Ovo je poziv da gradimo tvrđavu: Strašno srpsko stradanje koja se okončava pobedom i – Vaskrsenjem
14:00 28.12.2025 (Osveženo: 17:18 28.12.2025)
© Foto : Produkcija Režim
Pratite nas
Serija „Tvrđava“ je zadužbina onih koji su je stvarali, ali i poziv da gradimo tvrđavu Duha Svetoga - Crkvu kao zajednicu ljubavi. Ona je molitva za stradalnike, one koji nose krst tog velikog stradanja, ali i molitva za generacije koje dolaze. Govori o porazima, a završava se pobedom - Vaskrsenjem. Jednako je važno i što poziva na dijalog.
Ovo su reči sveštenika Darka Nikolića na tribini „Duša Tvrđave“ održanoj krajem prošle nedelje u Domu kulture „Studentski grad“:
„Tvrđava“ poziva na dijalog, da konačno saznamo šta nam se desilo. Poziva na istinski dijalog, a on podrazumeva molitveni duh. Jer molitva nije ništa drugo nego – dijalog“.
Dok polemika o dokumentarističkom, istorijskom i političkom aspektu događaja koje opisuje serija RTS-a „Tvrđava“ ne jenjava na društvenim mrežama i u televizijskim emisijama, otac Darko otvorio je priču o njenim duhovnim porukama, koje su, veruje, iznad svega.
Starešina paraklisa Svetog Jovana Zlatoustog u Studentskom gradu, sa blagoslovom patrijarha srpskog Porfirija, okupio je studente i kreatore „Tvrđave“, scenariste Gorana Starčevića i Mirka Stojkovića i reditelja Sašu Hajdukovića.
Zbog velikog interesovanja, tribina je iz male sale Doma kulture "Studentski grad" preseljena u biblioteku
© Foto : Milorad Marković/DKSG
Umiranje i ponovno rađanje
Jerej Nikolić, koji je i vodio tribinu, najpre se osvrnuo na glavi lik - Luku Bašu, oko čije sudbine i ljubavne priče sa Hrvaticom Darijom, u kontekstu društveno-političkih prilika zemlje koja se raspada, je izgrađena serija.
„Njegovo odrastanje i sazrevanje prati čitav niz simboličnih ’’umiranja i rađanja’’. Odrasta kroz lomove. Dečak u njemu „umire’’ ranjavanjem na ratištu, a ponovo se rodi u bolnici na oporavku. Hromost je trajni trag njegove rane koja je posledica greha, istorije, nasleđa. Kada se oslobodi Dilpare, princa tame tog vremena i prostora, i donosi odluku da ide drugim putem, preplivavajući Drinu, kao da se krsti u novog sebe. U manastiru počinje da otkriva istinu o sebi, poreklu, porodici, svetu u kome je odrastao“, primetio je sveštenik i dodao da ovaj lik ima sveobuhvatni značaj, jer Lukino odrastanje, padovi i lomovi, predstavljaju naš lični, ali i kolektivni put.
U padu Krajine, proterivanju 250 hiljada Srba iz Hrvatske, vidi jasnu biblijsku paralelu kao tragediju jednog naroda, epskih razmera. Prema njegovom tumačenju Luka i tokom te tragedije simbolično traži vodu kao alegoriju na duhovnu žeđ. Pokajanje pred sveštenikom je njegov čin ulaska u istinski život, zrelost.
Goran Starčević, scenarista serije "Tvrđava"
© Foto : Milorad Marković/DKSG
Posledice greha predaka
Poseban segment razgovora odnosio se na transgeneracijsko prenošenje posledica greha kroz lažnu veru, opredeljenja i odluke koje su donošene u prethodnim generacijama. A oni koji u ovoj priči donose važne odluke, ne znaju za Boga.
Na pitanje da li je Dilpara svojevrsni Juda, scenarista Goran Starčević kaže da se taj lik može i tako tumačiti:
„Većina njegovih postupaka ide iz neke sebične ljubavi prema svom sinu, pristaje na razne dilove i paktove sa đavolima zbog kojih će mnogi ljudi patiti, u plemenitoj nameri da spase svog sina. Na kraju ga davanjem ključeva od svog automobila praktično šalje u smrt i kod gledaoca izaziva empatiju, uprkos tome što je mnoge unesrećio svojim izdajama“, rekao je Starčevič.
On je podsetio da i u antičkim dramama postoji prokletstvo predaka, koje se reflektuje na naslednika.
Profesor Fakulteta dramskih umetnosti, dr. Mirko Stojković, koji je krator serije
© Foto : Milorad Marković/DKSG
Izdaja zbog ljubavi ili sebičnosti
Druga linija posledica greha, kako je primetio jerej Nikolić, je naš odnos prema sadašnjem trenutku, nesvest o dešavanjima u drugom delu države, nesvest o postojanju drugog, potrebi da mu se pomogne, nesvest o granicama svoga bića. Greha ne - ljubavi, nemogućnosti da napravi iskorak ka drugom
Starčević kaže da je nemar ljudi u Beogradu prikazan u sceni u kojoj razgovaraju Beograđanin Petar i Nikica iz Knina.
"Mnogi ljudi do rata nisu ni znali da Srbi žive u Hrvatskoj. Da li je to lični ili nemar sistema koji nije hteo da ljudima predstavi saznanje o pripadnicima svog naroda van Srbije, ne znamo“, primetio je Starčević, koji je student Fakulteta dramskih umetnosti.
Njegov profesor Mirko Stojković kaže da ovaj „greh“ dobrim delom spada u zamenu teza:
„Napravljena je zamena teza oko toga ko je vodio ratove devedesetih, da je to bila borba za Veliku Srbiju. U tom narativu preskače se deo da su Srbi živeli u Hrvatskoj i na drugim teritorijama gde su bili ratovi. Mlađoj generaciji deluje kao da smo mi krenuli u osvajanje, da bi ih okupirali“.
Mladi prisutni na ovoj tribini pokazali su da vrlo dobro barataju činjenicama o događajima iz vremena kada nisu bili ni rođeni.
Njihova opservacije, emotivni osvrti na seriju i pitanja autorima osvetlili su i druge tematske slojeve i duhovne poruke serije.
Profesor Stojković je govorio i o sinergiji, zajedničkom radu, posvećenosti i okretanju jednih ka drugima, ljudi koji su radili na ovom projektu, učinili da serija ima rekordnu gledanost od prve epizode.
Ljubomir Bandović u ulozi Veselina Dilparića
© Foto : Produkcija Režim
Kolorit dva sveta koji se sudaraju
Hajduković, koji je o „Duši Tvrđave“ govorio putem video linka iz Banjaluke, posebno se osvrnuo na igru svetla i teme, kako su je zamislili kreatori serije, a koja je, sudeći po reakcijama posetilaca tribine, ostavila jak utisak na gledaoce.
Beograd je oličen u personofikaciji ’’kneza tame’’ u čije kandže upada antiheroj Luka, ali i ceo narod Krajine koja je osvetljena i čista.
Zanimljivu igru svetla i tame likova i predela, dva sveta koji se sudaraju, autori su naglasili i kada glavni lik gleda monahe kako se mole i upoznaje novi svet koji ne zaslepljuje, potpuno je drugačiji od tame Beograda i svetlosti Knina.
„Moja ideja je bila da to bude jedan film, a dva sveta koja se sudaraju, svet u podrumu u kome Igor drži špijuna Mićka, više pripada Beogradu nego Kninu, trenutak kada se Dilpara pojavljuje isto je više Beograd nego Knin. To smo imali kao jasan koncept, a ipak smo pazili da ne izgleda kao druga serija, da se ne oseti razlika, sve do ekstremnih upotreba boja kao što je crvenilo”, rekao je Hajduković, koji je otkrio i tehničke detalje pomoću kojih je došao do posebnog svetla, scene u Kninu zabeležene su starim objektivima, kao u ostvarenju „Kum“, kako bi se dobio utisak nostalgičnog.
Otac Darko Nikolić organizovao je i vodio tribinu "Duša Tvrđave"
© Sputnik / Senka Miloš
Tvrđava je Hristos
Glavni junak sinu daje ime Gavrilo po Arhangelu Gavrilu, primetio je moderator, uz podsećanje da je on blagovesnik spasenja. Serija se i završava vaskršnjim ručkom preživelih protagonista, pre kojeg se otac i sin mole pred ikonom arhangela, a poslednji kadar pokazuje novi život u utrobi, ljubav i nadu, pobedu života.
Serija koja počinje „Krajem“, a završava „Početkom“, jasno aludirajući na smrt i život, gledaoce sve vreme drži u atmosferi Velikog petka, ali nas i uvodi u atmosferu Vaskrsenja.
Otac Darko Nikolić kaže da njena završna scena ima liturgijski, a time i eshatološki karakter. Ona oprisutnjuje atmosferu Carstva Božjeg:
„U hrišćanstvu se tvrđavom naziva Hristos, Bogorodica, naziva se crkva, ali tvrđava na koju je glavni junak pozvan da je sagradi podrazumeva da kroz svoj unutrašnji, stvara i spoljni svet u kome će biti prostora za drugog. Tvrđava nije zid koji razdvaja, već duša koja ide drugome u susret, koja nas međusobno spaja, uvodi u jedinstvo i zajedništvo sa drugim“.
On za Sputnjik kaže da su ga nakon tribine kontaktirali studenti iz Banjaluke sa željom da se ovakav događaj održi i na njihovom univerzitetu, ali i studenti Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
"Tvrđava" je priača o izdaji srpskog naroda u Krajini, ali je pre svega priča o Luki i Dariji
© Foto : Aleksandar Letić/Produkcija Režim
Pogledajte i:
