Alef u podrumu, beskonačnost na platnu: Slike Peđe Milošević u Galeriji RTS-a
© Foto : Dragan Obrić
Pratite nas
Svaka umetnost je pokušaj da se saberu najvažnije, najbolje i najvrednije stvari – sve ono što je duboko ljudsko. Umetnost je u tom smislu temelj za budućnost i način da predvidimo kako će izgledati svet koji dolazi, kaže u razgovoru za Sputnjik slikar Predrag Peđa Milošević.
U Galeriji RTS-a do 20. januara može se pogledati izložba „Tragom Alefa“, na kojoj su predstavljena Miloševićeva dela inspirisana čuvenom Borhesovom pripovetkom, ali i remek-delima starih majstora i umetnikovim razmišljanjima o beskonačnosti, o prošlosti i budućnosti, i o sveukupnom ljudskom znanju.
„U svakoj umetnosti postoji potreba da se istražuju filozofski, metafizički, poetski problemi, krajnosti vremena, svemira, ljudske prirode. Čini mi se da umetnost najviše odgovara na sva ta pitanja i da to i jeste njen primarni cilj“, smatra Peđa Milošević.
Borhesova pripovetka „Alef“, priča o čudesnoj tački, čestici u kojoj se mogu sagledati svi delovi univerzuma, istovremeno i bez iskrivljenja, bila je polazna inspiracija za slike koje se mogu pogledati na izložbi u Galeriji RTS-a.
„U kratkoj priči 'Alef' Borhes je to uradio konkretno, krajnje slikovito, prosto nas je tresnuo o zemlju tako što je tu česticu Alef smestio u podrum, ispod nekih stepenica. Ne možemo bez književnosti, poezije, filma. Ne možemo bez svih onih malih narativa uz kafu. Proverio sam, naravno, šta o Alefu kažu matematičari, šta kaže nauka, i onda sam shvatio da neću ući u koliziju sa strukama u svojim delima“, kaže slikar i konstatuje da upravo taj balans između racionalnog i metafizičkog oblikuje njegovo slikarstvo.
Predrag Peđa Milošević, "Pismo", ulje na platnu, 2025.
© Foto : Dragan Obrić, Sputnjiku ustupila Galerija RTS-a
Arhitektura i simboli – kapija za razumevalje ljudske duše
Važno mesto na slikama Peđe Miloševića ima arhitektura, koja nije samo dekoracija, već posredni odraz ljudske prirode.
„Arhitektura je i struktura. Ako slikamo pejzaž, osećamo da tu nije prisutan čovek, ali ako slikamo arhitektonske objekte, čak i ako tu nema ljudskih figura, oni su ipak duboko humani, jer je njih čovek projektovao i zidao za sebe. Balkoni, prozori, kapije nose inicijacijsku moć. Kada prođete kroz kapiju, kada uđete u nečiju kuću ili pogledate kroz otvoren prozor – nešto ćete čuti, videti, nešto očekujete. Postoje slike koje su duboko u nama. Kroz njih gledalac ulazi u sliku i ima neko očekivanje, kao da prolazi kroz vrata nečijeg unutrašnjeg sveta“, kaže umetnik.
Predrag Peđa Milošević "Elizino kraljevstvo", ulje na platnu, 2003.
© Foto : Dragan Obrić, Sputnjiku ustupila Galerija RTS-a
Boje na Miloševićevim slikama su prigušene, pretežno zemljane, ali su prožete odjsajem jarkih nijansi. Njegov snoliki svet, okružen renesansnim objektima, čine devojke odevene u raskošne haljine, antički kipovi i simbolički elementi poput krila, jednoroga, krinova.
„Krin mnogi svojataju, ali ako malo pogledamo hronologiju, istoriju, on se pre svega vezuje za Bogorodičin svet. A krin je, pre svega, simbol čistote. Zlatna jabuka je, naravno, bajkovita i ima svoju tradiciju širom sveta“, objašnjava umetnik.
Umetnost kao zbir najvažnijih i najvrednijih elemenata civilizacije
U tehničkom smislu, proces stvaranja za Miloševića je kombinacija slučajnosti i kontrole.
„Većina umetnika nije racionalna kada stvara, ali drži stvari pod kontrolom. Ja dosta koristim akvarel. Tu postoje razlivanja, boja je negde gušća, negde ređa, voda takođe. Dešavaju se slučajnosti, ali te slučajnosti ipak vodi umetnik, koji uvek malo kalkuliše. Uvek postoji neko iznenađenje, ali umetnik je taj koji odlučuje šta će s tim učiniti. A Alef je još od antičkih Grka – ja sam upotrebio latinski izraz summum bonum – zbir najvažnijih, najboljih, najvrednijih stvari. Civilizacija se bavi lošim vestima, a zapravo je ono što je dobro, taj summum bonum, temelj za budućnost koji ružne stvari ne mogu da unište“, otkriva nam slikar.
Za Miloševića je suština slikarstva u brušenju i prepoznavanju trenutka kada je rad dovoljno autentičan.
„Umetnički rad je pokušaj da se usredsredite i da prepoznate tu moć, da sebe dovedete u stanje da možete prepoznati šta treba dodati, šta skinuti. To je povezivanje emocije, intuicije i racija. A najveća radost za umetnika, za svakog čoveka, jeste kad nešto otkrije ili spozna. Celog života se radujemo kada nešto novo naučimo ili savladamo, kada vidimo novi prizor, probamo novi ukus“, smatra umetnik.
Predrag Peđa Milošević, "Devojka sa krinom i zlatnom jabukom", ulje na platnu, 2023.
© Foto : Dragan Obrić, Sputnjiku ustupila Galerija RTS-a
Miloševićev univerzum nas kroz snove vraća u prošlost, povezujući nas sa sadašnjošću i budućnošću i konstruišući na taj način ideju o beskonačnoj povezanosti vremena i prostora – svega onoga što čini istoriju civilizacije.
„Kada čovek raste, on otkriva svet. Istorija pokazuje da postoji potpuna povezanost. Sve to sam proučavao i dobio želju da idem još dalje, da sve to povezujem još više kroz svoj rad“, zaključuje umetnik.
Predrag Peđa Milošević je rođen 1960. godine u Zemunu. Gimnaziju je završio u Gornjem Milanovcu, a diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na katedri slikarstva. Od 1992. do 1996. godine živeo je i radio u Španiji kao profesionalni umetnik. Izlagao je na više od pedeset izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na nekoliko prestižnih likovnih kolonija i simpozijuma. Bavi se istraživanjem slikarskih tehnika starih majstora.
Predrag Peđa Milošević, "Na vremenskoj ljuljašci", ulje na platnu, 2010.
© Foto : Dragan Obrić, Sputnjiku ustupila Galerija RTS-a
