Posle više decenija: Dobra vest iz Amerike stiže za Srbe, a loša za bivše Hitlerove saveznike
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD, prva pod aktuelnom Trampovom administracijom, predstavlja odustajanje od večite NATO ekspanzije i jasno odricanje od liberalnog intervencionizma. Ovi stavovi su dobra vest ne samo za Srbiju, već i za ceo srpski narod, i u matici i u regionu, smatra politikolog Aleksandar Pavić.
Reč je o dokumentu koji po prvi put posle više decenija naznačava da SAD ne žele dalje širenje Severnoatlantskog saveza, kao i da se ubuduće neće baviti poslovima drugih država osim ako se te aktivnosti direktno ne kose sa njihovim interesima, navodi Pavić.
NATO bez prava na beskonačno širenje: kraj planova o prijemu Kosova
Pavić ocenjuje da je ovakav zaokret za Srbiju strateški značajan. Ovi stavovi znače smanjenje pritiska na Srbiju da mora, ako ne iskreno, ono barem fingira evro i evroatlantske integracije.
„Drugo, to definitivno skida mogućnost prijema lažne države Kosovo u NATO, što je za nas jako važno. Treća stvar, to potencijalno smanjuje pritisak i na Republiku Srpsku, jer godinama slušamo od raznih visokih zvaničnika NATO-a da imaju još neobavljenog posla na Balkanu. Naravno, to se odnosi na BiH i Srbiju, koje jedine nisu integrisane u NATO, a Republika Srpska je bila brana tome sve vreme. Ako je Amerika protiv daljeg širenja NATO-a, to je dobra vest za Republiku Srpsku“, poručuje on.
Ovo je prvi put da se u zvaničnom američkom dokumentu obistinjuje nešto što je bilo nezamislivo poslednjih 30 godina: zatvaranje vrata NATO-a, uključujući i pokušaje da se preko Prištine ubrza geopolitički pritisak na Srbiju.
Tramp pokazao da ne igra po pravilima „balkanskog protektorata“
Pavić podseća da je Republika Srpska već osetila efekte povratka Trampa u Belu kuću.
Administracija je, odmah po preuzimanju vlasti, ukinula sankcije koje je Bajdenov režim uveo Miloradu Dodiku i drugim licima iz Srpske, pokazujući da SAD više ne žele da glume protektora unutar BiH, niti da odlučuju ko može, a ko ne može da učestvuje u političkom životu.
To je bila prva poruka Vašingtona da je ulogu visokog predstavnika potrebno ugasiti, da se ne planira nova runda pritisaka na Srpsku, kao i da narodi u BiH moraju sami da se dogovaraju.
Dobre vesti za Srbe — loše za „nekadašnje Hitlerove saveznike“
Pavić ocenjuje da ono što je povoljno za srpski narod, automatski predstavlja politički potop za strukture koje decenijama računaju da će NATO završiti poslove koje su započeli pre 80 godina.
Ispada da dobre vesti za srpski narod znače loše vesti za druge, nekadašnje Hitlerove saveznike, koji su preko NATO-a želeli da dovrše svoje nedovršene poslove sa srpskim narodom. Stavovi iz Strategije su jasan znak da više ne mogu da računaju na NATO da za njih obavlja prljav posao.
„Tako da, sve u svemu, kao što su reakcije iz Moskve pozitivne, barem na namere koje su iskazane u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, tako i mi možemo da kažemo da su namere što se nas tiče nešto što je mnogo pozitivnije nego išta što smo sa te strane čuli još od početka jugoslovenske krize“, objašnjava naš sagovornik.
SAD odustaju od liberalnog intervencionizma i obojenih revolucija
Druga važna odrednica nove strategije jeste prelomna tačka u američkoj spoljnoj politici: SAD više ne žele da menjaju režime po svetu, izvoze revolucije, niti ratuju zbog „vrednosti“.
„Ovo je prelazak na jednu pragmatičnu politiku. To će značiti ogroman zaokret jer se svet navikao na to da se iz Vašingtona svaka tačka na zemaljskoj kugli proglašava za nacionalni interes SAD. To se koristilo kao povod za intervenciju, mešanje u unutrašnje stvari drugih država, za pokretanje obojenih revolucija. Ovo je nešto sasvim drugo“, ističe Pavić.
Ovakav zaokret ne zahvata samo Balkan — on menja globalni koncept američke dominacije.
Tramp: antiprotivteža NATO-u još od prvog mandata
Pavić podseća da je već u prvoj Trampovoj administraciji postojala jasna rezervisanost prema NATO-u.
„Teško da bi Milo Đukanović pao da je Hilari Klinton bila na vlasti. Još tada se videla Trampova antipatija prema širenju NATO-a: nije bio voljan da Crna Gora uopšte bude primljena u Alijansu“, naglašava on.
Drugim rečima, ono što je sada zvanična doktrina, u praksi se videlo već ranije — samo bez potpune institucionalizacije.
SAD se okreću protiv EU elita: najavljuje se nova globalna podela?
Posebno osetljivo pitanje jeste kako će nova strategija uticati na evrointegracije. Pavić ocenjuje da je to pre svega problem onih koji su „fanatično posvećeni evroatlantskom putu“.
U dokumentu se prvi put pravi jasna razlika između Evrope kao kontinenta, sa kojom SAD žele konstruktivne odnose i EU elita, koje američka administracija vidi kao agresivne ideološke strukture.
„Ovo je praktično najava neke nove antifašističke koalicije između SAD i Rusije, gde bi protivnik bile ratnohuškačke EU elite, koje je Sergej Lavrov nedavno nazvao Četvrtim Rajhom. Te elite se spremaju za rat protiv Rusije, a u dokumentu je jasno naznačeno da je to jako zabrinjavajuće i da Amerika ne želi to“, kaže Pavić.
Ovo je možda najdramatičniji deo strategije: SAD otvaraju prostor za saradnju sa Rusijom protiv „militarističkog Brisela“.
Srbija na raskrsnici istorije
Prema Pavićevim rečima, Srbija i Republika Srpska ponovo ulaze u period u kojem će morati da izaberu stranu — ali ovog puta strane nisu one iz devedesetih, već potpuno drugačije geopolitičke konfiguracije.
„Moraćemo da shvatimo da Vašington i Moskva sada skoro da najavljuju, ako ne neku vrstu savezništva, onda koordinaciju protiv sadašnjih EU elita koje žele da uvedu ceo kontinent u rat. To ćemo morati da imamo u vidu jer ćemo opet morati da se opredeljujemo, na kojoj strani istorije ćemo biti“, zaključuje Pavić.
Pogledajte i:
