https://lat.sputnikportal.rs/20251220/tehnoloski-hladni-rat-algoritamski-suverenitet-kine-i-spekulativni-balon-na-vol-stritu-1193892594.html
Tehnološki hladni rat: Algoritamski suverenitet Kine i špekulativni balon na Vol stritu
Tehnološki hladni rat: Algoritamski suverenitet Kine i špekulativni balon na Vol stritu
Sputnik Srbija
Jedan komentator ”Fajnenšel tajmsa” potpuno je siguran: predsednik Kine Si Đinping primenio je taktiku neometanja protivnika dok greši. Pa je onomad, kad je taj... 20.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-20T22:15+0100
2025-12-20T22:15+0100
2025-12-20T22:15+0100
svet
svet
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1e/1191946694_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_867ca5416856e68ebee0cb7d40ca6633.jpg
No sasvim je moguće i da je prolazno vreme u hladnom ratu veštačkih inteligencija i ostalih tehnologija budućnosti između SAD i Kine za Ameriku još i znatno gore od toga. Zato što je, kako sumnjaju Bela kuća i njen car zadužen za veštačku inteligenciju budućnosti, Kina prozrela američku igru, a Amerika oko toga ne može Bog-zna-šta da uradi… Te će i sledeća biti godina zmaja.Trampov poklon SijuElem, argumentuje komentator ”Fajnenšel tajmsa” svoj pesimizam, kad je Tramp u aprilu potegao bazuku u vidu carina od 145 odsto, Si je uzvratio sopstvenom trgovinskom bazukom – kontrolom izvoza retkih zemnih metala. Bez kojih staje sve moderno u američkoj ekonomiji, uključujući vojno-industrijski kompleks: od radara na nuklearnim podmornicama i aviona F-35 do ”Envidijinih” čipova i poluprovodnika. Jer 70 odsto neophodnih retkih sirovina Amerika uvozi iz Kine.I tako se Sijeva bazuka pokazala većom od Trampove, komentariše londonski list, te je on bio prinuđen da popusti. Ne samo smanjenjem carina, nego, bar podjednako važno, prošlonedeljnim ukidanjem zabrane izvoza ”Envidijinih” čipova i naprednih poluprovodnika u Kinu. Što je, kako se pojašnjava, jedna od retkih oblasti u kojima Amerika još prednjači u odnosu na Kinu, a Tramp joj ovim poklonom pomaže da prevaziđe tu razliku.Provaljena strategijaMeđutim, onda nastupa novi obrt: Kina odbija taj Trampov poklon. Kako piše ”Blumberg”, citirajući navedenog tehnološkog cara (kako mu stvarno glasi funkcija) Dejvida Saksa, Kina je provalila američku strategiju iza dozvole za izvoz ”Envidijinih” proizvoda, te je odlučila da ih ne prihvati. U korist domaćih proizvođača.Navedenu strategiju, uostalom, nije posebno komplikovano protumačiti: bez izvoza u Kinu ”Envidija” ostaje i bez 10 milijardi dolara prihoda sa tog tržišta koje se trenutno procenjuje na 50 milijardi dolara. A ”Envidija” je sa nekadašnjeg udela od 95 odsto – kako priznaje njen generalni direktor Džensen Huang – spala na bukvalnih nula odsto.Što će se neminovno negativno odraziti i na poslovni rezultat najvrednije kompanije na svetu. A time i na njenu (naduvanu?) berzansku vrednost.Ne obazirući se na to, a možda delom i baš zbog toga, Kina je, kako je prvi otkrio ”Rojters”, zabranila upotrebu američkih čipova u svim novim data centrima, dok će u već postojećim strana tehnologija postupno biti zamenjivana kineskim konkurentima. Sve to u ime sticanja ”algoritamskog suvereniteta” Kine kroz plan da čitava infrastruktura veštačke inteligencije već do 2027. bude u potpunosti domaća. Zarad nacionalne bezbednosti, ekonomske otpornosti i digitalne moći.Berzanska špekulacijaOvaj kineski plan će, s jedne strane, imati navedeni negativni efekat na profite američkih tehnoloških giganata, istisnutih s tog gigantskog tržišta i to u momentu u kome se – kako upozorava ”Blumberg” – posle tri godine euforije na Vol stritu nakon pojave Čet GPT-a, već pojavljuju alarmantni signali prenapregnutosti balona i posledičnog pucanja.Ukratko, berzanski ”Nasdak” indeks se – prevashodno zahvaljujući visokotehnološkim kompanijama – u ove tri godine udvostručio; dok se u poslednje vreme beleži zabrinjavajuća rasprodaja akcija ”Envidije” ili, pored ostalih iz takozvane Veličanstvene sedmorke najvećih tehno korporacija, ”Orakla” čije su akcije od septembarskog vrhunca već izgubile čak 40 odsto. Ukratko, obrazlaže ”Blumberg”, čitav njihov biznis, a time i berzanski, model počiva na pretpostavci generisanja velikih profita uz mala ulaganja, ali trend razvoja tržišta veštačke inteligencije to obrće naglavačke: ”Open AI” Sema Altmana, recimo, u predstojećim godinama planira da potroši nezamislivih 1,4 biliona dolara. I čak 115 milijardi do 2029. pre nego što uopšte počne da generiše profit 2030.Australijski barometarA to će i dodatno biti ugroženo kineskom digitalnom suverenizacijom. Pri čemu, što se Kineza tiče, to uopšte nije prelazak s konja na magarca. Jer, procenjuje citirani tehnološki car Bele kuće Dejvid Saks, Kina u veštačkoj inteligenciji nije godinama iza Amerike, već svega tri do šest meseci. A i to – opominje uticajni Savet za spoljne poslove u jednoj analizi – samo u onim (user friendly) modelima popularne veštačke inteligencije koji služe sticanju brzih profita na berzi, dok Kinezi stavljaju akcenat na njenoj industrijskoj primeni.Dok i mimo toga, kako navodi Australijski institut za stratešku politiku u svom poznatom tehnološkom barometru, od 74 ključne tehnologije budućnosti Kina u odnosu na SAD prednjači u čak 66.Ko pobeđuje u tehnološkom Hladnom ratu? Kako se kineski model razvoja razlikuje od američkog? I šta će to značiti za budući odnos snaga u svetu?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili Milorad Denda, nekadašnji dopisnik naših medija iz Kine, i novinar Branko Žujović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Tehnološki hladni rat: Algoritamski suverenitet Kine i špekulativni balon na Vol stritu
Jedan komentator ”Fajnenšel tajmsa” potpuno je siguran: predsednik Kine Si Đinping primenio je taktiku neometanja protivnika dok greši. Pa je onomad, kad je taj protivnik – predsednik SAD Donald Tramp – proglasio da je oktobarski samit dvojice lidera u Južnoj Koreji bio toliko uspešan da je zaslužio 12 od mogućih 10 poena, Si osvojio svih 10.
No sasvim je moguće i da je prolazno vreme u hladnom ratu veštačkih inteligencija i ostalih tehnologija budućnosti između SAD i Kine za Ameriku još i znatno gore od toga. Zato što je, kako sumnjaju Bela kuća i njen car zadužen za veštačku inteligenciju budućnosti, Kina prozrela američku igru, a Amerika oko toga ne može Bog-zna-šta da uradi… Te će i sledeća biti godina zmaja.
Elem, argumentuje komentator ”Fajnenšel tajmsa” svoj pesimizam, kad je Tramp u aprilu potegao bazuku u vidu carina od 145 odsto, Si je uzvratio sopstvenom trgovinskom bazukom – kontrolom izvoza retkih zemnih metala. Bez kojih staje sve moderno u američkoj ekonomiji, uključujući vojno-industrijski kompleks: od radara na nuklearnim podmornicama i aviona F-35 do ”Envidijinih” čipova i poluprovodnika. Jer 70 odsto neophodnih retkih sirovina Amerika uvozi iz Kine.
I tako se Sijeva bazuka pokazala većom od Trampove, komentariše londonski list, te je on bio prinuđen da popusti. Ne samo smanjenjem carina, nego, bar podjednako važno, prošlonedeljnim ukidanjem zabrane izvoza ”Envidijinih” čipova i naprednih poluprovodnika u Kinu. Što je, kako se pojašnjava, jedna od retkih oblasti u kojima Amerika još prednjači u odnosu na Kinu, a Tramp joj ovim poklonom pomaže da prevaziđe tu razliku.
Međutim, onda nastupa novi obrt: Kina odbija taj Trampov poklon. Kako piše ”Blumberg”, citirajući navedenog tehnološkog cara (kako mu stvarno glasi funkcija) Dejvida Saksa, Kina je provalila američku strategiju iza dozvole za izvoz ”Envidijinih” proizvoda, te je odlučila da ih ne prihvati. U korist domaćih proizvođača.
Navedenu strategiju, uostalom, nije posebno komplikovano protumačiti: bez izvoza u Kinu ”Envidija” ostaje i bez 10 milijardi dolara prihoda sa tog tržišta koje se trenutno procenjuje na 50 milijardi dolara. A ”Envidija” je sa nekadašnjeg udela od 95 odsto – kako priznaje njen generalni direktor Džensen Huang – spala na bukvalnih nula odsto.
Što će se neminovno negativno odraziti i na poslovni rezultat najvrednije kompanije na svetu. A time i na njenu (naduvanu?) berzansku vrednost.
Ne obazirući se na to, a možda delom i baš zbog toga, Kina je, kako je prvi otkrio ”Rojters”, zabranila upotrebu američkih čipova u svim novim data centrima, dok će u već postojećim strana tehnologija postupno biti zamenjivana kineskim konkurentima. Sve to u ime sticanja ”algoritamskog suvereniteta” Kine kroz plan da čitava infrastruktura veštačke inteligencije već do 2027. bude u potpunosti domaća. Zarad nacionalne bezbednosti, ekonomske otpornosti i digitalne moći.
Ovaj kineski plan će, s jedne strane, imati navedeni negativni efekat na profite američkih tehnoloških giganata, istisnutih s tog gigantskog tržišta i to u momentu u kome se – kako upozorava ”Blumberg” – posle tri godine euforije na Vol stritu nakon pojave Čet GPT-a, već pojavljuju alarmantni signali prenapregnutosti balona i posledičnog pucanja.
Ukratko, berzanski ”Nasdak” indeks se – prevashodno zahvaljujući visokotehnološkim kompanijama – u ove tri godine udvostručio; dok se u poslednje vreme beleži zabrinjavajuća rasprodaja akcija ”Envidije” ili, pored ostalih iz takozvane Veličanstvene sedmorke najvećih tehno korporacija, ”Orakla” čije su akcije od septembarskog vrhunca već izgubile čak 40 odsto. Ukratko, obrazlaže ”Blumberg”, čitav njihov biznis, a time i berzanski, model počiva na pretpostavci generisanja velikih profita uz mala ulaganja, ali trend razvoja tržišta veštačke inteligencije to obrće naglavačke: ”Open AI” Sema Altmana, recimo, u predstojećim godinama planira da potroši nezamislivih 1,4 biliona dolara. I čak 115 milijardi do 2029. pre nego što uopšte počne da generiše profit 2030.
A to će i dodatno biti ugroženo kineskom digitalnom suverenizacijom. Pri čemu, što se Kineza tiče, to uopšte nije prelazak s konja na magarca. Jer, procenjuje citirani tehnološki car Bele kuće Dejvid Saks, Kina u veštačkoj inteligenciji nije godinama iza Amerike, već svega tri do šest meseci. A i to – opominje uticajni Savet za spoljne poslove u jednoj analizi – samo u onim (user friendly) modelima popularne veštačke inteligencije koji služe sticanju brzih profita na berzi, dok Kinezi stavljaju akcenat na njenoj industrijskoj primeni.
Dok i mimo toga, kako navodi Australijski institut za stratešku politiku u svom poznatom tehnološkom barometru, od 74 ključne tehnologije budućnosti Kina u odnosu na SAD prednjači u čak 66.
Ko pobeđuje u tehnološkom Hladnom ratu? Kako se kineski model razvoja razlikuje od američkog? I šta će to značiti za budući odnos snaga u svetu?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili Milorad Denda, nekadašnji dopisnik naših medija iz Kine, i novinar Branko Žujović.
