Izložba „Prihvatni logor Zemun“ otvorena u Memorijalnom centru „Staro sajmište“ /foto/
© Tanjug / ANA PAUNKOVIĆ
Pratite nas
Izložba „Prihvatni logor Zemun“ autora Milana Koljanina i Asje Dračale Muntean, koja osvetljava drugu fazu postojanja logora na Sajmištu, u kojem je od 1942. do 1944. godine stradalo više od 10.000 ljudi, otvorena je danas u Centralnoj kuli Memorijalnog centra „Staro sajmište“.
Posetioci imaju priliku da pogledaju arhivske dokumente, svedočanstva preživelih, fotografije, umetnička dela i upotrebne predmete koji prikazuju sistem funkcionisanja logora, ali i nasilje kojem su bili izloženi zatočenici, među kojima je bilo najviše Srba, Jevreja, Roma, antifašista i drugih.
Izložba „Prihvatni logor Zemun“ otvorena u Memorijalnom centru „Staro sajmište“
© Tanjug / ANA PAUNKOVIĆ
Pre početka svečanog programa Koljanin je izjavio za Tanjug da je celokupna delatnost Memorijalnog centra „Staro sajmište“ usmerena na to da se ovaj prostor, izuzetno važan za istoriju Beograda u Drugom svetskom ratu, vrati na mapu sećanja.
„Decenijama je Sajmište bilo zanemarivano i korišćeno nenamenski, često prepoznato kao nehigijensko naselje. Tek rekonstrukcijama i osnivanjem Memorijalnog centra počela je prava memorializacija ovog prostora i tragične istorije oličene u logorima Banjica, Sajmište i drugima“, rekao je Koljanin.
Izložba „Prihvatni logor Zemun“ otvorena u Memorijalnom centru „Staro sajmište“
© Tanjug / ANA PAUNKOVIĆ
On je podsetio da su se na mestu današnje izložbe sukcesivno nalazila dva logora: najpre Jevrejski logor Zemun, od decembra 1941. do maja 1942, koji je faktički bio logor smrti za preostale Jevreje iz Srbije, a potom Prihvatni logor Zemun, kojem je izložba posvećena.
„To je bilo mesto masovnog interniranja protivnika okupacije: pripadnika NOP-a, ravnogorskog pokreta i drugih. Logorski režim bio je toliko surov da je trećina zatočenika stradala od gladi, bolesti i torture“, naveo je Koljanin, dodajući da su zatočenici iz Zemuna dalje slati u radne i koncentracione logore širom Evrope, ali i u logore unutar okupirane Srbije.
Koljanin je istakao da je izložba dugo pripremana te da sadrži širok muzeološki materijal: citate, fotografije, artefakte i svedočenja, kao trajni podsetnik na stradanje zatočenika.
Direktorka Memorijalnog centra „Staro sajmište“ Krinka Vidaković Petrov izrazila je zadovoljstvo što ima priliku da se obrati ispred „najmlađe nacionalne ustanove kulture u Srbiji“ i da predstavi izložbu posvećenu logoru Zemun.
Prema njenim rečima, ovaj logor dugo je bio deo zaborava, a danas „polako postaje deo sećanja“.
„Cilj Memorijalnog centra je da sve nacističke logore u Beogradu stavi na evropsku mapu nacističkih logora. Želimo takođe da svim žrtvama ovog logora odamo poštu na dostojanstven način i da ih pamtimo ovde, na ovom mestu, u srcu Beograda, a pre svega u našim srcima“, istakla je Vidaković Petrov.
Otvaranju izložbe prisustvovali su brojni posetioci, kao i članovi verskog i diplomatskog kora, među kojima vikarni Episkop lipljanski, gospodin Dositej i protojerej Đorđe Stojisavljević, koga je delegirao patrijarh srpski Porfirije, u nemogućnosti da lično dođe.
Izložbu je, uz doprinos brojnih ustanova kulture, muzeja i arhiva, podržalo Ministarstvo kulture Srbije.
Postavka je otvorena za posetioce do sredine maja, dok će stručna vođenja biti organizovana sredinom januara.
Pogledajte i:
