https://lat.sputnikportal.rs/20251220/nemacka-i-evropa-nisu-razumele-lekciju-folksvagen-kao-simbol-kraha-video-1193892859.html
Nemačka i Evropa nisu razumele lekciju: Folksvagen kao simbol kraha /video/
Nemačka i Evropa nisu razumele lekciju: Folksvagen kao simbol kraha /video/
Sputnik Srbija
Nemačka više nije motor evropske privrede niti će to biti u skorije vreme, što simbolizuje i zatvaranje Folksvagenove fabrike u Drezdenu. To što se dešava... 20.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-20T13:02+0100
2025-12-20T13:02+0100
2025-12-20T13:02+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
nemačka
folksvagen
analize i mišljenja
energija sputnjika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/482/88/4828840_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_ed37c7bbc36d541af028ab640609b47b.jpg
Na to ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, odskora u penziji, dr Ljubodrag Savić u emisiji Energija Sputnjika.Gigant ne samo nemačke auto-industrije odlučio je da prvi put u svojoj 88 godina dugoj istoriji ugasi jednu svoju fabriku u Nemačkoj. Folksvagen bi do 2030. godine trebalo da otpusti 35.000 zaposlenih. U Drezdenu je ovih dana sa trake izašao poslednji automobil, a plan je da tu fabriku prenameni u inovacioni kampus. On bi se fokusirao na veštačku inteligenciju, robotiku, mikroelektroniku i dizajn čipova.Simbol moći i krahaNi nemački mediji nisu bežali od ocene da je „Folksvagen simptomatičan za širu krizu nemačke industrije“ koja šest godina zaredom beleži pad i da bi „problemi Folksvagena trebalo da budu konačan poziv na buđenje nemačkim političarima“.Da li će istorija beležiti da će kompanija sa sedištem u Volfsburgu, simboličnog imena-narodni auto, postati i simbol kraha nemačke privrede, kao što je bila i simbol njene moći?Folksvagen je naveo da nekoliko faktora doprinosi njegovim finansijskim izazovima, uključujući slabu potražnju na evropskom i kineskom tržištu, kao i najnovije američke carine.Po oceni Savića već duže vreme Nemačka, kao ni EU nije razumela da se situacija promenila i da stvari neće ići same po sebi kako je to bilo godinama pre.Nisu razumeli„Oni koji su danas u Nemačkoj na vlasti nisu razumeli te geopolitičke okolnosti. To što se dešava u Folksvagenu, odnosno u nemačkoj državi, to je posledica nekoliko činjenica koje nisu na vreme razumeli. Prvo, možda najvažnije je odricanje od jeftinog ruskog gasa, jeftine ruske nafte, velikog ruskog tržišta, ogromnih investicija koje su imali u Rusiji, fabrika koje su otvorili, nerazumevanje da je zapravo to bila jedna od poluga tog njihovog dinamičnog rasta“, kaže ovaj ekonomista.To je, kako kaže, nemačka priča sa istočne strane, ali i dodaje da nije bila bolja ni ona sa zapadne strane. Koliko god bilo iznenađujuće što je tokom prvom mandata američki predsednik Donald Tramp, suprotno principima slobodne tržišne privrede, uveo carine od 25 odsto na kineski aluminijum i čelik, to je, dodaje Savić, nekako i mogao da razume.„Iznenađenje je bilo kada je isto to uradio i Nemačkoj. Naravno, Nemačka je tada bila jaka, još uvek je bila u dobroj komunikaciji sa istokom, koristila je taj mehanizam jeftinih sirovina i energije i ogromnog evropskog tržišta na koji su plasirali svoje proizvode, a njihovi proizvodi su bili najkvalitetniji, a nemačka ekonomija ili industrija bila najefikasnija. Sada se sve promenilo“, ističe dojučerašnji profesor Ekonomskog fakulteta.Više nisu motorDruga okolnost koja ne ide Nemačkoj na ruku, jeste snažan uspon Kine, koji nisu baš mnogi razumeli. Za sve to Nemačka se uopšte nije pripremila i posledica tih okolnosti je ovo što se danas dešava sa ekonomijom Evropske unije, a posebno sa ekonomijom Nemačke kojoj se po oceni Savića crno piše.Njega ne čudi što je će, prema anketi Udruženja nemačke industrije, 26 odsto kompanija preseliti proizvodnju u Ameriku, 42 odsto u Aziju, najviđe u Kinu, a potom u Indiju, a da će samo 32 odsto ostati kod kuće.„Nemačka više nije motor evropske privrede i niti će to u skorije vreme biti. To je praktično prilagođavanje pre svega nemačke industrije, jer moramo da razumemo da su tamo uglavnom privatni vlasnici, neko ko je davao ton nemačkom razvoju i da su oni sada u ogromnom problemu. Oni traže način kako da prevaziđu taj problem. Upravo je to obrazac razvoja- ideš u Ameriku, tamo nemaš te visoke carine ako tamo otvoriš kroz strane direktne investicije fabriku za američko tržište, ili ideš u Kinu. Zaista će onda nemačka industrija ostati u tragovima. Znači ne može se više govoriti o nemačkoj industriji kao motoru razvoja Evrope“, objašnjava Savić.Taj prihod koji budu ostvarivali u SAD, Kini tamo gde budu otvarali fabrike, zapošljavali ljude, proizvodili i prodavali proizvode više neće biti deo BDP-a Nemačke. A taj manji BDP će prouzrokovati nove posledice u zemlji.On nema dilemu da će u Nemačkoj značajno veći broj firmi ići u stečaj, ili bankrot nego što je to u nekim normalnim okolnostima. Ukazuje i na to sa čim će se suočavati nemačka država.Usijane glave„Ona će se suočiti sa činjenicom dezinvestiranja, odlaska krupnog kapitala iz nemačke industrije i ekonomije, sve težim obezbeđivanjem posla za ljude, ali i sve težim servisiranjem raznih obaveza iz budžeta države Nemačke. To je problem sa kojim se Nemačka sada ozbiljno suočava. Ali, nažalost, i Evropska unija i Nemačka i dalje vode tu suludu politiku, pre svega prema Rusiji, odnosno prema ratu u Ukrajini, pucajući sami sebi u nogu“, jasan je sagovornik Energije Sputnjika.Po njegovoj oceni, one bi trebalo da budu više zainteresovane za završetak rata u Ukrajini. Izgleda da tamo postoji mnogo usijanih glava koje nisu razumele ili neće da razumeju trenutak u kome žive i vode i dalje neku politiku kao da su Nemačka od pre 10, 20, 30 godina, a u suštini je sve suprotno, kaže on.I naš problemPo oceni Savića zbog svega toga i privreda Srbije će da trpi, jer ako je nemačka industrija u krizi, nema nikakve dileme da će biti u krizi i srpska industrija, jer naše fabrike uglavnom rade komponente za one u Nemačkoj.„Naš problem jeste što je nama Nemačka bila najvažniji partner u nekoliko aspekata. Pre svega, najveći deo srpskog izvoza odlazi u Nemačku. Najveći broj stranih direktnih investicija dolazi iz Nemačke. Najveći broj naše dijaspore, naših ljudi koji su otišli na zapad, odnosno u Evropu, je otišao u Nemačku. I za nas je jako važno, izuzetno važno da funkcioniše dobro nemačka privreda. I to je u nekom, da kažemo, srednjem roku realna opasnost za Srbiju“, napominje naš sagovornik.On je, ipak, mišljenja da ljudi koji vode računa o srpskoj ekonomiji to dobro razumeju, da nije dobro imati samo zavisnost od jedne ekonomije i zato smo poprilično otvorili prostor za kineske kompanije i ne samo kineske, nego i američke i sve druge.Vremenom će taj prostor kod nas iskoristiti drugi strani investitori, pre svih kineski i u perspektivi će ta situacija ići u našu korist, ocenio je Savić u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, svet – ekonomija, nemačka, folksvagen, analize i mišljenja, energija sputnjika
ekonomija, svet – ekonomija, nemačka, folksvagen, analize i mišljenja, energija sputnjika
Nemačka i Evropa nisu razumele lekciju: Folksvagen kao simbol kraha /video/
Nemačka više nije motor evropske privrede niti će to biti u skorije vreme, što simbolizuje i zatvaranje Folksvagenove fabrike u Drezdenu. To što se dešava gigantu automobilske industrije znači da ni Nemačka ni Evropska unija nisu razumele lekciju i da se nisu snašle u novim geopolitičkim okolnostima. Srbija o tome mora da vodi računa.
Na to ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, odskora u penziji, dr Ljubodrag Savić u emisiji Energija Sputnjika.
Gigant ne samo nemačke auto-industrije odlučio je da prvi put u svojoj 88 godina dugoj istoriji ugasi jednu svoju fabriku u Nemačkoj. Folksvagen bi do 2030. godine trebalo da otpusti 35.000 zaposlenih. U Drezdenu je ovih dana sa trake izašao poslednji automobil, a plan je da tu fabriku prenameni u inovacioni kampus. On bi se fokusirao na veštačku inteligenciju, robotiku, mikroelektroniku i dizajn čipova.
Ni nemački mediji nisu bežali od ocene da je „Folksvagen simptomatičan za širu krizu nemačke industrije“ koja šest godina zaredom beleži pad i da bi „problemi Folksvagena trebalo da budu konačan poziv na buđenje nemačkim političarima“.
Da li će istorija beležiti da će kompanija sa sedištem u Volfsburgu, simboličnog imena-narodni auto, postati i simbol kraha nemačke privrede, kao što je bila i simbol njene moći?
Folksvagen je naveo da nekoliko faktora doprinosi njegovim finansijskim izazovima, uključujući slabu potražnju na evropskom i kineskom tržištu, kao i najnovije američke carine.
Po oceni Savića već duže vreme Nemačka, kao ni EU nije razumela da se situacija promenila i da stvari neće ići same po sebi kako je to bilo godinama pre.
„Oni koji su danas u Nemačkoj na vlasti nisu razumeli te geopolitičke okolnosti. To što se dešava u Folksvagenu, odnosno u nemačkoj državi, to je posledica nekoliko činjenica koje nisu na vreme razumeli. Prvo, možda najvažnije je odricanje od jeftinog ruskog gasa, jeftine ruske nafte, velikog ruskog tržišta, ogromnih investicija koje su imali u Rusiji, fabrika koje su otvorili, nerazumevanje da je zapravo to bila jedna od poluga tog njihovog dinamičnog rasta“, kaže ovaj ekonomista.
To je, kako kaže, nemačka priča sa istočne strane, ali i dodaje da nije bila bolja ni ona sa zapadne strane. Koliko god bilo iznenađujuće što je tokom prvom mandata američki predsednik Donald Tramp, suprotno principima slobodne tržišne privrede, uveo carine od 25 odsto na kineski aluminijum i čelik, to je, dodaje Savić, nekako i mogao da razume.
„Iznenađenje je bilo kada je isto to uradio i Nemačkoj. Naravno, Nemačka je tada bila jaka, još uvek je bila u dobroj komunikaciji sa istokom, koristila je taj mehanizam jeftinih sirovina i energije i ogromnog evropskog tržišta na koji su plasirali svoje proizvode, a njihovi proizvodi su bili najkvalitetniji, a nemačka ekonomija ili industrija bila najefikasnija. Sada se sve promenilo“, ističe dojučerašnji profesor Ekonomskog fakulteta.
Druga okolnost koja ne ide Nemačkoj na ruku, jeste snažan uspon Kine, koji nisu baš mnogi razumeli. Za sve to Nemačka se uopšte nije pripremila i posledica tih okolnosti je ovo što se danas dešava sa ekonomijom Evropske unije, a posebno sa ekonomijom Nemačke kojoj se po oceni Savića crno piše.
Njega ne čudi što je će, prema anketi Udruženja nemačke industrije, 26 odsto kompanija preseliti proizvodnju u Ameriku, 42 odsto u Aziju, najviđe u Kinu, a potom u Indiju, a da će samo 32 odsto ostati kod kuće.
„Nemačka više nije motor evropske privrede i niti će to u skorije vreme biti. To je praktično prilagođavanje pre svega nemačke industrije, jer moramo da razumemo da su tamo uglavnom privatni vlasnici, neko ko je davao ton nemačkom razvoju i da su oni sada u ogromnom problemu. Oni traže način kako da prevaziđu taj problem. Upravo je to obrazac razvoja- ideš u Ameriku, tamo nemaš te visoke carine ako tamo otvoriš kroz strane direktne investicije fabriku za američko tržište, ili ideš u Kinu. Zaista će onda nemačka industrija ostati u tragovima. Znači ne može se više govoriti o nemačkoj industriji kao motoru razvoja Evrope“, objašnjava Savić.
Taj prihod koji budu ostvarivali u SAD, Kini tamo gde budu otvarali fabrike, zapošljavali ljude, proizvodili i prodavali proizvode više neće biti deo BDP-a Nemačke. A taj manji BDP će prouzrokovati nove posledice u zemlji.
On nema dilemu da će u Nemačkoj značajno veći broj firmi ići u stečaj, ili bankrot nego što je to u nekim normalnim okolnostima. Ukazuje i na to sa čim će se suočavati nemačka država.
„Ona će se suočiti sa činjenicom dezinvestiranja, odlaska krupnog kapitala iz nemačke industrije i ekonomije, sve težim obezbeđivanjem posla za ljude, ali i sve težim servisiranjem raznih obaveza iz budžeta države Nemačke. To je problem sa kojim se Nemačka sada ozbiljno suočava. Ali, nažalost, i Evropska unija i Nemačka i dalje vode tu suludu politiku, pre svega prema Rusiji, odnosno prema ratu u Ukrajini, pucajući sami sebi u nogu“, jasan je sagovornik Energije Sputnjika.
Po njegovoj oceni, one bi trebalo da budu više zainteresovane za završetak rata u Ukrajini. Izgleda da tamo postoji mnogo usijanih glava koje nisu razumele ili neće da razumeju trenutak u kome žive i vode i dalje neku politiku kao da su Nemačka od pre 10, 20, 30 godina, a u suštini je sve suprotno, kaže on.
Po oceni Savića zbog svega toga i privreda Srbije će da trpi, jer ako je nemačka industrija u krizi, nema nikakve dileme da će biti u krizi i srpska industrija, jer naše fabrike uglavnom rade komponente za one u Nemačkoj.
„Naš problem jeste što je nama Nemačka bila najvažniji partner u nekoliko aspekata. Pre svega, najveći deo srpskog izvoza odlazi u Nemačku. Najveći broj stranih direktnih investicija dolazi iz Nemačke. Najveći broj naše dijaspore, naših ljudi koji su otišli na zapad, odnosno u Evropu, je otišao u Nemačku. I za nas je jako važno, izuzetno važno da funkcioniše dobro nemačka privreda. I to je u nekom, da kažemo, srednjem roku realna opasnost za Srbiju“, napominje naš sagovornik.
On je, ipak, mišljenja da ljudi koji vode računa o srpskoj ekonomiji to dobro razumeju, da nije dobro imati samo zavisnost od jedne ekonomije i zato smo poprilično otvorili prostor za kineske kompanije i ne samo kineske, nego i američke i sve druge.
Vremenom će taj prostor kod nas iskoristiti drugi strani investitori, pre svih kineski i u perspektivi će ta situacija ići u našu korist, ocenio je Savić u emisiji Energija Sputnjika.
