https://lat.sputnikportal.rs/20251226/srbija-ce-imati-odgovor-nizak-udarac-nato-placenika-usred-nisa--na-meti-su-rusi-1194129023.html
Srbija će imati odgovor: Nizak udarac NATO plaćenika usred Niša – na meti su Rusi
Srbija će imati odgovor: Nizak udarac NATO plaćenika usred Niša – na meti su Rusi
Sputnik Srbija
Inicijativa prozapadne srpske opozicije za gašenje rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu nizak je udarac u najvažnije istorijsko savezništvo Srbije. U tom... 26.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-26T21:10+0100
2025-12-26T21:10+0100
2025-12-26T21:10+0100
srbija
srbija
srbija – politika
rusko-srpski humanitarni centar
niš
vladimir kršljanin
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112183/57/1121835775_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_b5999656bba3aef953d25193f4d754d4.jpg
Ovako diplomata Vladimir Kršljanin ocenjuje inicijativu takozvane srpske prozapadne opozicije pojačane pojedinim bošnjačkim i albanskim strankama, koje su Narodnoj skupštini podnele zahtev za ukidanje rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje u skupštinsku proceduru uputili su Predlog Zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju humanitarnog centra koji je potpisan još 2009. Rusko-srpski humanitarni centar počeo je rad 2012. godine.„Zabrinutost“ prozapadne opozicijeProzapadni opozicionari svoju inicijativu obrazlažu time da, kako kažu, „ne postoje nedvosmisleni dokazi da je njegovo funkcionisanje bilo u interesu građana Srbije, niti je poznato da je isti učestvovao u intervencijama u brojnim slučajevima elementarnih nepogoda“.Takođe, ističu da „zabrinutost pojačavaju saznanja istraživačkih novinara koja ukazuju na to da su pojedinci povezani sa ruskim obaveštajnim službama i paramilitarnim organizacijama na teritoriji Srbije sprovodili obučavanje ljudi za izazivanje nereda tokom izbora u Moldaviji i Rumuniji“, zbog čega bi „stavljanje van snage ovog zakona otklonilo sve sumnje i omogućilo uspostavljanje punog suvereniteta države Srbije“.Ukidanje centra traže – marginalciKršljanin inicijatore naziva marginalnim političkim grupama plaćenim od strane NATO-a.Naš sagovornik podseća koliko je rusko-srpski humanitarni centar bio aktivan tokom poplava u Srbiji, maja 2014. Tada je u Srbiju iz Rusije stiglo oko osamdeset spasilaca i dva helikoptera, koji su u samo 48 sati najintenzivnijih operacija uspeli da evakuišu između 2000 i 3000 ljudi, od čega oko 600 dece.U to vreme, rusko-srpski humanitarni centar pružao je logističku podršku ruskim i srpskim spasilačkim timovima, a isporučeno je između 100 i 140 tona humanitarne pomoći.I to je primer samo jedne misije. Hvala Bogu da nije bilo potrebe za većim angažovanjem spasilaca. Ali, spasioci iz centra učestvovali su i u više spasilačkih misija u potrazi i spasavanju osoba zavejanih u snegu na jugu Srbije, a učestvovao je u spasilačkim akcijama i u regionu, u Albaniji i BiH, na primer.Umove inicijatora ukidanja centra kao da je prekrila koprena zaborava – u najmanju ruku kao da se, kada su pisali obrazloženje inicijative, nisu obavestili o aktivnostima centra u kriznim situacijama.Po čemu se Rusija razlikuje od NATO-aPrema Kršljaninovim rečima, ruska politika umnogome se razlikuje od politike NATO-a, pre svega po tome što Rusija ni prema kome ne sprovodi subverzivne i agresivne aktivnosti, a pogotovo to ne čini prema svojim prijateljima.Tolerancija prema NATO propagandi je, prema Kršljaninovom mišljenju najveća slabost srpske politike jer omogućava da se zločini protiv srpskog naroda nastavljaju samo drugačijim sredstvima.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251225/prozapadna-opozicija-albanci-i-bosnjaci-traze-ukidanje-rusko-srpskog-centra-u-nisu-1194101128.html
srbija
niš
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, rusko-srpski humanitarni centar, niš, vladimir kršljanin, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, rusko-srpski humanitarni centar, niš, vladimir kršljanin, analize i mišljenja
Srbija će imati odgovor: Nizak udarac NATO plaćenika usred Niša – na meti su Rusi
Inicijativa prozapadne srpske opozicije za gašenje rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu nizak je udarac u najvažnije istorijsko savezništvo Srbije. U tom smislu ono što Pokret slobodnih građana, Zeleno-levi front, bošnjačke i albanske partije žele, ne samo da je neodrživo po izmišljenom sadržaju, nego i po svakom moralnom i pravnom kriterijumu.
Ovako diplomata Vladimir Kršljanin ocenjuje inicijativu takozvane srpske prozapadne opozicije pojačane pojedinim bošnjačkim i albanskim strankama, koje su Narodnoj skupštini podnele zahtev za ukidanje rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.
Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje u skupštinsku proceduru uputili su Predlog Zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju humanitarnog centra koji je potpisan još 2009. Rusko-srpski humanitarni centar počeo je rad 2012. godine.
„Zabrinutost“ prozapadne opozicije
Prozapadni opozicionari svoju inicijativu obrazlažu time da, kako kažu, „ne postoje nedvosmisleni dokazi da je njegovo funkcionisanje bilo u interesu građana Srbije, niti je poznato da je isti učestvovao u intervencijama u brojnim slučajevima elementarnih nepogoda“.
Takođe, ističu da „zabrinutost pojačavaju saznanja istraživačkih novinara koja ukazuju na to da su pojedinci povezani sa ruskim obaveštajnim službama i paramilitarnim organizacijama na teritoriji Srbije sprovodili obučavanje ljudi za izazivanje nereda tokom izbora u Moldaviji i Rumuniji“, zbog čega bi „stavljanje van snage ovog zakona otklonilo sve sumnje i omogućilo uspostavljanje punog suvereniteta države Srbije“.
Ukidanje centra traže – marginalci
Kršljanin inicijatore naziva marginalnim političkim grupama plaćenim od strane NATO-a.
„Što se tiče njihovih nazovi argumenata, to je jedna apsolutna pustinja. Svi znamo da je dotični centar osnovan i korišćen isključivo u humanitarne svrhe, u brojnim slučajima, pre svega, požara koji su se događali u Srbiji, a i u nekoliko slučajeva u susednim zemljama, kada su stizale takve molbe“, ističe on.
Naš sagovornik podseća koliko je rusko-srpski humanitarni centar bio aktivan tokom poplava u Srbiji, maja 2014. Tada je u Srbiju iz Rusije stiglo oko osamdeset spasilaca i dva helikoptera, koji su u samo 48 sati najintenzivnijih operacija uspeli da evakuišu između 2000 i 3000 ljudi, od čega oko 600 dece.
U to vreme, rusko-srpski humanitarni centar pružao je logističku podršku ruskim i srpskim spasilačkim timovima, a isporučeno je između 100 i 140 tona humanitarne pomoći.
I to je primer samo jedne misije. Hvala Bogu da nije bilo potrebe za većim angažovanjem spasilaca. Ali, spasioci iz centra učestvovali su i u više spasilačkih misija u potrazi i spasavanju osoba zavejanih u snegu na jugu Srbije, a učestvovao je u spasilačkim akcijama i u regionu, u Albaniji i BiH, na primer.
Umove inicijatora ukidanja centra kao da je prekrila koprena zaborava – u najmanju ruku kao da se, kada su pisali obrazloženje inicijative, nisu obavestili o aktivnostima centra u kriznim situacijama.
Po čemu se Rusija razlikuje od NATO-a
Prema Kršljaninovim rečima, ruska politika umnogome se razlikuje od politike NATO-a, pre svega po tome što Rusija ni prema kome ne sprovodi subverzivne i agresivne aktivnosti, a pogotovo to ne čini prema svojim prijateljima.
„Prema tome, njihove optužbe su gomila podvala i laži, sasvim u stilu onih koji plaćaju. Zamolio bih i vladajuće stranke, i patriotsku opoziciju da razmotre mogućnost da iniciraju zakon kojim bi bila zabranjena svaka NATO propaganda u Srbiji. Jer, ne može se propagiranje zločinaca, dakle onih koji su činili zločine nad Srbijom i srpskim narodom, koji su ubijali našu decu, tretirati kao demokratska opcija u jednoj normalnoj zemlji, koja koristi zdrav razum u određivanju svoje politike“, navodi on.
Tolerancija prema NATO propagandi je, prema Kršljaninovom mišljenju najveća slabost srpske politike jer omogućava da se zločini protiv srpskog naroda nastavljaju samo drugačijim sredstvima.
„Pogledajmo samo podršku separatizmu na Kosovu i Metohiji, stvaranju vojske Kosova, destabilizaciji Republike Srpske i same Srbije. Mi dozvoljavamo kao demokratsko pravo da se ti zločini i akti, praktično ratni potezi protiv naše zemlje, nekažnjeno odvijaju i da se to proglašava za nečije demokratsko pravo. To ne postoji. Vi ne možete ni u jednoj zemlji na svetu, koja je sa nekim u ratu da nekažnjeno propagirate neprijateljsku stranu. Mnogi će mi zameriti da mi nismo u ratu sa NATO-om, o tome bismo mogli da polemišemo. Mi, sa svoje strane, ne preduzimamo ništa protiv NATO-a, ali NATO države itekako preduzimaju stvari protiv nas“, zaključuje Kršljanin.
