https://lat.sputnikportal.rs/20251211/kada-su-i-kako-ljudi-zapravo-zapalili-prvu-vatru---nadjeni-novi-dokazi-1193585468.html
Kada su i kako ljudi zapravo zapalili prvu vatru - nađeni novi dokazi
Kada su i kako ljudi zapravo zapalili prvu vatru - nađeni novi dokazi
Sputnik Srbija
Arheolozi su kod Barnama u Safolku na istoku Engleske otkrili najranije dokaze namernog loženja vatre, stare oko 400.000 godina, čime se istorija ljudske... 11.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-11T23:00+0100
2025-12-11T23:00+0100
2025-12-11T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
neandertalci
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110822/22/1108222217_0:0:3048:1716_1920x0_80_0_0_a6dfe376727e9de5c5e7a0462dc404eb.jpg
Tim koji na lokalitetu radi skoro dve decenije pronašao je ostatke više ognjišta i dva mala komada pirita.Udaranje kremena o pirit stvara varnice, što potvrđuje aktivno paljenje vatre, a ne oslanjanje na slučajne požare izazvane, na primer, munjom, navodi se u studiji objavljenoj na sajtu britanskog Nacionalnog istorijskog muzeja.,,Čim smo videli pirit, znali smo da je reč o izuzetnom otkriću'', rekao je vođa istraživanja Sajmon Parfit sa Univerzitetskog koledža u Londonu.Kako je naveo, pirit ne postoji prirodno u tom pejzažu, što dokazuje da su ga drevni ljudi doneli kao deo svog "alata za pravljenje vatre".Analize su pokazale da je na lokalitetu bilo više uzastopnih ognjišta oko kojih su pravljeni kameni alati, prenosi Sajens Alert.Rani neandertalciStručnjaci smatraju da su ove alatke, kao i kontrola vatre, najverovatnije delo ranih neandertalaca, pošto se lokalitet vremenski poklapa sa čuvenim nalazištem u Svonskombu, gde je pronađena lobanja rane neandertalske populacije.,,Ljudi koji su ložili vatru u Barnamu pre 400.000 godina verovatno su bili rani neandertalci, na osnovu morfologije fosila iz istog perioda pronađenih u Svonskombu (Kent) i Atapuerki (Španija), koji čak čuvaju i DNK ranih neandertalaca'', tvrdi profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.Za naučni tim, ovi dokazi ukazuju na promenu u ljudskom ponašanju koja je možda doprinela povećanju veličine mozga i kognitivnih sposobnosti, pošto je vatra pružala toplinu i zaštitu od predatora i omogućavala kuvanje, što je, kako navode, proširilo raznolikost ishrane.,,Implikacije su ogromne. Sposobnost stvaranja i kontrole vatre jedna je od najvažnijih prekretnica u ljudskoj istoriji, sa praktičnim i društvenim koristima koje su promenile ljudsku evoluciju. Ovo izvanredno otkriće pomera tu prekretnicu unazad za oko 350.000 godina'', istakao je dr Rob Dejvis, kustos projekta ,,Putevi ka drevnoj Britaniji'' u Britanskom muzeju.Kontrola vatre omogućila je drevnim ljudima da prežive hladne noći, kuvaju hranu, prave oruđe i štite se od predatora, ali i da razvijaju složenije oblike društvenog života i prenosa znanja.Na lokalitetima poput Vonderverka u Južnoj Africi pronađeni su biljni pepeo i spaljene kosti koje datiraju od pre oko milion godina, što sugeriše da je Homo erektus već manipulisao vatrom. Ali ovi dokazi samo pokazuju upotrebu ili održavanje vatre, ne nužno i njenu namernu proizvodnju.Veoma je verovatno da su ove rane populacije dobijale podsticaj iz prirodnih požara - izazvanih munjom ili spontanim sagorevanjem - i da su, kada bi se jednom zapalili, pokušavali da održe vatru danima ili nedeljama.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, neandertalci
nauka i tehnologija, društvo, neandertalci
Kada su i kako ljudi zapravo zapalili prvu vatru - nađeni novi dokazi
Arheolozi su kod Barnama u Safolku na istoku Engleske otkrili najranije dokaze namernog loženja vatre, stare oko 400.000 godina, čime se istorija ljudske evolucije značajno pomera unazad. Nalaz ukazuje da su ranu kontrolu nad vatrom razvile prethodne ljudske vrste, a ne Homo sapiens.
Tim koji na lokalitetu radi skoro dve decenije pronašao je ostatke više ognjišta i dva mala komada pirita.
Udaranje kremena o pirit stvara varnice, što potvrđuje aktivno paljenje vatre, a ne oslanjanje na slučajne požare izazvane, na primer, munjom, navodi se u studiji objavljenoj na sajtu britanskog Nacionalnog istorijskog muzeja.
,,Čim smo videli pirit, znali smo da je reč o izuzetnom otkriću'', rekao je vođa istraživanja Sajmon Parfit sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Kako je naveo, pirit ne postoji prirodno u tom pejzažu, što dokazuje da su ga drevni ljudi doneli kao deo svog "alata za pravljenje vatre".
Analize su pokazale da je na lokalitetu bilo više uzastopnih ognjišta oko kojih su pravljeni kameni alati,
prenosi Sajens Alert.
Stručnjaci smatraju da su ove alatke, kao i kontrola vatre, najverovatnije delo ranih neandertalaca, pošto se lokalitet vremenski poklapa sa čuvenim nalazištem u Svonskombu, gde je pronađena lobanja rane neandertalske populacije.
,,Ljudi koji su ložili vatru u Barnamu pre 400.000 godina verovatno su bili rani neandertalci, na osnovu morfologije fosila iz istog perioda pronađenih u Svonskombu (Kent) i Atapuerki (Španija), koji čak čuvaju i DNK ranih neandertalaca'', tvrdi profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.
Za naučni tim, ovi dokazi ukazuju na promenu u ljudskom ponašanju koja je možda doprinela povećanju veličine mozga i kognitivnih sposobnosti, pošto je vatra pružala toplinu i zaštitu od predatora i omogućavala kuvanje, što je, kako navode, proširilo raznolikost ishrane.
,,Implikacije su ogromne. Sposobnost stvaranja i kontrole vatre jedna je od najvažnijih prekretnica u ljudskoj istoriji, sa praktičnim i društvenim koristima koje su promenile ljudsku evoluciju. Ovo izvanredno otkriće pomera tu prekretnicu unazad za oko 350.000 godina'', istakao je dr Rob Dejvis, kustos projekta ,,Putevi ka drevnoj Britaniji'' u Britanskom muzeju.
Kontrola vatre omogućila je drevnim ljudima da prežive hladne noći, kuvaju hranu, prave oruđe i štite se od predatora, ali i da razvijaju složenije oblike društvenog života i prenosa znanja.
Na lokalitetima poput Vonderverka u Južnoj Africi pronađeni su biljni pepeo i spaljene kosti koje datiraju od pre oko milion godina, što sugeriše da je Homo erektus već manipulisao vatrom. Ali ovi dokazi samo pokazuju upotrebu ili održavanje vatre, ne nužno i njenu namernu proizvodnju.
Veoma je verovatno da su ove rane populacije dobijale podsticaj iz prirodnih požara - izazvanih munjom ili spontanim sagorevanjem - i da su, kada bi se jednom zapalili, pokušavali da održe vatru danima ili nedeljama.
