https://lat.sputnikportal.rs/20251206/evropska-opasnost-za-ceo-svet-kako-je-stari-kontinent-postao-najveci-gubitnik-u-novoj-eri-video-1193390089.html
Evropska opasnost za ceo svet: Kako je Stari kontinent postao najveći gubitnik u novoj eri /video/
Evropska opasnost za ceo svet: Kako je Stari kontinent postao najveći gubitnik u novoj eri /video/
Sputnik Srbija
U normalnim okolnostima ovo bi bilo previše čak i za britanske tabloide. Ali okolnosti nisu normalne pa zato ”San” obaveštava svoje čitaoce da su Putinovi... 06.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-06T22:31+0100
2025-12-06T22:31+0100
2025-12-06T22:31+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
komentari i analitika
rusija
evropska unija (eu)
kina
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/1e/1175485533_0:117:1232:810_1920x0_80_0_0_e481893364b44a5a603861fe1b1cae1d.png
U Evropi je, uključujući Veliku Britaniju, zavladala očigledna psihoza i odgovarajuća količina posledične nervoze. Štaviše, razlozi za stratešku nervozu i te kako postoje. Sve i ako to nisu Vladimir Putin i njegovi špijunski golubovi (navodnog) dometa od skoro 500 kilometara dnevno.Zaostajanje za konkurentimaNego okolnosti kakve nisu izašle iz jeftinih scenarija za špijunske filmove već su posledica procesa zapadanja u geopolitičku irelevantnost koji traju isuviše dugo da bi mogli da ostanu neprimetni.Drugim rečima, nije naročito iznenađujuće što Evropske unije, uključujući Veliku Britaniju koja odatle nije dovoljno izašla, nema nigde u pregovorima o Ukrajini koje vode oni koji na to zaista utiču. A ”Volstrit džornal” je, zapravo, na dobrom tragu kad ovih dana komentariše kako se Evropa, ”nedovoljno naoružana i politički podeljena”, plaši da ne može da sustigne svoje konkurente među velikim silama, te ima potencijal da postane ”najveći gubitnik u novoj eri”.Evropski kontinent, opominje se, nije gospodar sopstvene sudbine. Evropski lideri, precizira ”Volstrit džornal”, odavno strepe da će zaostati za Amerikom, Kinom i Rusijom u borbi za ekonomsku, tehnološku i vojnu dominaciju, a taj momenat je došao.O tome svedoče i dva ključna slučaja na koje ukazuje njujorški list: Evropa stoji po strani dok Amerika i Kina redefinišu pravila globalne trgovine, dok je istovremeno potpuno isključena iz sastavljanja američkog plana za okončanje sukoba u Ukrajini. Čemu treba dodati i da se – kad je već njen glavni saveznik ovako tretira – Evropa tek ništa ne pita oko odnosa one dve od tri velesile s kojima nema takve savezničke odnose. Dok se posredstvom Kine i Rusije još i manje pita o dinamici odnosa u okviru čitave Globalne većine.Oružje na dug”Linije borbe za novi svetski poredak, zasnovan na moći, upravo se crtaju… Nova Evropa mora da se rodi”, podseća ”Volstrit džornal” na nedavni – preteći – vapaj šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, i ukazuje na nameru uže grupe članica Evropske unije da se naoružaju i tako steknu uticaj kakav su izgubile. Doduše, kad se u tu grupu ubroji i Letonija čiji predsednik Edgars Rinkevičs priziva svoju, kako kaže, stvarnu moć – političku, vojnu i diplomatsku – onda je nemoguće izbeći pitanje da li to Evropa ima pravi plan ili samo iluziju o svojim mogućnostima. Uključujući letonske.Tek, dotična ideja nove Evrope Ursule fon der Lajen i giganta iz Letonije, naoružane do zuba, osim baltičkih džinova obuhvata i skandinavske zemlje, Poljsku, nuklearne sile Veliku Britaniju i Francusku koje su doduše sve bliže bankrotu, i Nemačku za koju ”Volstrit džornal” opominje da je ostala bez sva tri stuba svog ekonomskog prosperiteta – bez jeftinog gasa iz Rusije, neizmernog kineskog tržišta i američkog bezbednosnog kišobrana – ali je zato ukinula ustavnu kočnicu zaduživanja. Pa je već spremna da se, radi naoružavanja, zaduži 500 milijardi evra u narednom periodu. Da krene dužničkim putem Velike Britanije i Francuske.Uzrok globalne nestabilnostiAli ne upozorava se na ovakvu – da li slabiju ili opasniju – poziciju Evrope samo iz Amerike. Nego baš ovih dana, dok Amerika i Rusija pregovaraju o miru u Ukrajini a Evropa bi nastavak rata do poslednjeg Ukrajinca i šire, iz Rusije stiže upozorenje da ”Zapadna Evropa više ne predvodi svet, pa mu umesto toga preti… Nesigurnost ovog regiona stvara globalnu nestabilnost… Šta je to što Evropu čini neprijateljem sveta,” analizira programski direktor Valdajskog diskusionog kluba Timofej Bordačev.I opominje, ne štedeći geopolitički prezir, da je evropski potkontinent (Evroazije) ponovo postao najopasniji svetski izvor nestabilnosti iako je čitava međunarodna arhitektura posle Drugog svetskog rata napravljena kako bi je sprečila da čovečanstvo uvede u katastrofu i po treći put.Ukratko, ”svet se promenio, a Zapadna Evropa nije”; njena globalna pozicija je opala usled rasta uticaja svih ostalih igrača, tako da su je u hijerarhiji svetskih sila uz Rusiju i Kinu naniže gurnuli i uspon Indije i političko buđenje Globalnog juga, i Evropa se po prvi put u savremenoj istoriji sveta našla na periferiji umesto u centru kao što je navikla.A njene elite – u koje se ubraja i navedeni Letonac sa predstavom o svom značaju – u ovakvom novom svetu ne umeju da se snađu. Što ih i čini opasnim po ostatak sveta; tim pre što tu ima i nuklearnih sila, a ne samo moćna Letonija. Dok je sistem tako ustrojen da je unutrašnja promena, smena takvih elita, praktično nemoguća, pa nedovoljno negodovanja izazivaju čak i najneodgovornije spoljnopolitičke odluke.Ima li leka”Šta je lek? U ovom momentu, to niko ne zna”, opominje ruski ekspert dok zaključuje da ”ova situacija stavlja Rusiju, Kinu i Ameriku pred težak izazov. Njihovi izbori odlučiće da li će nestabilnost Zapadne Evrope postati upravljiva, ili će eksplodirati u nešto mnogo gore.”Ili će pak krajem ukrajinskog sukoba samo započeti unutrašnji sukobi u Evropi koju je ujedinio rat protiv Rusije, kao što predviđa magazin ”Ekonomist”? Kako je Evropa dospela u opisanu situaciju? I kako se iz nje izlazi ako ne ratom?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić i politikolog i narodni poslanik Aleksandar Pavić.Pogledajte i:
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, rusija, evropska unija (eu), kina, sad
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika, rusija, evropska unija (eu), kina, sad
Evropska opasnost za ceo svet: Kako je Stari kontinent postao najveći gubitnik u novoj eri /video/
U normalnim okolnostima ovo bi bilo previše čak i za britanske tabloide. Ali okolnosti nisu normalne pa zato ”San” obaveštava svoje čitaoce da su Putinovi naučnici već lansirali eskadrilu biodronova, daljinski kontrolisanih golubova pomoću čipova u njihovim mozgovima. Golubovi su špijuni, ali galebovi i albatrosi će nositi oružje, objavljuje ”San”.
U Evropi je, uključujući Veliku Britaniju, zavladala očigledna psihoza i odgovarajuća količina posledične nervoze. Štaviše, razlozi za stratešku nervozu i te kako postoje. Sve i ako to nisu Vladimir Putin i njegovi špijunski golubovi (navodnog) dometa od skoro 500 kilometara dnevno.
Zaostajanje za konkurentima
Nego okolnosti kakve nisu izašle iz jeftinih scenarija za špijunske filmove već su posledica procesa zapadanja u geopolitičku irelevantnost koji traju isuviše dugo da bi mogli da ostanu neprimetni.
Drugim rečima, nije naročito iznenađujuće što Evropske unije, uključujući Veliku Britaniju koja odatle nije dovoljno izašla, nema nigde u pregovorima o Ukrajini koje vode oni koji na to zaista utiču. A ”Volstrit džornal” je, zapravo, na dobrom tragu kad ovih dana komentariše kako se Evropa, ”nedovoljno naoružana i politički podeljena”, plaši da ne može da sustigne svoje konkurente među velikim silama, te ima potencijal da postane ”najveći gubitnik u novoj eri”.
Evropski kontinent, opominje se, nije gospodar sopstvene sudbine. Evropski lideri, precizira ”Volstrit džornal”, odavno strepe da će zaostati za Amerikom, Kinom i Rusijom u borbi za ekonomsku, tehnološku i vojnu dominaciju, a taj momenat je došao.
O tome svedoče i dva ključna slučaja na koje ukazuje njujorški list: Evropa stoji po strani dok Amerika i Kina redefinišu pravila globalne trgovine, dok je istovremeno potpuno isključena iz sastavljanja američkog plana za okončanje sukoba u Ukrajini. Čemu treba dodati i da se – kad je već njen glavni saveznik ovako tretira – Evropa tek ništa ne pita oko odnosa one dve od tri velesile s kojima nema takve savezničke odnose. Dok se posredstvom Kine i Rusije još i manje pita o dinamici odnosa u okviru čitave Globalne većine.
”Linije borbe za novi svetski poredak, zasnovan na moći, upravo se crtaju… Nova Evropa mora da se rodi”, podseća ”Volstrit džornal” na nedavni – preteći – vapaj šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, i ukazuje na nameru uže grupe članica Evropske unije da se naoružaju i tako steknu uticaj kakav su izgubile. Doduše, kad se u tu grupu ubroji i Letonija čiji predsednik Edgars Rinkevičs priziva svoju, kako kaže, stvarnu moć – političku, vojnu i diplomatsku – onda je nemoguće izbeći pitanje da li to Evropa ima pravi plan ili samo iluziju o svojim mogućnostima. Uključujući letonske.
Tek, dotična ideja nove Evrope Ursule fon der Lajen i giganta iz Letonije, naoružane do zuba, osim baltičkih džinova obuhvata i skandinavske zemlje, Poljsku, nuklearne sile Veliku Britaniju i Francusku koje su doduše sve bliže bankrotu, i Nemačku za koju ”Volstrit džornal” opominje da je ostala bez sva tri stuba svog ekonomskog prosperiteta – bez jeftinog gasa iz Rusije, neizmernog kineskog tržišta i američkog bezbednosnog kišobrana – ali je zato ukinula ustavnu kočnicu zaduživanja. Pa je već spremna da se, radi naoružavanja, zaduži 500 milijardi evra u narednom periodu. Da krene dužničkim putem Velike Britanije i Francuske.
Uzrok globalne nestabilnosti
Ali ne upozorava se na ovakvu – da li slabiju ili opasniju – poziciju Evrope samo iz Amerike. Nego baš ovih dana, dok Amerika i Rusija pregovaraju o miru u Ukrajini a Evropa bi nastavak rata do poslednjeg Ukrajinca i šire, iz Rusije stiže upozorenje da ”Zapadna Evropa više ne predvodi svet, pa mu umesto toga preti… Nesigurnost ovog regiona stvara globalnu nestabilnost… Šta je to što Evropu čini neprijateljem sveta,” analizira programski direktor Valdajskog diskusionog kluba Timofej Bordačev.
I opominje, ne štedeći geopolitički prezir, da je evropski potkontinent (Evroazije) ponovo postao najopasniji svetski izvor nestabilnosti iako je čitava međunarodna arhitektura posle Drugog svetskog rata napravljena kako bi je sprečila da čovečanstvo uvede u katastrofu i po treći put.
Ukratko, ”svet se promenio, a Zapadna Evropa nije”; njena globalna pozicija je opala usled rasta uticaja svih ostalih igrača, tako da su je u hijerarhiji svetskih sila uz Rusiju i Kinu naniže gurnuli i uspon Indije i političko buđenje Globalnog juga, i Evropa se po prvi put u savremenoj istoriji sveta našla na periferiji umesto u centru kao što je navikla.
A njene elite – u koje se ubraja i navedeni Letonac sa predstavom o svom značaju – u ovakvom novom svetu ne umeju da se snađu. Što ih i čini opasnim po ostatak sveta; tim pre što tu ima i nuklearnih sila, a ne samo moćna Letonija. Dok je sistem tako ustrojen da je unutrašnja promena, smena takvih elita, praktično nemoguća, pa nedovoljno negodovanja izazivaju čak i najneodgovornije spoljnopolitičke odluke.
”Šta je lek? U ovom momentu, to niko ne zna”, opominje ruski ekspert dok zaključuje da ”ova situacija stavlja Rusiju, Kinu i Ameriku pred težak izazov. Njihovi izbori odlučiće da li će nestabilnost Zapadne Evrope postati upravljiva, ili će eksplodirati u nešto mnogo gore.”
Ili će pak krajem ukrajinskog sukoba samo započeti unutrašnji sukobi u Evropi koju je ujedinio rat protiv Rusije, kao što predviđa magazin ”Ekonomist”? Kako je Evropa dospela u opisanu situaciju? I kako se iz nje izlazi ako ne ratom?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić i politikolog i narodni poslanik Aleksandar Pavić.
