https://lat.sputnikportal.rs/20260101/u-srbiji-od-danas-pocela-naplata-karbonskih-taksi-1194366300.html
U Srbiji od danas počela naplata karbonskih taksi
U Srbiji od danas počela naplata karbonskih taksi
Sputnik Srbija
Kompanije koje uvoze na tržište EU od danas su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri... 01.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-01T18:46+0100
2026-01-01T18:46+0100
2026-01-01T18:46+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/18/1133595412_0:298:3069:2024_1920x0_80_0_0_d6f4abe327b1c128034064a8a9b21fc6.jpg
Dominantni narativ na zapadu je da emisije ugljen-dioksida sve više utiču na klimu, a najveći deo tih emisija dolazi iz energetski intenzivnih industrija, poput proizvodnje cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije.Iz tih razloga, Evropska unija je od 1. januara počela sa punom primenom CBAM mehanizma odnosno prekograničnog oporezivanja ugljenika, a Srbija sa naplatom nacionalnog poreza domaćim proizvođačima.Cilj ovog mehanizma ima uporište u klimatskoj regulativi, koja nalaže postizanje takozvane klimatske neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je ranije za Tanjug da je ovo prilika za unapređenje dekarbonizacije na teritoriji naše zemlje i navela da će se prihod od ovih taksi reinvestirati u zelene projekte."Naravno i u povećanje budžeta", rekla je Pavkov.Ministarka je tada objasnila da je ideja CBAM mehanizma da se iznivelišu cene ugljenika onih proizvoda koji su proizvedeni na teritoriji Evropske unije i onih proizvoda koji se uvoze na teritoriju EU iz zemalja koje nisu članice Unije.Nacionalni porez na emsije ugljen-dioksida, Srbija reguliše kroz dva zakona - Zakon o porezu na emsiju gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.Srbija je prva zemlja na takozvanom Zapadnom Balkanu i prva zemlja članica Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza. U pitanju je takozvani MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte.Srbija je od 2023, uz podršku Švajcarske i Privredne komore Srbije, pripremala domaće proizvođače za izveštavanje u skladu sa zahtevima CBAM uredbe, kako srpski privrednici ne bi izgubili konkurentnost na tržištu Evropske unije.Uredba će najviše pogoditi proizvođače cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije, ali se tačan broj tih privrednih subjekata u Srbiji još ne zna."Mi jasno i precizno znamo ko su ti pravni subjekti. Oni su vrlo pripremljeni i znaju šta ih čeka od 1. januara već skoro dve godine. Jasna i precizna analiza, verujem da će biti u nekom narednom period kada sam mehanizam uhvati određeni zamajac", rekla je Pavkov.Ministarstvo zaštite životne sredine će u saradnji sa ostalim ministarstvima pratiti situaciju na tržištu kako bi sprečilo dvostruko oporezivanje srpskih privrednika odnosno plaćanje istih emisija ugljen-dioksida i kroz porez u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, energetika
srbija – ekonomija, energetika
U Srbiji od danas počela naplata karbonskih taksi
Kompanije koje uvoze na tržište EU od danas su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe, a Srbija je istovremeno uvela naplatu nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.
Dominantni narativ na zapadu je da emisije ugljen-dioksida sve više utiču na klimu, a najveći deo tih emisija dolazi iz energetski intenzivnih industrija, poput proizvodnje cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije.
Iz tih razloga, Evropska unija je od 1. januara počela sa punom primenom CBAM mehanizma odnosno prekograničnog oporezivanja ugljenika, a Srbija sa naplatom nacionalnog poreza domaćim proizvođačima.
Cilj ovog mehanizma ima uporište u klimatskoj regulativi, koja nalaže postizanje takozvane klimatske neutralnosti evropskog kontinenta do 2050. godine.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je ranije za Tanjug da je ovo prilika za unapređenje dekarbonizacije na teritoriji naše zemlje i navela da će se prihod od ovih taksi reinvestirati u zelene projekte.
"Naravno i u povećanje budžeta", rekla je Pavkov.
Ministarka je tada objasnila da je ideja CBAM mehanizma da se iznivelišu cene ugljenika onih proizvoda koji su proizvedeni na teritoriji Evropske unije i onih proizvoda koji se uvoze na teritoriju EU iz zemalja koje nisu članice Unije.
"Ova nova regulativa je važan korak ka usaglašavanju sa sistemom trgovine emisijama, koji funkcioniše samo za članice EU i u tom smislu, CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) predstavlja prelazno rešenje kako bi se privreda faktički prilagodila za sve one zemlje koje su ili kandidati za članstvo ili koji su već vrlo blizu da postanu članice EU ili oni koji nisu na tom putu, a svoje proizvode stavljaju na tržište EU", navela je Pavkov.
Nacionalni porez na emsije ugljen-dioksida, Srbija reguliše kroz dva zakona - Zakon o porezu na emsiju gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Srbija je prva zemlja na takozvanom Zapadnom Balkanu i prva zemlja članica Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza. U pitanju je takozvani MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Srbija je od 2023, uz podršku Švajcarske i Privredne komore Srbije, pripremala domaće proizvođače za izveštavanje u skladu sa zahtevima CBAM uredbe, kako srpski privrednici ne bi izgubili konkurentnost na tržištu Evropske unije.
Uredba će najviše pogoditi proizvođače cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije, ali se tačan broj tih privrednih subjekata u Srbiji još ne zna.
"Mi jasno i precizno znamo ko su ti pravni subjekti. Oni su vrlo pripremljeni i znaju šta ih čeka od 1. januara već skoro dve godine. Jasna i precizna analiza, verujem da će biti u nekom narednom period kada sam mehanizam uhvati određeni zamajac", rekla je Pavkov.
Ministarstvo zaštite životne sredine će u saradnji sa ostalim ministarstvima pratiti situaciju na tržištu kako bi sprečilo dvostruko oporezivanje srpskih privrednika odnosno plaćanje istih emisija ugljen-dioksida i kroz porez u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU.
