Sve je počelo ratom protiv Srba: Evropa pokušava da napravi novi Berlinski zid –samo istočnije
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Pratite nas
Politika pre svega evropskih elita prema Rusiji svedoči o njihovoj želji da naprave novi Berlinski zid, samo da bude daleko istočnije nego onaj koji je pao 1989.godine – oni hoće od Evrope da naprave tvrđavu, što mnogo podseća na četvrti rajh. Ali u toj zbrci na kraju ostaje samo račun koji će u Evropi morati da plate, socijalni i politički.
Ključne događaje u 2025.godini na relaciji Zapad – Rusija ovako ocenjuju sagovornici Sputnjika politikolog Aleksandar Pavić i profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović.
Veliki nemački revanš počeo sa Srbima 90-ih
Kako kaže Pavić, u evropskom ludilu ipak ima metoda - globalistička duboka država koja se posle dolaska Donalda Trampa u Belu kuću preselila u Evropu želi trajno da napravi podelu u Evropi i ogradi se od Rusije, o čemu svedoče i antiruske sankcije.
„Oni su tim sankcijama sebi mnogo naudili, to im se vratilo kao bumerang. Rusija neuporedio bolje stoji nego oni. Evropska unija nema perspektivu da će da joj bude bolje u dogledno vreme: nemaju sirovine, zavise od sve skupljih energenata, pošto su se odrekli jeftinih energenata, ali to je cena koju su spremni da plate, pogotovo nemačke elite. Ovo je veliki nemački revanš koji je počeo preko nas 90-ih godina. Oni se spremaju za novi pohod ka istoku”, upozorava Pavić.
On skreće pažnju da se u Evropi još nadaju da će i Amerikance uvući u to, a da u međuvremenu gomilaju vojsku, Nemci su poslali u Litvaniju pet hiljada vojnika, drastično su smanjili dotok ruskog gasa – i to nije kraj.
“Oni hoće da i zemlje koje bi bile kolebljive, koje ne žele rat sa Rusijom, odmaknu od ruskog gasa po bilo koju cenu i to je nešto na čemu rade. I kao što su spremni da žrtvuju milione Ukrajinaca spremni su da žrtvuju i milione Evropljana. Oni uopšte ne haju za narode i one kojima upravljaju. Kao što se vidi, ne dozvoljavaju, gde god je to moguće, da dođu na vlast političari koji su za mir. I pitanje je kako i da li sve to može se završi nekim demokratskim putem. Ali u svakom slučaju, ovo je hladni rat plus, hladni rat 2,0. ali mnogo opasniji zato što ovde kao da se izgubio strah od nukularnog rata”, kaže Pavić.
Uz sve to, dodaje on, pomenute elite pokušavaju da isprovociraju Rusiju da im odgovori kako bi mogli da homogenizuju svoje javno mnjenje a Trampa stave pred svršen čin – i u tome nemaju plan B.
U EU se bude glasovi razuma
Po mišljenju Dragane Mitrović, u Evropi se ipak stvara prostor za drukčije glasove, možda kreiran unutrašnjim ekonomskim nedaćama jer su mnoge zemlje EU ili u recesiji, ili imaju jedva registrovan rast.
“To mora da se odrazi i prelije na standard stanovništva, na nezadovoljstvo građana. Drugo, tu je bezbednosni problem koji je sve izraženiji kao ishod migranske politike, kao i energetski, iako sada sa niskom cenom gasa možda trenutno ne razmišljaju previše o tome, ali na dugi rok svakako da. Mnogi su problemi unutar Evropske unije i mislim da je i njima jasno da je Evropska unija, takva kakva je sada, izgubila atribute globalnog centra i mnoge atribute koji su je krasili kao integraciju i zbog kojih su se zemlje i uključivale u EU”, obrazlaže naša sagovornica.
Oni koji su zagovarali te naopake i potpuno nerealne, ali i autodestruktivne ideje o uništenju Rusije i njenom iscrpljivanju, konstatuje ona, nisu promenili stav niti smanjili antirusku propagandu ali, verovatno zbog pritiska SAD koje im odriču obećanje da će brinuti o njihovoj bezbednosti, to kod mnogih u Evropi stvara veliku nelagodnost i vraća ih ka političkom realizmu i stvarnosti na terenu.
“I zbog problema koje imaju sada racionalni glasovi ukazuju na to da je ta politika neuspešna, pa hajde da vidimo kako da pređemo na neku uspešniju. U tom smislu oni se vraćaju onome što nalaže zdrav razum a to je da je, prvo, komunikacija neophodna, a videli smo i slom tih politika vezano za krađu ruskih sredstava i rascep po tom pitanju. Mnoge zemlje već shvataju i da su se tobože oslobodile energetske zavisnosti od Ruske Federacije a postale energetski zavisne od Amerike samo za daleko veće novce”, primećuje Mitrovićeva.
Sliku upotpunjuje, prema njenim rečima, nedoslednost Trampove politike što kod svih koji su se nalazili na listi američkih saveznika u Evropi rađa veliku neizvesnost.
Na sve to stigao je i izveštaj Blumberga za koji niko ne može reći da je proruski, da je rublja jedna od pet najjačih valuta, što je za njih potpuno šokantno, a aspekt koji ih vodi ka realnosti jeste i činjenica da su mnoge zemlje EU nastavile da izuzetno mnogo kupuju ruske energente, podseća Mitrovićeva.
Pokušavaju da Trampu vežu ruke
Kad je reč o pregovorima za rešenje ukrajinskog sukoba, Pavić smatra da je problem u tome što američka duboka država, zajedno sa njenim središtem koje se preselilo u Evropu, ne želi da se rat završi i ohrabruje u tome vođu kijevskog režima Vladimira Zelenskog.
„Mi znamo šta Zelenski hoće: da vojnici iz NATO zemalja budu na teritoriji Ukrajine. Rusija je rekla da će ih tretirati kao neprijateljske vojnike. Ovo je diplomatska igra za javnost, na prvom mestu od strane Zelenskog i njegovih evropskih sponzora. Oni hoće da sateraju Rusiju u diplomatski ćošak da ispadne da je ona protiv mira u smislu da daju dovoljno uslova koji su za nju neprihvatljivi, i da onda nateraju Trampa da i on optuži Rusiju da nije zainteresovana za mir. Oni žele da pogode dve ptice jednim kamenom – da produže rat i da pokvare odnos između Trampa i Putina.“
Pavić je saglasan sa ocenama ruskog senatora Konstana Kosačova da oni na taj način kupuju vreme i nadaju se da će Tramp posle međuizbora u SAD iduće godine da izgubi većinu u oba doma Kongresa pa će mu biti vezane ruke do američkih izbora 2028.godine kada priželjkuju da se demokrate vrate u Belu kuću.
„Oni nisu odustali od svog posrednog rata protiv Rusije i to je glavni problem. Jasno je da su svesni toga u Kremlju. A kad bi Kremlj i Bela kuća bili prepušteni sami da razgovaraju bez spoljnog uticaja vrlo brzo bi se dogovorili oko mnogih stvari ali uplivi američke duboke države i EU su ti koji sprečavaju dogovor i to je stvar koja još uvek je daleko od toga da bude otklonjena“, zaključuje politikolog.
