https://lat.sputnikportal.rs/20251222/politiko-makron-odigrao-kljucnu-ulogu-u-osujecivanju-plana-ek-za-rusku-imovinu-na-samitu-eu-1193941604.html
Politiko: Makron odigrao ključnu ulogu u osujećivanju plana EK za rusku imovinu na samitu EU
Politiko: Makron odigrao ključnu ulogu u osujećivanju plana EK za rusku imovinu na samitu EU
Sputnik Srbija
Francuska je odigrala ključnu ulogu u promovisanju takozvanog „plana B“ na samitu Evropskog saveta, obezbedivši njegovo odobrenje kao alternativu predloženom... 22.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-22T13:00+0100
2025-12-22T13:00+0100
2025-12-22T13:00+0100
svet
svet
rusija
evropska unija (eu)
zamrzavanje
zamrzavanje imovine
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1c/1191856655_0:0:3190:1794_1920x0_80_0_0_d100a06e43bc69d99f1c62e8f21ae8db.jpg
Prema članku, francuski predsednik Emanuel Makron aktivno je učestvovao u pregovorima i, u ključnom trenutku, navodno je preokrenuo ravnotežu snaga u korist druge opcije, zasnovane na zajedničkom zaduživanju i korišćenju budžetskih sredstava EU.Prema izvorima, francuska strana je radila „iza kulisa“ sa nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku, kako bi sprečila blokiranje alternativnog rešenja.Makronovi postupci, uključujući njegove izjave o potrebi za dijalogom sa Rusijom, ukazuju na to da on želi da se vrati u centar pažnje nakon što je evropsku spoljnu politiku nekoliko meseci vodio nemački kancelar Fridrih Merc, napominje se u objavi.Samit EU završen je rano u petak ujutru nakon 17 sati diskusije prilikom koje nisu zemlje članice nisu uspele da prevaziđu otpor Belgije i postignu dogovor o eksproprijaciji ruske imovine. Učesnici su potvrdili zamrzavanje aktiva na neodređeno vreme, bez realnih izgleda za njihov dobrovoljni povratak u doglednoj budućnosti.Zemlje EU su odlučile da obezbede 90 milijardi evra finansiranja za Ukrajinu u periodu 2026-2027. Ovaj novac će prikupiti države članice EU putem zajma, plana u kojem su Mađarska, Slovačka i Češka zvanično odbile da učestvuju. Prema planu EU, Ukrajina će dobiti zajam sa nultom kamatom i otplatiće ga ako dobije „punu reparaciju“ od Rusije, koja, prema podacima Brisela, prelazi pola biliona evra. Evropska komisija je prethodno proglasila Ukrajinu nesolventnom i, na osnovu toga, objavila da ne može da obezbeđuje zajmove, već je primorana da efikasno finansira Kijev direktno putem grantova.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251219/mediji-meloni-ubila-evropski-plan-o-koriscenju-zamrznute-ruske-imovine-dok-je-makron-cutao-1193897352.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, rusija, evropska unija (eu), zamrzavanje, zamrzavanje imovine
svet, rusija, evropska unija (eu), zamrzavanje, zamrzavanje imovine
Politiko: Makron odigrao ključnu ulogu u osujećivanju plana EK za rusku imovinu na samitu EU
Francuska je odigrala ključnu ulogu u promovisanju takozvanog „plana B“ na samitu Evropskog saveta, obezbedivši njegovo odobrenje kao alternativu predloženom mehanizmu Evropske komisije za finansiranje Ukrajine korišćenjem zamrznute ruske imovine, objavio je „Politiko“, pozivajući se na izvore.
Prema članku, francuski predsednik Emanuel Makron aktivno je učestvovao u pregovorima i, u ključnom trenutku, navodno je preokrenuo ravnotežu snaga u korist druge opcije, zasnovane na zajedničkom zaduživanju i korišćenju budžetskih sredstava EU.
Prema izvorima, francuska strana je radila „iza kulisa“ sa nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku, kako bi sprečila blokiranje alternativnog rešenja.
Tokom samita, Makron je razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, piše „Politiko“. Naglašava se da je stav Francuske postao odlučan nakon što je nekoliko lidera, uključujući Đorđu Meloni, italijanskog premijera, kritikovalo početnu opciju koja je uključivala eksproprijaciju ruske imovine.
Makronovi postupci, uključujući njegove izjave o potrebi za dijalogom sa Rusijom, ukazuju na to da on želi da se vrati u centar pažnje nakon što je evropsku spoljnu politiku nekoliko meseci vodio nemački kancelar Fridrih Merc, napominje se u objavi.
Samit EU završen je rano u petak ujutru nakon 17 sati diskusije prilikom koje nisu zemlje članice nisu uspele da prevaziđu otpor Belgije i postignu dogovor o eksproprijaciji ruske imovine. Učesnici su potvrdili zamrzavanje aktiva na neodređeno vreme, bez realnih izgleda za njihov dobrovoljni povratak u doglednoj budućnosti.
Zemlje EU su odlučile da obezbede 90 milijardi evra finansiranja za Ukrajinu u periodu 2026-2027. Ovaj novac će prikupiti države članice EU putem zajma, plana u kojem su Mađarska, Slovačka i Češka zvanično odbile da učestvuju. Prema planu EU, Ukrajina će dobiti zajam sa nultom kamatom i otplatiće ga ako dobije „punu reparaciju“ od Rusije, koja, prema podacima Brisela, prelazi pola biliona evra. Evropska komisija je prethodno proglasila Ukrajinu nesolventnom i, na osnovu toga, objavila da ne može da obezbeđuje zajmove, već je primorana da efikasno finansira Kijev direktno putem grantova.
