Nemački tajni plan za novi veliki pohod na Istok – totalna katastrofa
© AP Photo / Alastair Grant
Pratite nas
Zapadna štampa ponovo raspiruje narative o „ruskoj pretnji“, dok Nemačka prednjači u pripremama za nemogući rat protiv Rusije. Tajni plan Berlina o mobilizaciji 800.000 vojnika zapravo je, prema rečima vojnog analitičara Andreja Mlakara, farsična konstrukcija bez ikakvog temelja u realnosti – Evropa nema ni ljude, ni tehniku, ni logistiku.
Prema pisanju zapadnih medija, pre svega američkog Volstrit džornala, zapadnoevropske države uveliko pripremaju nove vojne strategije za sukob sa Rusijom. U tim planovima centralnu ulogu ponovo igra Nemačka – baš kao i u vreme istorijskih operacija „prodora na Istok“. Dokument koji je procurio u javnost govori o masovnom prebacivanju oko 800.000 vojnika – nemačkih, američkih i pripadnika drugih zapadnoevropskih armija – na liniju fronta prema ruskim granicama.
Na prvi pogled, taj plan deluje kao ozbiljna geopolitička projekcija koja podseća na nekadašnje planove, od tevtonskih pokušaja zauzimanja Rusije do Hitlerove namere da od ruskih zemalja stvori „životni prostor“ za germansku rasu. Međutim, vojni analitičar Andrej Mlakar ističe da se zapravo radi o političko-medijskom performansu koji nema nikakvo realno uporište.
„To je farsa, kategoričan je Mlakar.
Zapadne elite, po njegovom mišljenju, pokušavaju da ožive narativ iz epohe kada je Berlin bio industrijsko, vojno i ideološko jezgro evropskih pohoda ka Rusiji. Ali današnja Evropa, kako tvrdi, nema ni kapacitete ni mentalni sklop da započne čak ni ograničeni sukob takvog tipa.
Hitler je imao pet miliona ljudi – današnji planovi su smešni
Naš sagovornik povlači istorijsku paralelu koja razotkriva prazninu sadašnjih nemačkih ambicija:
„Hitlerova vojska, kada je napala Sovjetski savez, brojala je oko pet miliona ljudi, uključujući i saveznike – Mađare, Rumune, Italijane, Hrvate, kao i dobrovoljačke jedinice iz zapadne Evrope. Danas, kada neko govori o ’velikoj armiji’ koja se sprema za napad na Rusiju, to je smešno.“
Evropa nema ni ljudske ni materijalne resurse da bi stvorila i približnu silu kakvu je Osovina imala 1941. godine. Zemlje članice NATO-a već godinama kubure sa popunom jedinica, profesionalni kadar je iscrpljen u misijama širom sveta, a nova generacija više nema nikakav odnos prema vojnoj službi.
„Gde danas naći 10.000 tenkova i hiljade aviona?“, pita Mlakar i time sažima suštinu – ni tehnički deo planova nije realan.
Evropa ne može da skupi ni 600.000 ljudi – čak ni uz Tursku i Grčku
Prema Mlakarevim rečima, broj od 800.000 vojnika koji se pominje u nemačkim dokumentima ne može se dostići ni u najširem geopolitičkom okviru:
„EU i NATO ne mogu da sakupe 800.000 vojnika za pohod protiv Rusije. Čak i kada bi se pridružile kompletne armije Turske i Grčke, a to se neće desiti, broj bi jedva došao do oko 600.000.“
Drugim rečima, Zapad ne može da ispuni ni osnovnu premisu sopstvenog plana. I zato Mlakar zaključuje:
„To je preambiciozan plan. Zato i pokreću obnovu vojnog roka i šire priču o dobrovoljnom služenju. Bundesver želi da vrati armiju iz perioda hladnog rata. Ali koliko će u tome biti uspešni? Sa količinom opreme koju imaju – to je nemoguće.“
Nemci neće odustati od komfora
Jedna od ključnih tačaka plana je promena društvenog mentaliteta u Nemačkoj. Zamenik ministra odbrane Nil Šmit čak je predložio vraćanje penzionisanih vojnih stručnjaka kako bi savetovali današnje političare o praksama iz perioda Hladnog rata.
Mlakar smatra da je ta ideja osuđena na propast.
„Nemoguće je promeniti mentalitet koji je građen trideset godina. Koji bi se Nemac odrekao blagodeti potrošačkog društva i žrtvovao svoj komfor zbog služenja vojnog roka?“, pita se on.
Nemačka je, prema njemu, previše kasno shvatila da je izgubila vojnu kulturu.
„Zakasnili su. Probili su sve rokove da obnove koncept totalne armije iz hladnog rata. Još početkom 2000-ih to bi možda imalo smisla, kada su generali poput Klausa Rajnharda imali živo iskustvo iz vremena kada su čitave brigade bile planirane za žrtvovanje u slučaju sovjetskog prodora. Danas očekivati da Nemci stoje u novom Suvalkski koridoru i čekaju ruski napad – teško“, napominje Mlakar.
Mlakar ističe da je većina oficira koji su nekada poznavali taj sistem danas u dubokoj starosti ili više nisu među živima. Mlađi kadar nema od koga da uči.
Evropska logistika – slaba tačka koja ruši sve ratne planove
Rat se ne dobija brojem vojnika, već logistikom. A tu, prema Mlakaru, Evropa dramatično zaostaje.
„Rusija je pokazala kakvu logističku mašineriju ima. Železnička mreža joj omogućava da za 24 sata prebaci kompletnu tenkovsku brigadu sa jednog kraja na drugi. Evropa to nema i neće imati“, ističe Mlakar.
Čak i nemački eksperti koji su radili na planu priznaju u dokumentu da je logistika „katastrofalno ograničavajući faktor“. Manevri kompanije „Rajnmetal“ samo su to potvrdili. Nedostaci su se pojavili na svakom koraku: od prevoza vojnika, preko opreme, do nemogućnosti da se vojska pomera u realnom vremenu.
Najproblematičnije su – infrastruktura i mostovi. Mlakar precizira da je evropska infrastruktura takva da nijedan most ne može da izdrži tenk teži od 41 tone.
„Nemački Leopard ima 53 tone. Američki Abrams 72–73 tone. Francuski Lekler 56 tona. Više od polovine tenkova NATO-a spada u kategoriju koja je preteška za evropske mostove“, objašnjava on.
Zbog toga, kaže on ironično, zapadne države prvo bi morale da izgrade mrežu mostova pre nego što uopšte razmišljaju o ratu sa Rusijom.
Za razliku od njih, ruska železnica poseduje infrastrukturu za brzo premeštanje teške tehnike na ogromnim razdaljinama, a industrijska mreža je projektovana upravo za takve potrebe – ruska železnica sposobna je da preveze kompletnu oklopnu brigadu sa mesta na mesto u roku od 24 sata, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
