https://lat.sputnikportal.rs/20251205/istrazivanje-epidemiju-kuge-u-evropi-izazvale-buve-koje-su-stigle-sa-posiljkama-zita-1193358947.html
Istraživanje: Epidemiju kuge u Evropi izazvale buve koje su stigle sa pošiljkama žita
Istraživanje: Epidemiju kuge u Evropi izazvale buve koje su stigle sa pošiljkama žita
Sputnik Srbija
Zbog niza vulkanskih erupcija koje su uništile useve u Sredozemnom moru u 14. veku, italijanski gradovi države bili su primorani da uvoze žito sa Crnog mora... 05.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-05T22:43+0100
2025-12-05T22:43+0100
2025-12-05T22:43+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
epidemija
bubonska kuga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/04/1193359090_0:218:3254:2048_1920x0_80_0_0_3564132e1af554d005913cfd5945de41.jpg
Analize drveća iz španskih Pirineja pokazale su jasne obrasce plavkastih prstenova, koje su uzrokovala neuobičajeno hladna i vlažna leta 1345, 1346. i 1347. godine širom većeg dela južne i mediteranske Evrope, što je bila posledica vulkanskih erupcija, navodi se u studiji koju prenosi Tajms.Katastrofalni uslovi tokom nekoliko uzastopnih godina doveli su do toga da usevi u zemljama oko Sredozemnog mora nisu uspevali, a pomorske republike Venecija, Đenova i Piza počele su da uvoze hranu od Mongola.,,Više od jednog veka, ovi moćni italijanski gradovi-države uspostavljali su trgovačke puteve na velikim udaljenostima preko Sredozemnog i Crnog mora, što im je omogućilo da aktiviraju veoma efikasan sistem za sprečavanje gladi'', rekao je Martin Bauh, istoričar iz Lajbnicovog instituta za istoriju i kulturu istočne Evrope, koji je radio na istraživanju sa profesorom Ultom Bintgenom sa odeljenja za geografiju Univerziteta u Kembridžu.U istraživanju se navodi da su brodovi koji su prevozili žito preko Crnog mora gotovo sigurno sa sobom doneli i buve zaražene ,,Yersinia pestis'' bakterijom, koja je izazvala crnu smrt.,,Kada su buve zaražene kugom stigle u mediteranske luke iz 14. veka na brodovima za prevoz žita, postale su vektor za prenošenje bolesti, omogućavajući bakteriji da pređe sa domaćina - uglavnom glodara, i potencijalno i domaćih životinja, na ljude. Brzo se proširila po Evropi, uništavajući populaciju'', rekli su istraživači.Stopa smrtnosti je bila između 30 i 60 procenata u različitim delovima Evrope, a procenjuje se da je u epidemiji burbonske kuge umrlo 50 miliona ljudi.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, epidemija, bubonska kuga
nauka i tehnologija, društvo, epidemija, bubonska kuga
Istraživanje: Epidemiju kuge u Evropi izazvale buve koje su stigle sa pošiljkama žita
Zbog niza vulkanskih erupcija koje su uništile useve u Sredozemnom moru u 14. veku, italijanski gradovi države bili su primorani da uvoze žito sa Crnog mora, ali su sa žitom stigle i buve zaražene bubonskom kugom koje su izazvale epidemiju u kojoj je umrla polovina tadašnjeg evropskog stanovništva, otkrili su istraživači iz Kembridža.
Analize drveća iz španskih Pirineja pokazale su jasne obrasce plavkastih prstenova, koje su uzrokovala neuobičajeno hladna i vlažna leta 1345, 1346. i 1347. godine širom većeg dela južne i mediteranske Evrope, što je bila posledica vulkanskih erupcija, navodi se u studiji koju
prenosi Tajms.
Katastrofalni uslovi tokom nekoliko uzastopnih godina doveli su do toga da usevi u zemljama oko Sredozemnog mora nisu uspevali, a pomorske republike Venecija, Đenova i Piza počele su da uvoze hranu od Mongola.
,,Više od jednog veka, ovi moćni italijanski gradovi-države uspostavljali su trgovačke puteve na velikim udaljenostima preko Sredozemnog i Crnog mora, što im je omogućilo da aktiviraju veoma efikasan sistem za sprečavanje gladi'', rekao je Martin Bauh, istoričar iz Lajbnicovog instituta za istoriju i kulturu istočne Evrope, koji je radio na istraživanju sa profesorom Ultom Bintgenom sa odeljenja za geografiju Univerziteta u Kembridžu.
U istraživanju se navodi da su brodovi koji su prevozili žito preko Crnog mora gotovo sigurno sa sobom doneli i buve zaražene ,,Yersinia pestis'' bakterijom, koja je izazvala crnu smrt.
,,Kada su buve zaražene kugom stigle u mediteranske luke iz 14. veka na brodovima za prevoz žita, postale su vektor za prenošenje bolesti, omogućavajući bakteriji da pređe sa domaćina - uglavnom glodara, i potencijalno i domaćih životinja, na ljude. Brzo se proširila po Evropi, uništavajući populaciju'', rekli su istraživači.
Stopa smrtnosti je bila između 30 i 60 procenata u različitim delovima Evrope, a procenjuje se da je u epidemiji burbonske kuge umrlo 50 miliona ljudi.
