Kosovo je i Dalmacija! Zasijao čudesni simbol srpskog trajanja - u slavu Lazarevog večnog carstva
15:30 07.12.2025 (Osveženo: 18:47 07.12.2025)
© Foto : Sputnjiku ustupila Jovana Đurđević
Pratite nas
Dalmatinsko Kosovo i doslovno podseća na izvorno Kosovo polje. Osetite taj duh, ne samo kad posmatrate pejzaž i razgovarate sa ljudima. Činjenica da u Dalmaciji postoji Kosovo govori da vekovima postoji jedan duhovni prostor, uprkos smeni svih carstava na ovim teritorijama. Moramo da ga negujemo, čuvamo predanje, i našu crkvu - dalmatinsku Lazaricu.
Ovo za Sputnjik kaže istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Miloš Ković povodom akcije obnove manastira Lazarica u Hrvatskoj:
„Iako nije najstariji u Dalmaciji, u blizini su Krka, Krupa i Dragović iz 14. veka, Lazarica je simbol trajanja, celovitosti tog duhovnog prostora. Od Mlečana preko Francuza i Austrougara do poslednjeg rata, Krajišnici su gubili glave, ali su nastavljali da čuvaju svoju veru i predanje“.
U Beogradu je ovih dana održan veliki donatorski koncert za obnovu manastira čija je crkva, jedina na zapadnim prostorima, posvećena Svetom Knezu Lazaru. Izgrađena je i osveštana 1889. godine, povodom pet vekova od Kosovskog boja.
Lazarica – simbol istrajnosti
U porti svetinje u koju se na Vidovdan slivaju reke vernika sa svih strana Dalmacije, ali Srbije, sveta, dominira zvonik izgrađen 1935.. Osveštao ga je Patrijarh srpski Varnava.
Lazarica je manastir, metoh manastira Krka od 1940. godine. Postradala je u Drugom svetskom ratu, od zemljotresa sedamdesetih, a u poslednjem ratu je oštećena unutrašnjost hrama.
Manastir je ponovo zaživeo 2008. godine kada u njega ponovo dolazi nastojatelj, jeromonah Simon.
Pre njega, u Kosovo polje vratili su se meštani. Među njima i braća Đurđevići sa svojim porodicama, koje su, posle Oluje, završile u Beogradu.
„Moja baka je imala četiri sina, svaki ima po troje dece, ukupno nas je dvadesetoro. Iz moje porodice, samo je sestra ostala u Beogradu. I kompletna porodica dva strica se vratila, bave se poljoprivredom, drže krave, prodaju sir. Ova lepota, posebno mir, ne postoji nigde“, ovo nam kaže Jovana Đurđević.
Obnova manastira započeće od obnove porte, potpornih zidova i stepeništa
© Sputnjiku ustupila Jovana Đurđević
Sabiranje u zajedničkoj misiji
Ona na Kosovu ima svoju udrugu, nevladinu organizaciju koju finansira Evropska unija, radi pozorišne predstave, organizuje žene, pomažu starijima.
Jelena, kao i profesor Ković, pomaže u obnovi Lazarice. U akciju su uključeni svi koji osećaju koliko je ta misija važna.
Pomože i zajednica okupljena u beogradskom manastiru Slanci, zahvaljujući onima sa Dalmatinskog Kosova koji su ostali u Srbiji, ali i Marko Kačarević, osnivač sastava „Srbski pravoslavni pojci“.
„Želeli smo da uradimo freskopis, ali kada je završena analiza zemljišta, utvrđeno je da crkva nije u dobrom stanju, kao što izgleda, da se urušava. Odlučili smo da je saniramo. Letos samo imali jednu manju akciju sa organizacijom „Srbi za Srbe“, pravili smo krofne, a onda sam odlučila da organizujemo donatorski koncert u Beogradu. Bilo je veličanstveno. A biće ih još, ljudi su jako vezani, to je naša crkva, tu se sabiramo, to je naša kuća“.
Zbog pomeranja statike oštećen je i oltarski deo crkve
© Foto : Sputnjiku ustupio portal srbi.hr
Zajednička, vekovna kuća
Profesor Ković objašnjava da je Lazarica zajednička kuća i da to ne sme da se zaboravi. Smatra da je u našoj javnosti došlo do neke vrste nepažnje ili nebrige za svetinje i za stanovništvo koje se danas nalazi na tim teritorijama, a Krajina je ceo prostor od Dalmatinskog Kosova do Srema.
„Tu je verovatno reč i o nekoj vrsti nečiste savesti zbog izdaje iz 1995. i svesne namere da se neke stvari zaborave. Međutim, tamo i dalje žive ljudi. Tamo i dalje postoje svetinje. I tim ljudima i dalje je potrebna pažnja i zainteresovanost, ne samo iz Srbije već i Republike Srpske. Uprkos svemu što se dogodilo, reč je o kulturnom prostoru na kome se govori istim jezikom, gde i dalje postoji svest o zajedničkoj sudbini, zajedničkoj prošlosti, zajedničkoj budućnosti“.
Ković naglašava da svakako nije reč o bilo kakvom ugrožavanju države koja danas postoji na tom području, Republike Hrvatske, niti o bilo kakvoj nameri da se na bilo koji način ugrožava zajednički život ili bar paralelne realnosti u kojima se tamo živi:
„Reč je o konstatovanju istorijske činjenice, Kosovo u Dalmaciji postoji, to je naš duhovni prostor. Potrebno je negovanje svesti, da se sačuva predanje, da se sačuva nasleđe, da se sačuva jedan prostor na kome srpski narod živi i istrajava vekovima“, dodaje Ković i izražava nadu da će uskoro studente Filozofskog fakulteta leti voditi, ne samo na Kosovo u Srbiji, već i u Dalmaciju.
Profesor Ković na donatorskoj večeri u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Obnova uz pesmu o zavetu
Da bi se sredila statika njegove velike svetinje, krenuće se od stepeništa i potpornih zidova porte. Za ceo posao potrebno je između 150 i 200 hiljada evra. Državi Hrvatskoj, reč je o njenom kulturnom nasleđu, ali i Srbiji, meštani se nisu obraćali za pomoć:
„Računamo da nas ima toliko na Dalmatinskom Kosovu, u Kninu i okolini, da to možemo i sami. Računamo i na sve naše zemljake, sve ljude dobre volje koji shvataju važnost postojanja crkve Lazarice na ovom prostoru“, kaže Jovana Đurđević.
Dodaje da akciju prati i pesma Marka Kačarevića, tu je i račun za sve koji bi da pomognu. Snimljena je po tekstu Petra Đurđevića, jednog od najmlađih povratnika na Dalmatinsko Kosovo, na čijoj teritoriji danas živi oko hiljadu ljudi.
Večnost – to je glavna tema
To je dvadeset odsto od predratnog broja, puno je starih, gotovo polovina, ali svi radno sposobni su zaposleni. Rade na području Knina u zdravstvenom, obrazovnom, posebno u socijalnom sistemu, malim fabrikama. Mnogi su započeli i svoj privatni posao, zanatski ili ugostiteljski. Pojedini žive isključivo od poljoprivrede.
Sve ih sabira Sveti knez Lazar čiji je praznik i slava eparhije dalmatinske. Najlepše su slike Lazarice na Vidovdan, a jedna slika radosti je zabeležena i prošle nedelje.
Manastir je posle duge pauze dobio još jednog monaha. Arhiepiskop zadarsko – šibenski i mitropolit dalmatinski Nikodim zamonašio je iskušenika koga meštani odavno znaju. Sada mu je ime Grigorije. Slika živog svedočanstva o zavetovanju večnom, a večnost je glavna tema, povod obnove Lazarice.
Manastir je posle duge pauze dobio još jednog monaha, oca Grigorija
© Foto : Sputnjiku ustupila Jovana Đurđević
Donatorsko veče održano je u Domu kulture Vlada Divljan, Jovana Đurđević kaže da će biti još koncerata
© Sputnik / Lola Đorđević
Pogledajte i:
