Donroova doktrina! Sve isto samo ogoljeno – Amerika više ne priča bajke o ljudskim pravima
21:20 05.01.2026 (Osveženo: 21:36 05.01.2026) Događaji u Venecueli pokazali su da Monroova doktrina nikada nije napuštena, ali je modifikovana. Amerika je danas sprovodi otvoreno i bez ideoloških maski, zabranjujući svaki politički, vojni i ekonomski prodor Kine, Rusije i drugih sila u zapadnu hemisferu. Na snazi je goli interes, a ne međunarodno pravo.
Opisujući zarobljavanje legitimnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge, američki predsednik Donald Tramp pozvao se na Monroovu doktrinu — dokument nazvan po petom američkom predsedniku Džejmsu Monrou, koji je prvi put javno obznanjen 2. decembra 1823. godine, iako je njegovo ime u političku upotrebu ušlo tek nekoliko decenija kasnije.
Tramp se tom prilikom čak i našalio, nazvavši je „Don-rooovom doktrinom“, otvoreno sugerišući da je reč o njenoj savremenoj, personalizovanoj reinterpretaciji. Međutim, šala je brzo ustupila mesto smrtno ozbiljnoj poruci:
„Prema našoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti, američka dominacija u zapadnoj hemisferi nikada više neće biti dovedena u pitanje“, poručio je Tramp.
Doktrina slabe sile koja je postala oruđe imperije
Prema rečima istoričara dr Srđe Trifkovića, Monroova doktrina nastala je u trenutku kada je proces oslobađanja španskih kolonija u Centralnoj i Južnoj Americi bio priveden kraju. Špansko kolonijalno carstvo u zapadnoj hemisferi tada se svelo praktično na Kubu i Portoriko, koje su Sjedinjene Države preuzele nakon rata sa Španijom krajem 19. veka — pozivajući se, naravno, upravo na Monroovu doktrinu.
U svom izvornom obliku, doktrina je bila izraz pozicije tada još mlade i geopolitički slabe američke republike, koja je nastojala da spreči povratak velikih evropskih kolonijalnih sila, pre svega Britanije, na američki kontinent.
„Monroova doktrina tada je bila defanzivna, ali njena današnja reinkarnacija znači nešto sasvim drugo: više neće biti dopušten ne samo politički ili vojni, nego čak ni ekonomski uticaj koji ima političke implikacije“, ističe Trifković.
Od zabrane Evrope do progona Kine i Rusije
Savremena primena Monroove doktrine prvenstveno je usmerena protiv Kine, koja je poslednjih godina izuzetno snažno ekonomski prisutna u Latinskoj Americi, naročito kroz infrastrukturne projekte, energetiku i saobraćaj. Posebnu zabrinutost u Vašingtonu izaziva kinesko prisustvo u blizini Panamskog kanala, ali i u Brazilu, Argentini i Peruu.
Dodatni alarm upaljen je 25. oktobra prošle godine, kada je Venecuela potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa Rusijom. Upravo taj čin, u kombinaciji sa kineskim ekonomskim uticajem, očigledno je označio Karakas kao crvenu liniju za SAD.
Kontinuitet sile, a ne prava
Postavlja se pitanje da li događaji u Venecueli menjaju odnos SAD prema Evropskoj uniji i istočnoj hemisferi. Reakcije Evropske unije na događaje u Venecueli, sa pozivima na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, deluju prema Trifkovićevim rečima, u tom kontekstu, gotovo karikaturalno.
„Kaja Kalas, koja poziva na uzdržanost i na poštovanje međunarodnog prava. Čovek prosto misli da li je ona po prirodi ograničena ili daje izjave koje su tako besmislene, da naprosto ne znate da li da se smejete ili da plačete“, navodi on.
Kako podseća Trifković, odnos velikih sila prema međunarodnom pravu nije se suštinski promenio.
„Kao da smo zaboravili američku intervenciju na Grenadi 1983. godine, ili invaziju na Panamu 1989, kada je general Norijega uhapšen i prebačen u zatvor u Majamiju. Princip je isti: sila je jača od prava“, naglašava on.
Banana ratovi i korporativni imperijalizam
Monroova doktrina naročito je brutalno primenjivana krajem 19. i početkom 20. veka, tokom takozvanih „Banana ratova“. Između 1898. i 1934. godine SAD su više puta vojno intervenisale u Hondurasu, Nikaragvi, Haitiju, Dominikanskoj Republici i Panami kako bi zaštitile interese američkih korporacija, pre svega kompanije „Junajted frut“.
Samo Nikaragvu SAD su okupirale u dva navrata. Američki marinci su 1912. ušli u Nikaragvu pod izgovorom „stabilizacije“, ali su u praksi kontrolisali politički sistem, carine i bezbednosne strukture zemlje. Nakon kratkog povlačenja 1925. godine, SAD se vraćaju već 1926, guše ustanak i vode dug rat protiv gerile Augusta Sesara Sandina. Potpuno povlačenje je usledilo tek 1933.
U tom periodu formulisana je i tzv. Ruzveltova posledica, prema kojoj SAD sebi daju pravo da intervenišu u „nestabilnim“ latinoameričkim državama. Pod tim izgovorom podržana je i secesija Paname od Kolumbije kako bi se izgradio Panamski kanal — jedan od najvažnijih geopolitičkih projekata u istoriji SAD.
Hladni rat: borba protiv „pogrešne ideologije“
Tokom Hladnog rata Monroova doktrina postaje alat za obračun sa socijalističkim i nacionalno-oslobodilačkim pokretima u Latinskoj Americi. SAD su 1954. godine srušile vladu u Gvatemali, 1965. izvršile intervenciju u Dominikanskoj Republici, podržavale vojni udar u Čileu 1973, kao i niz desničarskih diktatura širom kontinenta.
Sedamdesetih godina, uz prećutnu američku podršku, latinoameričke hunte učestvovale su u koordinisanom teroru nad političkim protivnicima u okviru operacije „Kondor“.
Trampova razlika: bez floskula
Prema Trifkovićevim rečima, razlika kod Donalda Trampa nije u suštini politike, već u njenoj prezentaciji.
„Tramp je direktniji i na svoj način pošteniji. Ne poziva se na ljudska prava i demokratiju, već otvoreno govori o američkim interesima i merama za njihovu zaštitu“, kaže on.
Tako ispada da, za razliku od Henrija Kisindžera, koji je američku podršku teroru na latinoameričkom kontinentu pragmatičnim razlozima obrazlagao samo u užem krugu američke političke elite, ili u strogo poverljivim dokumentima, Donald Tramp to radi javno.
Kao moguće buduće mete često se pominju Kolumbija, Meksiko i Brazil. Ipak, Trifković smatra da su Meksiko i Brazil relativno bezbedni: nema ekonomskog kolapsa, njihove vlade nisu direktno provocirale SAD, a same države su znatno veće i moćnije od Venecuele.
U slučaju kolumbijskog predsednika Gustava Petra, realniji scenario je taktičko povlačenje, ublažavanje retorike i pokušaj da se izbegne direktan sukob sa Vašingtonom.
Jedno je, međutim, jasno: Monroova doktrina nije istorijski relikt, već živi instrument američke moći — danas ogoljen do kraja.
