Neočekivano iznenađenje iz Amerike: Ovo ohrabruje sve borce za slobodu i šokira EU prestonice
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nova američka Strategija nacionalne bezbednosti je vrlo prijatno iznenađenje za sve one koji priželjkuju multipolaran svet – neočekivano je ohrabrujuća za sve borce protiv briselske birokratije. Međutim, u pogledu njene realizacije treba biti skeptičan, jer postoji opasnost da je duboka država neće sprovoditi, kaže istoričar Srđa Trifković.
Objavljivanje nove Strategije nacionalne bezbednosti SAD u petak izazvalo je šok u svim evropskim prestonicama, od Lisabona do Helsinkija i to samo zato što se ovaj dokument od tridesetak stranica uglavnom fokusirao na Zapadnu hemisferu i Indo-pacifički region (tek nakon poglavlja vezanih za njih na red je došlo poglavlje o Evropi).
Krugovima koji su decenijama naviknuti na američku podršku „evropskom integrativnom procesu“, političku, ideološku i finansijsku, dokument je otvorio oči: SAD više ne nastupaju kao podržavaoci briselskog koncepta evrointegracija, već kao neko ko u ovoj i ovakvoj Evropi prepoznaje problem.
„Najveći problem Evrope su aktivnosti EU i drugih transnacionalnih tela koja potkopavaju političku slobodu i suverenitet“, jasno i glasno obznanjuje Strategija nacionalne bezbednosti SAD.
Nema daljeg širenja NATO
Ono što je za Trifkovića, kako kaže, posebno zanimljivo je činjenica da se u dokumentu kaže da je u američkom interesu da se zaključi mir između Rusije i Ukrajine, a da se ne insistira na krivici ni jedne od strana. Pri tome se navodi da NATO ne treba da bude organizacija koja se večito širi, što je, prema Trifkovićevom tumačenju, indirektna aluzija na obećanje Džordža Buša Mlađeg Ukrajini i Gruziji da će biti primljene u NATO.
„I takođe, to je takođe aluzija na sada veoma aktuelan ključan zahtev Rusije da u ma kakav budući mirovni sporazum uključi i obaveza Ukrajine da bude neutralna, odnosno obaveza zapadne Alijanse da neće težiti daljem proširenju na istok, uključujući Ukrajinu i Gruziju. Dakle, ovo su sve, rekao bih, elementi koji ukazuju na uticaj potpredsednika Džej Di Vensa, zatim ministra odbrane Pita Hegseta, a u manjoj meri Marka Rubija, koji ipak, reklo bi se, pripada onom starom republikanskom establišmentu, koji ne zazire, već podržava ideju globalne hegemonije“, navodi Trifković.
Dokument je izričit: Amerika više neće, poput Atlasa, nositi na svojim leđima probleme čitavog sveta, što je, tvrdi Trifković, kodirana poruka da više neće težiti dominaciji nad kompletnim spektrom koja je bila osnova globalne strategije svih američkih administracija od kraja Hladnog rata.
Evropa da se vrati sebi
Nagoveštaje onoga što su američki stratezi želeli da kažu imali smo još u februaru, u govoru Džej Di Vensa na Minhenskom bezbednosnom forumu – dakle, još pre deset meseci jedan visoki američki zvaničnik potresao je (neke i do plača) svoje evroentuzijastične domaćine rekavši im da najveći evropski problem nisu Rusija i Kina, već da glavnu pretnju predstavljaju autokrate iznutra, koji svojim građanima uskraćuju demokratiju i istovremeno dopuštaju promenu demografskog karaktera „Starog kontinenta“, objašnjava Trifković.
„U ovom dokumentu imamo dalju elaboraciju tog stava, pri čemu imamo čak i vrlo konkretnu ilustraciju, recimo, nemačke hipokrizije, koja proizvodne pogone izvozi u Kinu, gde mogu da koriste jeftine ruske energente. Ali, posredno je zanimljivo da se taksativno pominje civilizacijski i demografski sunovrat i opasnost da, ako se nastave sadašnji trendovi, stari evropski narodi, saveznici Amerike, više neće biti prepoznatljivi kao takvi i da u situaciji kada dođe do te demografske promene, više neće moći, ni u civlizacijskom, ni u vojno-tehničkom smislu biti tretirani kao prirodni saveznici“, ističe Trifković.
Ovim je izvršena jasna aluzija na politiku „otvorenih vrata“ EU prema migracijama iz Afrike, Magreba i sa Bliskog istoka, ali takođe je pomenuti i uskraćivanje demokratskih prava, što se pre svega odnosi na činjenicu da je EU prerasla u mehanizam za proizvodnju „definisanih ishoda“ i time za manipulisanje političkim procesima, dodaje on.
To se, prema rečima našeg sagovornika, najbolje vidi na primerima isključenja Kalina Đorđeskua iz izbornog procesa u Rumuniji, manipulisanje glasovima dijspore na izborima u Moldaviji, kao i isključenju Marin Lepen iz političkog života u Francuskoj.
„Mislim da je ovo zaista ohrabrujuće za pobornike očuvanja evropskog identiteta i povratka na scenu onih političkih snaga koje ovaj dokument naziva ’rodoljubivim’ ili ’patriotskim’. Tu, pre svega, mislim na suverenističke evroskeptike, na Alternativu za Nemačku (AfD), koja je, kao što smo videli još za vreme Ilona Maska, u Beloj kući uživala dobrodošlicu. One evropske snage koje su svesne da politika Brisela i njegovih ekspozitura u Berlinu, Parizu i drugde, pre svega u zemljama Beneluksa i Skandinavije vodi putem bez povratka. Sam dokument kaže da će doći do nepovratne promene demografskog profila tih zemalja“, ocenjuje Trifković.
Sastavljačima dokumenta Evropa je i dalje itekako u fokusu, ali Evropa oslobođena od briselsko-davoske oligarhije, da se vrati sebi i postane ono što je od nje želeo nekadašnji francuski predsednik, general Šarl Degol: Evropa nacija, zajednica koja ne nagriza suverenost država, bez nametanja ideoloških normi i uzusa, dodaje on.
„U tome pre svega vidim kvalitet dokumenta. Ne da on potcenjuje ili odbacuje Evropu, već naprotiv, zarad opstanka zajedničke transatlantske civilizacije je u interesu da se sklopi mir sa Rusijom, da Evropa stane na svoje noge, da se vrati sebi i da ponovo bude, kako se u dokumentu kaže, zasnovana na samopozvanju“, komentariše Trifković.
Kina – glavni globalni suparnik
Iz dokumenta se jasno vidi da Amerika više neće biti svetski policajac i neće istovremeno intervenisati u Evropi u korist Ukrajine, na Bliskom istoku u korist Izraela i u Indopacifiku zarad obuzdavanja Kine, već će se fokusirati na izazove koji iz percepcije sastavljača dokumenta predstavljaju pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti. Takav stav implicitno ukazuje da je Kina viđena kao glavni globalni suparnik i rival u predstojećim godinama i decenijama, smatra on.
Ipak, Trifković poziva na opreznost jer u pogledu realizacije osnovnih smernica dokumenta i njihovog pretakanja u konkretne politike treba biti skeptičan, naglašava on, Moglo bi se desiti, kako smatra, da će na tom terenu stari establišment u vidu duboke države i isprepletenih interesa vojno-industrijskog kompleksa i Kongresa, težiti da razvodni kvalifikacije iz dokumenta i onemogući realizaciju njegovih smernica na duži rok.
Pogledajte i:
