https://lat.sputnikportal.rs/20260101/ovako-je-2025-totalno-promenila-globalnu-politicku-mapu-1194209649.html
Ovako je 2025. totalno promenila globalnu političku mapu
Ovako je 2025. totalno promenila globalnu političku mapu
Sputnik Srbija
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, jačanje BRIKS-a i ŠOS-a, zamor Zapada i rast Globalnog juga obeležili su 2025. godinu, u kojoj je Zapad izgubio monopol nad... 01.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-01T12:13+0100
2026-01-01T12:13+0100
2026-01-01T12:13+0100
svet
svet
svet – politika
pregled
briks
šos
suverenisti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110820/73/1108207343_0:185:2983:1863_1920x0_80_0_0_7438a6e91e91bbefd26df8e02437d8e5.jpg
Ako bi sve što se dogodilo 2025. trebalo da bude sažeto u jednoj rečenici, ona bi verovatno glasila da svet više nema luksuz da se pravi da je sve u redu. Sve krize koje su se taložile prethodnih godina – od Ukrajine, preko Bliskog istoka do unutrašnjih lomova na Zapadu – dobile su jasne političke obrise.Za razliku od ranijih perioda, kada su globalni potresi dolazili u talasima, 2025. bila je godina kontinuiranih turbulencija, bez pauza.Trampov povratak: simbol kraja liberalne epoheStupanje Donalda Trampa na vlast 20. januara 2025. bio je globalni potres sa dugoročnim posledicama, što bi možda najbolje moglo da se vidi po onome što su činili i radili njegovi najbliži saradnici – od toga kako je Ilon Mask podržavao Alternativu za Nemačku (AfD), preko govora potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskom bezbednosnom forumu do nove američke Strategije nacionalne bezbednosti. Trampov povratak u Belu kuću označio je definitivni raskid sa idejom kontinuiteta liberalno-globalističke politike Vašingtona.Za razliku od prethodnih administracija, nova američka vlast je već u prvim mesecima poslala jasne poruke da savezništva više nisu bezuslovna, da globalna trgovina više nije svetinja, kao i da se vraća logici interesa, a da ideoilogija više ne igra glavnu ulogu.Trampova politika carina (uveo je carine između deset i šezdeset odsto na uvoz robe iz skoro svih zemalja sveta), pritiska na saveznike, insistiranje na „američkom prioritetu“, kao i intenzivni pregovori sa Rusijom dodatno je ogolila pukotine unutar zapadnog bloka.Od posebnog je značaja Trampov odnos prema Grenlandu koji, kako se čini, po svaku cenu želi da prisvoji za Ameriku. To je izazvalo oštre reakcije EU i Danske. Sa druge strane, Tramp se u odnosima sa Venecuelom nije zadovoljio samo sankcijama, već je uveo i pomorsku blokadu ove države. Samo u novembru 2025. američke snage su sprovele operaciju za zaustavljanje više tankera koji su se kretali prema Venecueli, kao deo kontinuirane blokade. Operacija je izazvala oštre reakcije u Latinskoj Americi, sa osudama od strane Venecuele i njenih saveznika.Ovi incidenti i intervencije u moru bili su deo šire strategije SAD da oslabe ekonomiju Venecuele i kontrolišu regionalne energetske tokove.Ukrajinska kriza – četvrta godinaTokom 2025, ukrajinska kriza, kao i ruska specijalna vojna operacija, nastavila se, ali u bitno promenjenom političkom kontekstu. Umor od sukoba sa Rusijom postao je vidljiv, kako u Evropi, tako i u SAD. Kako je godina odmicala tako je postajalo sve jasnije da je ono što su evropski i američki globalistički lideri postavili kao cilj – slom Rusije – iluzija. Ispostavilo se da vojna pobeda Kijeva nije realna, a sankcije nisu slomile Rusiju.Uprkos zvaničnoj retorici, sve više diplomatskih inicijativa i neformalnih kontakata svedočilo je o poztrazi za političkim rešenjem jer je postalo jasno da je ukrajinski konflikt u 2025. prerastao iz simbola „odbrane zapadnih vrednosti i poretka“ u teret pod kojim se taj poredak ubrzano troši.U avgustu je u Enkoridžu na Aljasci održan istorijski samit između Vladimira Putina i Donalda Trampa kojim je trasiran put normalizacije rusko-američkih odnosa, a pregovori oko okončanja krize u Ukrajini nastavljeni su tako što je rezultat zapadnih inicijativa plan od dvadeset tačaka oko koga su nastavljeni pregovori. Ekstremno rusofobni evropski lideri okupili su se u „koaliciju voljnih“, ali njihove aktivnosti za nastavak rata protiv Rusije nisu dale rezultata.BRIKS – od alternativnog formata do političkog blokaSamit BRIKS-a u Rio de Žaneiru u julu 2025. potvrdio je da ovaj format više nije simboličan – proširenje, koordinacija politika i insistiranje na reformi međunarodnih finansijskih institucija učinili su BRIKS najozbiljnijim izazovom zapadnoj globalnoj dominaciji.Države Globalnog juga u BRIKS-u vide platformu za ekonomski razvoj, zaštitu od zapadne politike sankcija, kao politički prostor bez uslovljavanja, što je do sada bila karakteristika zapadne globalističke politike.Zapad je izgubio monopol na globalna pravila i može se slobodno reći da je ova godina označila početak kraja unipolarnbog sveta. To se najbolje može ilustrovati primerom da su Rusija i Kina gotovo u potpunosti prešli na obračune u nacionalnim valutama, a to važi za međusobnu trgovinu drugih članica BRIKS-a. Upravo su Rusija i Kina kroz BRIKS postale glavni arhitekti novog, pravednijeg sveta u kome Zapad više ne može sam da određuje pravila igre.ŠOS: nova bezbednosna arhitektura EvroazijeSamit Šangajske organizacije za saradnju u Tjanđinu krajem leta 2025. dodatno je učvrstio ulogu ovog saveza kao ključnog bezbednosnog foruma Evroazije. Za razliku od NATO-a, ŠOS nije nastao kao vojni blok protiv nekoga, već kao mehanizam koordinacije interesa velikih sila poput Kine, Rusije i Indije.U svetu rastuće nestabilnosti, ŠOS je u 2025. ponudio model saradnje koji se zasniva na suverenitetu, a ne na ideološkoj homogenizaciji.Jačanje suverenista u EvropiTokom 2025. u Evropi je primetno ojačala suverenistička politička opcija, kao reakcija na ekonomsku krizu, briselsku bespogovornu podršku globalističkom ratu protiv Rusije u Ukrajini i rastuće nezadovoljstvo centralizacijom moći u Briselu. Tokom godine, stranke i lideri koji zagovaraju nacionalni suverenitet, kontrolu migracija i otpor politici sankcija ojačali su u više država, uključujući Italiju, Mađarsku, Slovačku, Francusku i Nemačku.Posebno je značajno što je suverenistički diskurs ušao u mejnstrim politiku. U 2025. godini, suverenizam u Evropi prestao je da bude marginalni protest i postao trajni faktor u oblikovanju nacionalnih i evropskih politika.Tokom 2025. godine formirala se jasnija politička osovina Mađarska–Slovačka–Češka, zasnovana na zajedničkom otporu daljoj centralizaciji EU i na insistiranju na nacionalnom suverenitetu u ključnim pitanjima. Budimpešta i Bratislava su otvoreno koordinisale stavove o Ukrajini, sankcijama Rusiji i migracionoj politici, dok je Prag, iako oprezniji u retorici, pod novom vladom Andreja Babiša sve češće delovao pragmatično i u skladu sa regionalnim interesima. Ova osovina je u 2025. godini postala važan korektiv briselskim odlukama, pokazujući da Centralna Evropa ponovo traži sopstveni politički glas unutar EU.NATO bez iluzija: Samit u Hagu kao momenat otrežnjenjaSamit NATO-a u Hagu juna 2025. pokazao je da je Svernoatlantska alijansa ušla u fazu strateške konfuzije. Iako su zvanične poruke ostale u okvirima jedinstva, suština sastanka bila je drugačija.Ukrajina je prvi put gurnuta u drugi plan, dok su u prvi plan izbila pitanja finansiranja, povećanja vojnih budžeta i odnosa SAD prema evropskim saveznicima.Trampova administracija jasno je stavila do znanja da bez većeg finansijskog angažmana Evrope nema ni američke bezbednosnog kišobrana. NATO je u 2025. ostao vojno moćan, ali politički nesiguran — savez koji zna protiv koga je formiran, ali sve manje zna zašto postoji u postojećem obliku.Bliski istok 2025: nestabilnost, ofanzive i regionalne tenzijeGodina 2025. na Bliskom istoku bila je obeležena nestabilnim prekidima vatre i novim sukobima. Sporazum između Izraela i Hamasa stupio je na snagu 19. januara, ali je već u martu prekinut, nakon čega je usledila izraelska ofanziva u Pojasu Gaze.Tokom januara i februara izraelska vojska sprovela je operaciju „Gvozdeni zid“ na Zapadnoj obali, uz masovna hapšenja i raseljavanja.Sredinom juna izbio je dvanaestodnevni oružani sukob Izraela i Irana, praćen raketnim udarima s obe strane, uz američko bombardovanje Irana.Krajem godine Izrael je izveo vazdušne udare u južnom Libanu, a Iran testirao balističke rakete, što je izazvalo zabrinutost zapadnih zemalja.Godina je završena diplomatskim aktivnostima usmerenim na trajno rešenje za Gazu.U međuvremenu, u 2025. došlo je i do pada režima Bašara al-Asada u Siriji, što je označilo početak novog perioda nestabilnosti i regionalnih tenzija.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, pregled, briks, šos, suverenisti
svet, svet – politika, pregled, briks, šos, suverenisti
Ovako je 2025. totalno promenila globalnu političku mapu
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, jačanje BRIKS-a i ŠOS-a, zamor Zapada i rast Globalnog juga obeležili su 2025. godinu, u kojoj je Zapad izgubio monopol nad istinom i silom, a multipolarni svet prestao da bude samo teorijski koncept i postao politička realnost.
Ako bi sve što se dogodilo 2025. trebalo da bude sažeto u jednoj rečenici, ona bi verovatno glasila da svet više nema luksuz da se pravi da je sve u redu. Sve krize koje su se taložile prethodnih godina – od Ukrajine, preko Bliskog istoka do unutrašnjih lomova na Zapadu – dobile su jasne političke obrise.
Za razliku od ranijih perioda, kada su globalni potresi dolazili u talasima, 2025. bila je godina kontinuiranih turbulencija, bez pauza.
Trampov povratak: simbol kraja liberalne epohe
Stupanje Donalda Trampa na vlast 20. januara 2025. bio je globalni potres sa dugoročnim posledicama, što bi možda najbolje moglo da se vidi po onome što su činili i radili njegovi najbliži saradnici – od toga kako je Ilon Mask podržavao Alternativu za Nemačku (AfD), preko govora potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskom bezbednosnom forumu do nove američke Strategije nacionalne bezbednosti. Trampov povratak u Belu kuću označio je definitivni raskid sa idejom kontinuiteta liberalno-globalističke politike Vašingtona.
Za razliku od prethodnih administracija, nova američka vlast je već u prvim mesecima poslala jasne poruke da savezništva više nisu bezuslovna, da globalna trgovina više nije svetinja, kao i da se vraća logici interesa, a da ideoilogija više ne igra glavnu ulogu.
Trampova politika carina (uveo je carine između deset i šezdeset odsto na uvoz robe iz skoro svih zemalja sveta), pritiska na saveznike, insistiranje na „američkom prioritetu“, kao i intenzivni pregovori sa Rusijom dodatno je ogolila pukotine unutar zapadnog bloka.
Od posebnog je značaja Trampov odnos prema Grenlandu koji, kako se čini, po svaku cenu želi da prisvoji za Ameriku. To je izazvalo oštre reakcije EU i Danske. Sa druge strane, Tramp se u odnosima sa Venecuelom nije zadovoljio samo sankcijama, već je uveo i pomorsku blokadu ove države. Samo u novembru 2025. američke snage su sprovele operaciju za zaustavljanje više tankera koji su se kretali prema Venecueli, kao deo kontinuirane blokade. Operacija je izazvala oštre reakcije u Latinskoj Americi, sa osudama od strane Venecuele i njenih saveznika.
Ovi incidenti i intervencije u moru bili su deo šire strategije SAD da oslabe ekonomiju Venecuele i kontrolišu regionalne energetske tokove.
Ukrajinska kriza – četvrta godina
Tokom 2025, ukrajinska kriza, kao i ruska specijalna vojna operacija, nastavila se, ali u bitno promenjenom političkom kontekstu. Umor od sukoba sa Rusijom postao je vidljiv, kako u Evropi, tako i u SAD. Kako je godina odmicala tako je postajalo sve jasnije da je ono što su evropski i američki globalistički lideri postavili kao cilj – slom Rusije – iluzija. Ispostavilo se da vojna pobeda Kijeva nije realna, a sankcije nisu slomile Rusiju.
Uprkos zvaničnoj retorici, sve više diplomatskih inicijativa i neformalnih kontakata svedočilo je o poztrazi za političkim rešenjem jer je postalo jasno da je ukrajinski konflikt u 2025. prerastao iz simbola „odbrane zapadnih vrednosti i poretka“ u teret pod kojim se taj poredak ubrzano troši.
U avgustu je u Enkoridžu na Aljasci održan istorijski samit između Vladimira Putina i Donalda Trampa kojim je trasiran put normalizacije rusko-američkih odnosa, a pregovori oko okončanja krize u Ukrajini nastavljeni su tako što je rezultat zapadnih inicijativa plan od dvadeset tačaka oko koga su nastavljeni pregovori. Ekstremno rusofobni evropski lideri okupili su se u „koaliciju voljnih“, ali njihove aktivnosti za nastavak rata protiv Rusije nisu dale rezultata.
BRIKS – od alternativnog formata do političkog bloka
Samit BRIKS-a u Rio de Žaneiru u julu 2025. potvrdio je da ovaj format više nije simboličan – proširenje, koordinacija politika i insistiranje na reformi međunarodnih finansijskih institucija učinili su BRIKS najozbiljnijim izazovom zapadnoj globalnoj dominaciji.
Države Globalnog juga u BRIKS-u vide platformu za ekonomski razvoj, zaštitu od zapadne politike sankcija, kao politički prostor bez uslovljavanja, što je do sada bila karakteristika zapadne globalističke politike.
Zapad je izgubio monopol na globalna pravila i može se slobodno reći da je ova godina označila početak kraja unipolarnbog sveta. To se najbolje može ilustrovati primerom da su Rusija i Kina gotovo u potpunosti prešli na obračune u nacionalnim valutama, a to važi za međusobnu trgovinu drugih članica BRIKS-a. Upravo su Rusija i Kina kroz BRIKS postale glavni arhitekti novog, pravednijeg sveta u kome Zapad više ne može sam da određuje pravila igre.
ŠOS: nova bezbednosna arhitektura Evroazije
Samit Šangajske organizacije za saradnju u Tjanđinu krajem leta 2025. dodatno je učvrstio ulogu ovog saveza kao ključnog bezbednosnog foruma Evroazije. Za razliku od NATO-a, ŠOS nije nastao kao vojni blok protiv nekoga, već kao mehanizam koordinacije interesa velikih sila poput Kine, Rusije i Indije.
U svetu rastuće nestabilnosti, ŠOS je u 2025. ponudio model saradnje koji se zasniva na suverenitetu, a ne na ideološkoj homogenizaciji.
Jačanje suverenista u Evropi
Tokom 2025. u Evropi je primetno ojačala suverenistička politička opcija, kao reakcija na ekonomsku krizu, briselsku bespogovornu podršku globalističkom ratu protiv Rusije u Ukrajini i rastuće nezadovoljstvo centralizacijom moći u Briselu. Tokom godine, stranke i lideri koji zagovaraju nacionalni suverenitet, kontrolu migracija i otpor politici sankcija ojačali su u više država, uključujući Italiju, Mađarsku, Slovačku, Francusku i Nemačku.
Posebno je značajno što je suverenistički diskurs ušao u mejnstrim politiku. U 2025. godini, suverenizam u Evropi prestao je da bude marginalni protest i postao trajni faktor u oblikovanju nacionalnih i evropskih politika.
Tokom 2025. godine formirala se jasnija politička osovina Mađarska–Slovačka–Češka, zasnovana na zajedničkom otporu daljoj centralizaciji EU i na insistiranju na nacionalnom suverenitetu u ključnim pitanjima. Budimpešta i Bratislava su otvoreno koordinisale stavove o Ukrajini, sankcijama Rusiji i migracionoj politici, dok je Prag, iako oprezniji u retorici, pod novom vladom Andreja Babiša sve češće delovao pragmatično i u skladu sa regionalnim interesima. Ova osovina je u 2025. godini postala važan korektiv briselskim odlukama, pokazujući da Centralna Evropa ponovo traži sopstveni politički glas unutar EU.
NATO bez iluzija: Samit u Hagu kao momenat otrežnjenja
Samit NATO-a u Hagu juna 2025. pokazao je da je Svernoatlantska alijansa ušla u fazu strateške konfuzije. Iako su zvanične poruke ostale u okvirima jedinstva, suština sastanka bila je drugačija.
Ukrajina je prvi put gurnuta u drugi plan, dok su u prvi plan izbila pitanja finansiranja, povećanja vojnih budžeta i odnosa SAD prema evropskim saveznicima.
Trampova administracija jasno je stavila do znanja da bez većeg finansijskog angažmana Evrope nema ni američke bezbednosnog kišobrana. NATO je u 2025. ostao vojno moćan, ali politički nesiguran — savez koji zna protiv koga je formiran, ali sve manje zna zašto postoji u postojećem obliku.
Bliski istok 2025: nestabilnost, ofanzive i regionalne tenzije
Godina 2025. na Bliskom istoku bila je obeležena nestabilnim prekidima vatre i novim sukobima. Sporazum između Izraela i Hamasa stupio je na snagu 19. januara, ali je već u martu prekinut, nakon čega je usledila izraelska ofanziva u Pojasu Gaze.
Tokom januara i februara izraelska vojska sprovela je operaciju „Gvozdeni zid“ na Zapadnoj obali, uz masovna hapšenja i raseljavanja.
Sredinom juna izbio je dvanaestodnevni oružani sukob Izraela i Irana, praćen raketnim udarima s obe strane, uz američko bombardovanje Irana.
Krajem godine Izrael je izveo vazdušne udare u južnom Libanu, a Iran testirao balističke rakete, što je izazvalo zabrinutost zapadnih zemalja.
Godina je završena diplomatskim aktivnostima usmerenim na trajno rešenje za Gazu.
U međuvremenu, u 2025. došlo je i do pada režima Bašara al-Asada u Siriji, što je označilo početak novog perioda nestabilnosti i regionalnih tenzija.
