Zapadnim mentorima Prištine puna usta ZSO - ali kako je oni zamišljaju
19:49 24.12.2025 (Osveženo: 20:08 24.12.2025)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Aktiviranje priče o potrebi da se formira Zajednica srpskih opština od strane nekih zapadnih diplomata u Prištini ne znači promenu kursa Zapada, već je to pokušaj da se nametne takva ZSO koja je proizvod Prištine a ne Briselskog sporazuma čiji je garant EU, uveren je dr Aleksandar Lukić.
Kako se bliže vanredni parlamentarni na Kosovu i Metohiji tema Zajednice srpskih opština nije više samo izborna tema albanskih stranka, ne računajući Samoopredeljenja nego i tamošnjih zapadnih diplomata. Među njima je za sada najglasniji Džonatan Hargrivs, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Prištini, koji je ocenio da formiranje Zajednice srpskih opština mora biti završeno u 2026. godini.
Pitanje o kakvoj ZSO je reč
Dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije naprasnu želju za formiranjem ZSO i od strane Britanije, i od strane albanskih političkih faktora objašnjava time da oni zapravo stavljaju do znanja da žele da ubrzaju pregovore Beograda i Prištine.
„Kao prvo ne može se govoriti o britanskom ambasadoru iz Prišine, s obzirom da je Kosovo lažna država, a onda je i ambasador lažni ambasador. Možemo da govorimo o britanskom diplomati u Prištini i nikako drugačije. Drugo, postavlja se pitanje s obzirom da je Evropska unija garant sprovođenja Briselskog sporazuma zašto se Britanija meša u taj posao i govori o ZSO? To bi trebalo da radi Brisel i onaj ko je u EU nadležan za ta pitanja,“ kaže Lukić za Sputnjik.
Ono što je, po njegovom mišljenju, glavno pitanje jeste -zbog čega se od 2013. godine i 2015. godine, što je decenija i duže nije sproveo Briselski sporazum, odnosno, zašto nije formirana ZSO koja je ključna stvar tog sporazuma.
„Ono što bi tu takođe valjalo dodati bez obzira ko o tome sa Zapada govori, da li Britanci, Nemci ili bilo ko drugi, jeste kako će ta ZSO i ako bude formirana da izgleda. Ona ne može da izgleda bilo kako već tačno onako kako je 2013/15. dogovoreno, sa tačno određenim ovlašćenjima koja se tiču pre svega zdravstva, prosvete i drugih vitalnih pitanja za Srbe. To je, da podsetim, Zajednica sa 10 srpskih opština, dakle sa srpskom većinom koja će imati određena izvršna ovlašćenja i tačno određene veze sa državom Srbijom koje se odnose i na način finansiranja. Dakle, budžet ZSO treba da bude finansiran iz Beograda. Zajednica srpskih opština je takva organizacija koja ostavlja državu Srbiju na prostoru Kosova i Metohije,“ ističe Lukić.
EU izbegava dogovoreno
Naš sagovornik dodaje da je upravo ovo i razlog što EU nije želela da realizuju izvorni Briselski sporazum i ZSO već da forsiraju priču da se ZSO formira kao obična organizacija koju tzv. Kosovo formira kao nezavisna država u skladu sa svojim ustavom i zakonima.
„I da ta ZSO nema nikakve veze sa državom Srbijom, odnosno, da se potpuno isključi Srbija iz funkcionisanja i finansiranja ZSO što potpuno onda menja suštinu te zajednice i menja naravno i suštinu Briselskog sporazuma. Dakle, ako ne važi ZSO onako kako je dogovoreno, onda ne treba da važi ni sve ono drugo na šta je Srbija pristala gde je žrtvovala sudstvo i policiju da bi dobila ZSO,“ kaže Lukić.
To međutim, napominje sagovornik Sputnjika, ne znači da Beograd treba da treba da se povuče iz onoga na šta je Briselskim sporazumom pristala.
„Nama to sada ne odgovora … Bolje je za nas da sve stoji kako jeste jer tako pokazujemo da smo ozbiljna država koja je taj sporazum prihvatila i svoj deo ispunila i da ne tražimo ništa više već da i druga strana ispuni svoj deo. U suprotnom ako bismo se i mi povukli iz Briselskog sporazuma taj sporazum bi mogao da prestane da postoji pa da se od nas traži da dogovaramo nešto drugo što bismo možda u ovim okolnostima teško mogli da ispregovaramo da bude bolje od toga što smo uspeli tada kroz Briselski sporazum,“ ocenjuje Lukić.
Ne odustajemo od Briselskog sporazuma
U tom svetlu Lukić zaključuje da je za nas trenutno bolje da insistiramo na izvornoj ZSO i Briselskom sporazumu nego da od njega u ovom trenutku odustanemo.
Britanski diplomata iz Prištine je još napomenuo i da 2025. vidi kao protraćenu godinu za tzv. Kosovo, dovodeći direktno u vezu izostanak političkog i institucionalnog napretka s nemogućnošću da se unapredi dijalog sa Srbijom i evroatlantska agenda Kosova.
Prema njegovim rečima, unutrašnji politički zastoj i kašnjenja u formiranju funkcionalnih institucija proizveli su stvarne posledice po stabilnost, upravljanje i međunarodnu kredibilnost takozvanog Kosova.
Hargrivs očekuje da se u 2026. godini tzv. Kosovo i Srbija konstruktivno angažuju i da u dobroj veri sprovode postojeće sporazume - uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, i da daju prioritet praktičnim koracima koji unapređuju život svih zajednica.
