https://lat.sputnikportal.rs/20251217/moskva-uzvraca-udarac---tuzi-evropu-za-193-milijarde-evra-rusija-olivera-ikodinovic-1193756288.html
Moskva uzvraća udarac - tuži Evropu za 193 milijarde evra
Moskva uzvraća udarac - tuži Evropu za 193 milijarde evra
Sputnik Srbija
Odluka Rusije da na sudu traži odštetu od Evrope u iznosu od oko 193 milijarde evra zbog pokušaja Evropske unije da ukrade zamrznutu rusku imovinu predstavlja... 17.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-17T18:44+0100
2025-12-17T18:44+0100
2025-12-17T18:44+0100
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
svet
svet – politika
svet – ekonomija
imovina
tužba
sud
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141822730_0:189:2971:1860_1920x0_80_0_0_fcfcc2fcc9709cae13bb98b6f6eeeb2c.jpg
Ruski stručnjaci preciziraju da bi Rusija mogla da pokrene konfiskaciju evropske imovine na svojoj teritoriji, ali i u trećim – prijateljskim zemljama.Eskperti napominju da se podnošenje tužbe smatra logičnim i promišljenim korakom – to nije politički gest, već način da se ruska pozicija fiksira u pravnom polju i stvori zakonita osnova za dalje zahteve. Za pravnu državu, to je jedini mogući format reakcije.Svetov napominje da se Belgija za sada odupire pritisku EU po pitanju zamrznutih ruskih aktiva za Kijev, jer se plaši da bi mogla da postane meta pravnih i finansijskih odmazdi Moskve, pa zato belgijska vlada zahteva pravno obavezujuće garancije od svih zemalja EU da će u potpunosti preuzeti finansijski i pravni rizik Brisela koji bi nastao kao posledica odgovora Rusije.On ocenjuje da je reakcija Moskve snažan signal upozorenja Zapadu i to „ne više rečima, već sudskom tužbom“.„Pozicija belgijske vlade je nepromenjena – oni traže opšte garancije da sva odgovornost neće pasti samo na Belgiju. Upravo zbog toga je i podneta tužba. Mi sve prebacujemo u pravnu ravan. Za sada je to samo naša tužba, ali ako se sve nastavi, onda ćemo kao kompenzaciju početi da oduzimamo onu imovinu koja se nalazi u Rusiji“, kaže Svetov.Rusija može da uzdrma evropsku ekonomijuRuski stručnjaci napominju da Rusija ima sporazume sa nizom zemalja o međusobnom priznavanju odluka arbitražnih sudova. Samim tim, ako presuda bude u korist Moskve, Centralna banka Rusije može zatražiti konfiskaciju državne imovine EU u Rusiji i na teritoriji drugih država.Prema navodima eksperata, Rusija ima mogućnost da se osloni na mehanizme priznavanja i izvršenja sudskih odluka u drugim zemljama, kao i da koristi nacionalne sudove trećih država radi zaštite svojih imovinskih prava.Ocene su i da će za „Juroklir“ ova situacija predstavljati „ozbiljan stres-test“. Kompanija se trenutno nalazi između političkih očekivanja evropskih vlasti i rizika od obimnih pravnih zahteva jednog od najvećih suverenih klijenata u svojoj istoriji. Klining infrastruktura po svojoj prirodi počiva na reputaciji neutralnog i predvidivog posrednika, a narušavanje tog principa neizbežno se odražava na ceo sistem.Ukoliko bi ruska sredstva bila predata trećoj strani, to bi smanjilo poverenje u Evropsku uniju i izazvalo ogroman odliv kapitala iz evrozone, kao i ekonomske potrese u Evropi.Na pitanje kakva je sudbina zamrznute ruske imovine u inostranstvu Svetov kaže – različita.Za razliku od neprijateljskih zemalja koje deluju van pravnih okvira, Centralna banka Rusije odlučila je da deluje preko sudova, a ruski stručnjaci su uvereni da će u okviru ruskog pravnog sistema po pitanju tužbe biti doneta pozitivna odluka.Centralna banka Rusije je podnela tužbu protiv depozitara „Juroklir“ u iznosu od 18 biliona rubalja, odnosno oko 193 milijarde evra, saopštila je pres-služba Moskovskog arbitražnog suda.Nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, zemlje EU i G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih zlatnih i deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra.Od toga se više oko 210 milijardi evra nalazi u EU, uključujući 185 milijardi evra na računima belgijskog „Juroklira“, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring. Plan EU predviđa korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje Ukrajine, iako se pojedine države Unije protive ovoj inicijativi.Centralna banka je saopštila da je donela ovu odluku u vezi sa nezakonitim radnjama depozitara „Juroklir“, kao i zbog mehanizama koje zvanično razmatra Evropska komisija za direktno ili indirektno korišćenje imovine Banke Rusije bez njene saglasnosti.
https://lat.sputnikportal.rs/20251216/spoljna-obavestajna-sluzba-rusije-london-poziva-ek-da-opravda-kradju-ruske-imovine-1193731228.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, svet, svet – politika, svet – ekonomija, imovina, tužba, sud, evropska unija (eu), konfiskovanje
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, svet, svet – politika, svet – ekonomija, imovina, tužba, sud, evropska unija (eu), konfiskovanje
Moskva uzvraća udarac - tuži Evropu za 193 milijarde evra
Odluka Rusije da na sudu traži odštetu od Evrope u iznosu od oko 193 milijarde evra zbog pokušaja Evropske unije da ukrade zamrznutu rusku imovinu predstavlja promišljenu pravnu strategiju kojom Moskva štiti svoje interese i stvara osnovu za moguće kontramere.
Ruski stručnjaci preciziraju da bi Rusija mogla da pokrene konfiskaciju evropske imovine na svojoj teritoriji, ali i u trećim – prijateljskim zemljama.
Eskperti napominju da se podnošenje tužbe smatra logičnim i promišljenim korakom – to nije politički gest, već način da se ruska pozicija fiksira u pravnom polju i stvori zakonita osnova za dalje zahteve. Za pravnu državu, to je jedini mogući format reakcije.
„Pre svega, mi smo ih nekoliko puta upozoravali i postojala je nada da će se ljudi urazumiti i da neće pleniti našu imovinu, ali su oni doneli drugačiju odluku. Pres-služba nemačkog Bundestaga je, nakon završetka pregovora koji su vođeni između Ukrajine, Amerike i Evropske unije, isticala potrebu za kompenzacijom štete koju je Rusija nanela Ukrajini. Na taj način su suverena sredstva Rusije u Evropskoj uniji bila zamrznuta. Dakle, oni su zamrzli rusku imovinu, a mi na to sada odgovaramo. Oni su uvereni da im se ništa neće dogoditi. Postoji čuvena izjava Kaje Kalas koja je upitala kojem sudu bi se Rusija žalila i koji sudija bi uopšte presudio u korist Rusije? Dobila je odgovor – podneli smo tužbu“, kaže ruski ekspert Jurij Svetov.
Svetov napominje da se Belgija za sada odupire pritisku EU po pitanju zamrznutih ruskih aktiva za Kijev, jer se plaši da bi mogla da postane meta pravnih i finansijskih odmazdi Moskve, pa zato belgijska vlada zahteva pravno obavezujuće garancije od svih zemalja EU da će u potpunosti preuzeti finansijski i pravni rizik Brisela koji bi nastao kao posledica odgovora Rusije.
On ocenjuje da je reakcija Moskve snažan signal upozorenja Zapadu i to „ne više rečima, već sudskom tužbom“.
„
Pozicija belgijske vlade je nepromenjena – oni traže opšte garancije da sva odgovornost neće pasti samo na Belgiju. Upravo zbog toga je i podneta
tužba. Mi sve prebacujemo u pravnu ravan. Za sada je to samo naša tužba, ali ako se sve nastavi, onda ćemo kao kompenzaciju početi da oduzimamo onu imovinu koja se nalazi u Rusiji“, kaže Svetov.
Rusija može da uzdrma evropsku ekonomiju
Ruski stručnjaci napominju da Rusija ima sporazume sa nizom zemalja o međusobnom priznavanju odluka arbitražnih sudova. Samim tim, ako presuda bude u korist Moskve, Centralna banka Rusije može zatražiti konfiskaciju državne imovine EU u Rusiji i na teritoriji drugih država.
Prema navodima eksperata, Rusija ima mogućnost da se osloni na mehanizme priznavanja i izvršenja sudskih odluka u drugim zemljama, kao i da koristi nacionalne sudove trećih država radi zaštite svojih imovinskih prava.
Ocene su i da će za „Juroklir“ ova situacija predstavljati „ozbiljan stres-test“. Kompanija se trenutno nalazi između političkih očekivanja evropskih vlasti i rizika od obimnih pravnih zahteva jednog od najvećih suverenih klijenata u svojoj istoriji. Klining infrastruktura po svojoj prirodi počiva na reputaciji neutralnog i predvidivog posrednika, a narušavanje tog principa neizbežno se odražava na ceo sistem.
Ukoliko bi ruska sredstva bila predata trećoj strani, to bi smanjilo
poverenje u Evropsku uniju i izazvalo ogroman odliv kapitala iz evrozone,
kao i ekonomske potrese u Evropi.
Na pitanje kakva je sudbina zamrznute ruske imovine u inostranstvu Svetov kaže – različita.
„Amerikanci, na primer, računaju da će ta sredstva, pod njihovom kontrolom, biti upotrebljena za projekte obnove Ukrajine. Evropljani bi želeli da taj novac uzmu kako bi u naredne dve godine snabdevali Ukrajinu oružjem, ili da ga kasnije koriste kao reparacije. Trenutno je tu previše nagađanja i pretpostavki. Mislim da ne treba žuriti, tim pitanjima se bave stručnjaci. Postoji jedna lepa izreka, koja kaže da ‘novac voli tišinu’, i upravo se te tišine naše rukovodstvo do sada držalo. Bilo je tiho, a onda je iznenada pripremljena tužba za sud. I sledeći koraci se takođe pripremaju, pa zato ne želim da iznosim pretpostavke. Ponavljam, to je posao stručnjaka“, zaključio je ekspert.
Za razliku od neprijateljskih zemalja koje deluju van pravnih okvira, Centralna banka Rusije odlučila je da deluje preko sudova, a ruski stručnjaci su uvereni da će u okviru ruskog pravnog sistema po pitanju tužbe biti doneta pozitivna odluka.
Centralna banka Rusije je podnela tužbu protiv depozitara „Juroklir“ u iznosu od 18 biliona rubalja, odnosno oko 193 milijarde evra, saopštila je pres-služba Moskovskog arbitražnog suda.
Nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, zemlje EU i G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih zlatnih i deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra.
Od toga se više oko 210 milijardi evra nalazi u EU, uključujući 185 milijardi evra na računima belgijskog „Juroklira“, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring. Plan EU predviđa korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje Ukrajine, iako se pojedine države Unije protive ovoj inicijativi.
Centralna banka je saopštila da je donela ovu odluku u vezi sa nezakonitim radnjama depozitara „Juroklir“, kao i zbog mehanizama koje zvanično razmatra Evropska komisija za direktno ili indirektno korišćenje imovine Banke Rusije bez njene saglasnosti.
