Nema srpske porodice iz Hrvatske koja nije osetila ustaški nož: Genocid bi morala da osudi Srbija
Pratite nas
Genocid nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj je naučno utvrđena činjenica, ne samo u srpskoj, nego i u hrvatskoj i svetskoj istoriografiji. Bez obzira na dnevnopolitičke obzire, to bi moralo da bude potvrđeno i u najvišem srpskom zakonodavnom telu. Skoro da nema srpske porodice na teritoriji nekadašnje koje nisu bile pogođene ustaškim genocidom.
Ovako istoričar i rukovodilac Odeljenja za istraživanje u memorijalnom centru „Staro sajmište“ Milan Koljanin gleda na pitanje zvaničnog zakonskog potvrđivanja ustaških zverstava nad Srbima.
Rezoluciju o genocidu u NDH donele su skupštine Crne Gore i Republike Srpske, ali za raspravu o njoj, po drugi put, nije bilo dovoljno glasova u srpskom parlamentu (Za inicijativu je glasalo svega 13 poslanika, dok se 166 nije izjasnilo, a podneli su je ,,Mi - snaga naroda" Branimira Nestorovića i poslanički klub ,,NADA"). Očigledno su u Srbiji danas preči dnevnopolitički sukobi ili „dobrosusedski“ odnosi na takozvanom – evropskom putu.
Koljanin veruje da politika ne sme da se ispreči na put naučno potvrđene istine o pogibiji srpskog naroda.
Ne možemo razumeti današnjicu bez prihvatanja prošlosti
Naš sagovornik veruje da je razumevanje naše novije istorije usko povezano sa shvatanjem događaja iz Drugog svetskog rata i da činjenično potvrđeno stradanje Srba u Hitlerovoj Hrvatskoj ni na koji način ne bi smelo da se dovodi u pitanje.
Ako apstrahujemo ono što bi se mogli nazvati dnevnim ili dnevno-političkim interesom, ili već šta je uticalo na to da se ne prihvati predlog rezolucije o genocidu u NDH u Skupštini Srbije, saznanja o tome šta se događalo u Drugom svetskom ratu u NDH i o tom državnom projektu ustaške države na uništenju srpskog naroda, bitna je činjenica iz naše novije istorije, rekao je Koljanin za Sputnjik.
Na zasedanju Skupštine Srbije 25. novembra 2025. godine, za predlog da se o rezoluciji o genocidu u NDH raspravlja glasalo je samo 13 poslanika, nije glasalo 166 poslanika, dok niko nije bio protiv, pa je rezolucija odbačena. Slična rezolucija predložena je i 2022. godine kada su je inicirala deca logoraši, ali ni tad nije bila izglasana.
U skladu sa time, ovaj period srpske istorije zaslužuje odgovarajući tretman u različitim oblastima, od školstva do najvišeg zakonodavnog tela koje bi trebalo svojom odlukom da potvrdi ono što je naučno utvrđena činjenica. Ovom pitanju bi trebalo posvetiti posebnu pažnju, pogotovo imajući u vidu da se danas u Hrvatskoj otvoreno negira genocid nad Srbima.
Da li je kasno za razgovor o genocidu?
Iako je dosta vremena prošlo od monstruoznog satiranja srpske dece, žena i staraca u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a između te krvlju natopljene stranice istorije i današnjice je mnogo decenija provedeno u prećutkivanju činjenica i ućutkivanju preživelih mučenika, naš sagovornik ne misli da je kasno naučiti buduća pokolenja istini.
Jeste prošlo puno vremena od tadašnjeg genocida nad Srbima i mnogo toga se u međuvremenu događalo, između ostalog i devedesete godine i razbijanja jugoslovenske države. Ipak, mislim da nije kasno učiti buduće naraštaje o dešavanjima iz ne tako daleke prošlosti. Valjalo bi takođe napomenuti i da je baš to sećanje na stradanje u Drugom ratu imalo veoma snažan uticaj i na ovaj sada nedavni rat. Postala je veoma raširena bojazan da tako nešto može da se ponovi i to je bio jedan od glavnih razloga za srpski naroda da krajem prošlog veka organizuje odbranu od takvih strahota.
Spisak ubijene i umorene dece na teritoriji NDH iznosi 74.580 duša popisanih imenom i prezimenom.
Nije kasno, kaže Koljanin, a svest o genocidu trebalo bi da postane jedna široko prihvaćena činjenica, razvijana na svim nivoima, počev od školskog sistema. Ko to nema u vidu, kaže on, ne može ni razumeti period savremene srpske istorije.
Porodično predanje
Skoro sve srpske porodice sa teritorije današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema osetile su ustašku kamu na svojoj koži, podseća istoričar, i dodaje da bi predanje o stradanju tih ljudi prvobitno trebalo da bude zadatak školskog sistema, uz edukaciju samih nastavnika, uz njihovo svesrdno angažovanje i motivaciju. Međutim, Koljanin napominje da je možda čak i isto toliko bitna ona „paralelna istorija“, odnosno ona koju smatramo porodičnim predanjem.
Politički razlozi su delovali na to da se genocid i stradanje u vreme socijalizma potisne u ime „bratstva-jedinstva“ i to je na neki način bio jedan od faktora potrebnih da bi ta država mogla da funkcioniše. Odavno je postavljeno pitanje da li je Jugoslavija moguća posle Jasenovca. Čak su i one posleratne generacije koje su preživele te strahote, njih potiskivale uz izgovor da ne žele da opterećuju mlade. Taj fenomen nije specifičan nama, ima ga i kod drugih naroda koji su prolazili kroz mračne i teške periode, kao što je jevrejski narod.
Koljanin kaže da su politički razlozi delovali na to da se genocid i stradanje Srba potisne u ime „bratstva-jedinstva“.
Koljanin podvlači da ovaj deo naše istorije mora da bude osvetljen i uvršćen u deo javne, kolektivne svesti, te da ne sme nikako biti deo viših ili nižih političkih interesa.
Crna Gora i Srpska usvojile rezoluciju
Koljanin smatra da je izuzetno važno što su rezoluciju o genocidu nad Srbima usvojili i crnogorski i parlament Republike Srpske, jer to jasno pokazuje da ipak postoji neka svest o značaju te tragedije i u određenim zakonodavnih telima.
Samo mogu da pozdravim takav čin i izrazim žaljenje što se nije desilo i u srpskoj Narodnoj skupštini.
Svaki segment društva ima svoju ulogu u rasvetljavanju i usvajanju ovog tragičnog događaja u svest budućih naraštaja – školski sistem, porodica, država, a naš sagovornik dodaje i koliko je bitno obeležavanje svih važnih događaja i mesta stradanja uz negovanje kulture sećanja. Sve ovo, podseća on, treba da prati i opsežna naučna istraživanja.
Naučna istraživanja su osnov svega toga i tu se takođe treba više organizovati. Treba podstaći doktorske disertacije na tu temu, organizovati istraživanja u zemlji i inostranstvu, objavljivati istorijske izvore… Na svemu tome treba više raditi, jer te teme nisu bile naročito zastupljene na našim katedrama.
Naučne institucije i fakulteti treba da sistematski obrađuju istorijske izvore kako bi se podmladak na pravi način naučio značaju i uticaju koji je hrvatski genocid nad Srbima imao na formiranje naše dalje istorije i svesti, zaključuje istoričar Milan Koljanin.
Pogledajte i:
