https://lat.sputnikportal.rs/20251217/ukrajina-na-testu-a-posle-rata--rat-za-vlast-rusija-olivera-ikodinovic-1193795264.html
Ukrajina na testu: A posle rata – rat za vlast
Ukrajina na testu: A posle rata – rat za vlast
Sputnik Srbija
Upozorenje Valerija Zalužnog da Ukrajini preti građanski rat nije puka retorika, već realna mogućnost, pošto povratak vojnika iz rata u civilni život predstavlja... 17.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-17T22:17+0100
2025-12-17T22:17+0100
2025-12-17T22:17+0100
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
valerij zalužni
građanski rat
ukrajina
predsednički izbori
oružane snage ukrajine
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/11/1193811038_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_52994e12e8c7c77ffff640c938a530f0.jpg
Pukovnik je saglasan sa Zalužnim da će predstojeća demobilizacija skoro milion boraca predstavljati neviđeni test za sve ukrajinske institucije i društvo u celini.„Postoji realna opasnost od građanskog rata, jer, kako pokazuje istorija, vojska koja prestane da ratuje i vrati se kući uglavnom se suočava sa socijalnom nepravdom i naglim promenama u finansijskom položaju. To nisu ratne plate, nego normalne plate. Zatim tu je i nezadovoljstvo svojim položajem u društvu, a maksimilizacija svojih zasluga vodi ka tome da se oni polarizuju“, kaže Matvijčuk.Ta polarizacija podrazumeva da se vojnici dele na suprotstavljene grupe i počinju da deluju u skladu sa svojim interesima ili stavovima, što ponekad može dovesti do političkih ili društvenih sukoba.On ističe da je Ukrajina danas zemlja razorena ratom i duboko podeljena, rascepkana „po nacionalnim i političkim enklavama“.„Zapadna Ukrajina uopšte nije tipično slovenski kraj. Oni se ne smatraju ni delom ruskog, ni romanskog sveta. Pokušavaju da se obrazuju sami, sa svojim nacionalističkim viđenjem sveta. Centralna Ukrajina je uvek bila pod ruskim uticajem i tamo će se voditi proruska politika. Mislim da će ih rascepkati po političkim partijama i te partije će rešavati svoje zadatke, prvenstveno finansijske, ekonomske i političke. Uslediće borba za vlast“, smatra Matvijčuk.Valerij Zalužni ima političke ambicije, pa se sve češće pominje kao mogući akter u budućim političkim procesima u Ukrajini. Njegove izjave su interesantne ne samo zato što predstavljaju mišljenje bivšeg komandanta Oružanih snaga Ukrajine, koji je i dalje popularan u narodu, već i zato što se na njega gleda kao na potencijalnog kandidata za predsednika. Takvu budućnost mu, u svakom slučaju, predviđaju mnogi eksperti.„Jasno mi je da Zalužni, kao neko ko teži predsedničkoj funkciji, shvata da će vojnici koji se posle rata vrate u civilni život, u suštini, predstavljati ‘drva’ koja će biti bačena u vatru budućeg građanskog rata u Ukrajini“, kaže Matvijčuk.Zalužni u predizbornoj kampanjiPrema anketama, Valerij Zalužni, koji trenutno obavlja funkciju ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji, mogao bi da pobedi aktuelnog predsednika Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini.Očigledno je da bivši komandant ukrajinskih snaga sada svojim nastupima u javnosti pokušava da kapitalizuje svoj vojni autoritet na političkoj sceni. Matvijučuk ističe da Zalužni, kao general sa ozbiljnim borbenim iskustvom, odgovara Donaldu Trampu. On je vešt i pragmatičan akter koji zna kako da se pozicionira. Prema njegovim rečima, Ukrajina je Trampu potrebna kao svojevrsna vojna rezerva, jer SAD tradicionalno imaju problem sa nedostatkom pešadije, dok Ukrajina već raspolaže obučenim vojnicima sa ratnim iskustvom. U tom kontekstu, Zalužni bi, ukoliko postane predsednik, lako mogao da pronađe zajednički jezik sa Trampom. Sve to ukazuje, ocenjuje Matvijčuk, da on ima jasne ambicije da se uključi u predsedničku trku.Na pitanje da li Zalužni danas pripada takozvanoj „partiji rata“ ili „partiji mira“, sagovornik ocenjuje da je reč o pragmatičnom čoveku, koji je, kako je rekao, najverovatnije bliži opciji mira.Na forumu „Veterani kao novi politički subjekt“ Zalužni je ukazao da se u Ukrajinu očekuje povratak oko milion vojnika, što predstavlja novi izazov za državu, društvo i same veterane. On je napomenuo da, iako borbena dejstva još traju, vojnici unutar zemlje „već bivaju proglašeni neprijateljima“.Prema njegovim rečima, nakon demobilizacije, mnogi Ukrajinci mogli bi da se suoče sa naglim padom prihoda, nedostatkom posla i stambenog prostora, kao i nemogućnošću samorealizacije. Zbog toga, ljudi sa borbenim iskustvom postaju podložni provokacijama i težnji ka „lakoj zaradi“.Zalužni je istakao da takva situacija stvara ozbiljne rizike, uključujući porast kriminala i nebezbednost na ulicama. On je podsetio na iskustvo iz Drugog svetskog rata i rata u Avganistanu, kao i burnih devedesetih godina, kao potvrdu ovih opasnosti. Prema njegovoj proceni, sve to može dovesti do političke destabilizacije i ugrožavanja nacionalne bezbednosti, pa čak i do rizika kao što je građanski rat.Na upozorenje Zalužnog da se posleratna Ukrajina može suočiti sa građanskim ratom reagovao je i deputat Vrhovne Rade Aleksandar Dubinski, koji se zapitao da li se 300 hiljada slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica, kao i dejstva „kaznenih ekspedicija“ u teritorijalnim centrima za regrutaciju mogu smatrati građanskim ratom.
https://lat.sputnikportal.rs/20250914/panciri-za-trudnice-slika-i-prilika-danasnje-ukrajine-olivera-ikodinovic-1190039287.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, valerij zalužni, građanski rat, ukrajina, predsednički izbori, oružane snage ukrajine
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, valerij zalužni, građanski rat, ukrajina, predsednički izbori, oružane snage ukrajine
Ukrajina na testu: A posle rata – rat za vlast
Upozorenje Valerija Zalužnog da Ukrajini preti građanski rat nije puka retorika, već realna mogućnost, pošto povratak vojnika iz rata u civilni život predstavlja rizik za političku i društvenu stabilnost zemlje, ocenjuje ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk.
Pukovnik je
saglasan sa Zalužnim da će predstojeća demobilizacija skoro milion boraca predstavljati neviđeni test za sve ukrajinske institucije i društvo u celini.
„Postoji realna opasnost od građanskog rata, jer, kako pokazuje istorija, vojska koja prestane da ratuje i vrati se kući uglavnom se suočava sa socijalnom nepravdom i naglim promenama u finansijskom položaju. To nisu ratne plate, nego normalne plate. Zatim tu je i nezadovoljstvo svojim položajem u društvu, a maksimilizacija svojih zasluga vodi ka tome da se oni polarizuju“, kaže Matvijčuk.
Ta polarizacija podrazumeva da se vojnici dele na suprotstavljene grupe i počinju da deluju u skladu sa svojim interesima ili stavovima, što ponekad može dovesti do političkih ili društvenih sukoba.
„Tako je bilo u carskoj Rusiji posle Prvog svetskog rata, što je dovelo i do građanskog rata, kada su vojnici stigli kući sa fronta naoružani i sa ratnim iskustvom. Posle Drugog svetskog rata bilo je nemira i u drugim republikama, na primer, u zapadnoj Ukrajini, kada su političke snage pokušavale da angažuju vojnike koji su se vratili iz rata za svoju borbu“, podseća ruski pukovnik.
On ističe da je Ukrajina danas zemlja razorena ratom i duboko podeljena, rascepkana „po nacionalnim i političkim enklavama“.
„Zapadna Ukrajina uopšte nije tipično slovenski kraj. Oni se ne smatraju ni delom ruskog, ni romanskog sveta. Pokušavaju da se obrazuju sami, sa svojim nacionalističkim viđenjem sveta. Centralna Ukrajina je uvek bila pod ruskim uticajem i tamo će se voditi proruska politika. Mislim da će ih rascepkati po političkim partijama i te partije će rešavati svoje zadatke, prvenstveno finansijske, ekonomske i političke. Uslediće borba za vlast“, smatra Matvijčuk.
Valerij Zalužni ima političke ambicije, pa se sve češće pominje kao mogući akter u budućim političkim procesima u Ukrajini. Njegove izjave su interesantne ne samo zato što predstavljaju mišljenje bivšeg komandanta Oružanih snaga Ukrajine, koji je i dalje popularan u narodu, već i zato što se na njega gleda kao na potencijalnog kandidata za predsednika. Takvu budućnost mu, u svakom slučaju, predviđaju mnogi eksperti.
„Jasno mi je da Zalužni, kao neko ko teži predsedničkoj funkciji, shvata da će vojnici koji se posle rata vrate u civilni život, u suštini, predstavljati ‘drva’ koja će biti bačena u vatru budućeg građanskog rata u Ukrajini“, kaže Matvijčuk.
Zalužni u predizbornoj kampanji
Prema anketama, Valerij Zalužni, koji trenutno obavlja funkciju ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji, mogao bi
da pobedi aktuelnog predsednika Vladimira Zelenskog na predsedničkim izborima u Ukrajini.
Očigledno je da bivši komandant ukrajinskih snaga sada svojim nastupima u javnosti pokušava da kapitalizuje svoj vojni autoritet na političkoj sceni. Matvijučuk ističe da Zalužni, kao general sa ozbiljnim borbenim iskustvom, odgovara Donaldu Trampu. On je vešt i pragmatičan akter koji zna kako da se pozicionira.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je Trampu potrebna kao svojevrsna vojna rezerva, jer SAD tradicionalno imaju problem sa nedostatkom pešadije, dok Ukrajina već raspolaže obučenim vojnicima sa ratnim iskustvom. U tom kontekstu, Zalužni bi, ukoliko postane predsednik, lako mogao da pronađe zajednički jezik sa Trampom. Sve to ukazuje, ocenjuje Matvijčuk, da on ima jasne ambicije da se uključi u predsedničku trku.
Na pitanje da li Zalužni danas pripada takozvanoj „partiji rata“ ili „partiji mira“, sagovornik ocenjuje da je reč o pragmatičnom čoveku, koji je, kako je rekao, najverovatnije bliži opciji mira.
Na forumu „Veterani kao novi politički subjekt“ Zalužni je ukazao da se u Ukrajinu očekuje povratak oko milion vojnika, što predstavlja novi izazov za državu, društvo i same veterane. On je napomenuo da, iako borbena dejstva još traju, vojnici unutar zemlje „već bivaju proglašeni neprijateljima“.
Prema njegovim rečima, nakon demobilizacije, mnogi Ukrajinci mogli bi da se suoče sa naglim padom prihoda, nedostatkom posla i stambenog prostora, kao i nemogućnošću samorealizacije. Zbog toga, ljudi sa borbenim iskustvom postaju podložni provokacijama i težnji ka „lakoj zaradi“.
Zalužni je istakao da takva situacija stvara ozbiljne rizike, uključujući porast kriminala i nebezbednost na ulicama. On je podsetio na iskustvo iz Drugog svetskog rata i rata u Avganistanu, kao i burnih devedesetih godina, kao potvrdu ovih opasnosti. Prema njegovoj proceni, sve to može dovesti do političke destabilizacije i ugrožavanja nacionalne bezbednosti, pa čak i do rizika kao što je građanski rat.
Na upozorenje Zalužnog da se posleratna Ukrajina može suočiti sa građanskim ratom reagovao je i deputat Vrhovne Rade Aleksandar Dubinski, koji se zapitao da li se 300 hiljada slučajeva samovoljnog napuštanja jedinica, kao i dejstva „kaznenih ekspedicija“ u teritorijalnim centrima za regrutaciju mogu smatrati građanskim ratom.
