https://lat.sputnikportal.rs/20251203/ek-spremna-da-finansira-potrebe-ukrajine-na-racun-zamrznute-ruske-imovine-1193306303.html
EK spremna da finansira potrebe Ukrajine na račun zamrznute ruske imovine
EK spremna da finansira potrebe Ukrajine na račun zamrznute ruske imovine
Sputnik Srbija
Evropska komisija je spremna da pokrije dve trećine finansijskih potreba Ukrajine za 2026-2027. godinu, odnosno 90 milijardi evra, kreditom obezbeđenim na... 03.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-03T16:00+0100
2025-12-03T16:00+0100
2025-12-03T16:00+0100
svet
svet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ursula fon der lajen
imovina
kredit
evropska komisija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/0f/1191398854_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_7930271bf1c6c4c6501efedb93f2713b.jpg
EK traži saglasnost zemalja članica EU za korišćenje ruske suverene imovine za Kijev. Razmatra se iznos između 185 i 210 milijardi evra kao zajam, koji bi Ukrajina uslovno bila obavezna da vrati nakon završetka sukoba i u slučaju „isplate materijalne štete od strane Moskve“. U međuvremenu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već izjavilo da je ideja EU da Rusija plaća reparacije Ukrajini nerealna, jer se Brisel dugo bavi krađom ruske imovine.Zamrznuta ruska sredstvaOd početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.Kako je ranije ambasador Rusije u Belgiji Denis Gončar izjavio da, bez obzira na šemu po kojoj bi došlo do eksproprijacije, to bi bilo jednako krađi. On je upozorio da će „odgovor Rusije uslediti odmah“ i naterati Zapad da „prebrojava gubitke“.U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251203/mediji-ek-predlaze-kredit-za-ukrajinu-od-165-milijardi-evra-na-racun-zamrznutih-ruskih-sredstava-1193283656.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ursula fon der lajen, imovina, kredit, evropska komisija
svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ursula fon der lajen, imovina, kredit, evropska komisija
EK spremna da finansira potrebe Ukrajine na račun zamrznute ruske imovine
Evropska komisija je spremna da pokrije dve trećine finansijskih potreba Ukrajine za 2026-2027. godinu, odnosno 90 milijardi evra, kreditom obezbeđenim na račun ruske imovine, naglasila je Ursula fon der Lajen, predsednik EK.
„Ako uzmemo u obzir sve banke i komercijalne banke, imobilisana sredstva Rusije u Evropi iznose ukupno 210 milijardi. Posmatrali smo potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu, kako je izračunao MMF. To je 137 milijardi evra. I rekli smo da ćemo pokriti dve trećine. I tako dolazimo do 90 milijardi evra, dve trećine ovih potreba za naredne dve godine“, objasnila je ona.
EK traži saglasnost zemalja članica EU za korišćenje ruske suverene imovine za Kijev. Razmatra se iznos između 185 i 210 milijardi evra kao zajam, koji bi Ukrajina uslovno bila obavezna da vrati nakon završetka sukoba i u slučaju „isplate materijalne štete od strane Moskve“.
U međuvremenu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je već izjavilo da je ideja EU da Rusija plaća reparacije Ukrajini nerealna, jer se Brisel dugo bavi krađom ruske imovine.
Od početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.
Kako je ranije ambasador Rusije u Belgiji Denis Gončar izjavio da, bez obzira na šemu po kojoj bi došlo do eksproprijacije, to bi bilo jednako krađi. On je upozorio da će „odgovor Rusije uslediti odmah“ i naterati Zapad da „prebrojava gubitke“.
U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na
konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima
mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
