Na ,,azijski NATO" odgovoriti ujedinjeno i organizovano - nužan savez Rusije, Kine i Severne Koreje
© Sputnik / Sergey Guneev
Pratite nas
Priča o „azijskom NATO-u“ nije nova, ona traje već nekoliko godina i pominjana je u više navrata. Nažalost, ta priča nije bez osnova. Štaviše, mislim da je Sergej Šojgu sada na nju upozorava upravo zbog toga što dolazi do izvesne eskalacije na Dalekom istoku, koja upozorava na tu činjenicu.
Ovako pretnju širenja zapadnog uticaja i naoružanja na Daleki istok komentariše novinar kineskog radija Branko Žujović, osvrćući se i na upozernje sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Sergeja Šojgua.
Šojgu je rekao da se udruženja slična NATO-u, a koja predstavljaju pretnju Rusiji, sve češće pojavljuju u Azijsko-pacifičkom regionu. On je dodao i to da ruski predlozi o strateškom ofanzivnom naoružanju mogu da zaustave postojeći proces urušavanja sistema bezbednosti.
Više puta sam tokom prošle godine govorio da Sjedinjene Američke Države na Filipinima grade pet novih vojnih baza, a biće ih na tim ostrvima ukupno osam ili devet. Australija se dodatno naoružava, znatno ranije je potpisan ugovor o nabavci nuklearnih podmornica od Velike Britanije, dok sada svedočimo nastavku, i to ubrzanom, militarizacije Japana, kaže Žujović za Sputnjik.
Američka vojna baza na ostrvu Dijego Garsija, Indijski okean
On podseća da je proces militarizacije Japana nešto što traje više od dvadeset godina, ali da su Japanci do sada preduzimali vrlo oprezne, nedrastične korake, pa to nije dolazilo do izražaja.
Od kako je premijerka Sanae Takaiči stupila na funkciju, ona se najpre sastala sa zvaničnicima Tajvana, a zatim dala izjavu iz koje nedvosmisleno sledi da bi se Japan umešao u eventualni sukob u Tajvanskom moreuzu. Dakle, ukoliko bi matični deo Kine odlučio da interveniše tamo, Japan bi, prema njenim rečima, proglasio neku vrstu nužne odbrane. Na to je Kina, naravno, vrlo žustro reagovala.
I Rusija je na Dalekom istoku
Naš sagovornik kaže da bi sukob Kine i Japana bio samo jedan u nizu retoričkih incidenata između dve susedne zemlje na Dalekom istoku, koji se ne bi dogodio prvi put, ali podseća i na japanskog ministra spoljnih poslova koji je zapretio da bi ta zemlja mogla da razmesti rakete srednjeg dometa na stotinak kilometara od Tajvana.
Ukoliko uzmemo u obzir i ovaj poslednji incident sa kineskim i japanskim avionima, za koji mi ovde ranije nismo ni čuli, možemo konstatovati da pritisak na Kinu raste. Na Dalekom istoku je reč pre svega o pritisku na Kinu. Videli smo i da su Kina i Rusija juče odgovorile na to, organizujući zajedničke patrole svojih vazduhoplovnih snaga u blizini Japana, što se Japanu, naravno, nije dopalo.
Ukoliko se i ovlaš napravi pregled dešavanja na jugoistoku i istoku Azije u proteklim godinama, onda ono što je Šojgu rekao i te kako ima težinu, smatra Žujović. On veruje da će Kina i Rusija morati da pronađu način da zajedno, eventualno i sa Severnom Korejom, formulišu neki zajednički odgovor na ovakve pritiske. Bez obzira na to što je Kina glavna meta, upozorava Žujović, ne treba zaboraviti na Vladivostok i činjenicu da i Rusija takođe ima svoj Daleki istok.
Bez obzira na to što je Kina glavna meta, upozorava Žujović, ne treba zaboraviti na Vladivostok i činjenicu da i Rusija takođe ima svoj Daleki istok.
© Sputnik / Alexandr Kryazhev
Ko bi koga napao
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije takođe je rekao da već postoje neki ruski predlozi o strateškom ofanzivnom naoružanju, kojima bi, po njegovim rečima, mogao da se zaustavi postojeći proces urušavanja sistema bezbednosti na istoku. Žujović kaže da je teško reći ko bi mogao da se nađe u eventualnom savezu pored Kine, Rusije i Severne Koreje, te da je uvek nezahvalno praviti slična predviđanja zbog složenosti situacije.
Teško je u ovom trenutku reći ko bi ,,stao" iza koga. Ne treba zaboraviti da većina zemalja ASEAN-a, ne računajući Filipine, koje pod ovom novom vladom otvoreno zauzimaju kurs protiv Kine, nije srećna zbog zveckanja oružjem u Tajvanskom moreuzu – ni od strane Filipina, ni sada od strane Japana. To su zemlje koje su neposredni susedi Kine i Japana i moguće je da bi neka od tih zemalja mogla da se prikloni Rusiji, Kini ili Severnoj Koreji.
Uspostavljanje ravnoteže je neophodno, jer čak i Kina, sa svojom rastućom mornaricom i raketnim kapacitetima, nije dovoljna sama po sebi. Mora postojatiregionalni odgovor na takvu vrstu vojnog izazova, zaključuje Žujović.
Pogledajte i:
