https://lat.sputnikportal.rs/20251129/cenu-sekundarnih-sankcija-bi-placali-svi-ali-resenje-se-uvek-nadje-video-1193134536.html
Cenu sekundarnih sankcija bi plaćali svi, ali rešenje se uvek nađe /video/
Cenu sekundarnih sankcija bi plaćali svi, ali rešenje se uvek nađe /video/
Sputnik Srbija
Na udaru eventualnih sekundarnih sankcija koje pre svega prete bankama ako nastave da posluju sa NIS-om, koji je već gotovo dva meseca izložen američkim... 29.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-29T16:29+0100
2025-11-29T16:29+0100
2025-11-29T16:36+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
energetika
analize i mišljenja
energija sputnjika
banke i berza
nbs
ekonomske sankcije
nis
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470149_0:0:2811:1581_1920x0_80_0_0_b87081d8d9eefdeb8aab474472d4745a.jpg
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje finansijski konsultant Vladimir Vasić.Kada za 13.000 zaposlenih u NIS-u nisu dostupne bankarske usluge, pa u pitanje dolazi i to kako će im biti isplaćivana plata , to onda znači da su u problemu njihove porodice, čitav jedan grad od oko 40.000 stanovnika, poput Sombora, ili Požarevca.Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković je ovih dana upoznala javnost sa time da je naša centralna banka dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog NIS-a koje, kako je rekla, znače blokadu svih plaćanja.Ona je napomenula da je od američkog OFAK-a traženo preciznije objašnjenje najavljene mere, ali da odgovor nisu dobili.Vasić kaže da sankcije, kako god se one zvale, primarne, sekundarne, na kraju najviše utiču na običnog čoveka. Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, koji je godinama radio u bankarskom sektoru, dodaje da ne brine za banke koje sigurno sebi neće dozvoliti izloženost riziku sankcijama zbog pružanja usluga NIS-u.Sekundarne sankcije već delujuOn napominje da je naš finanijski sektor 80 odsto u rukama banaka čiji su osnivači negde na zapadu i za očekivati je da takve banke zbog svojih licenci, statusa, reputacije, poštuju odluke zemalja odakle dolaze, odakle su osnivači.„Mi i sada već imamo problem kod NIS-a. Davanja kredita, davanja garancija i svega onoga što je u domenu finansijskog sektora, do juče su izdašno podržavali, ali onog trenutka kad je došlo do najave sankcija, već su polako počeli da koče, odnosno smanjuju aktivnost kreditiranja, davanja garancija i svega ostalog“,ističe Vasić.I bez uvođenja sekundarnih sankcija one su praktično delom već zaživele u praksi kada je u pitanju većina bankarskih usluga. Vasić smatra da Narodna banka Srbije verovatno već razmišlja o načinu na koji da se ljudima zaposlenim u NIS-u isplati plata. Uvek se, kaže, nađe neko rešenje.U ovakvim situacijama kada ni NBS nije dobila konkretan odgovor na pitanje upućeno američkom OFAK-u šta bi sve podrazumevale sekundarne sankcije, mnogi posezaju za logikom bolje sprečiti negio lečiti. Tako, predostrožnosti radi, zapravo uvode sami sebi sankcije, kaže Vasić.U to su se uverili i zaposleni u Sputnjiku Srbija, mediju sa ruskim kapitalom, koji nije na udaru sankcija, ali već neko vreme u bankama sa zapadnim kapitalom, u čijim je rukama 90 odsto bankarskog tržišta, nisu mogli da dobiju nijednu od usluga, od produženog minusa, do potrošačkog kredita, o stambenom i da se ne govori. Ovih dana su morali i da traže banke gde će otvoriti tekući račun kako bi mogli da prime platu, jer su im stare otkazale saradnju bez ikakvog zvaničnog objašnjenja.Bez uticaja na klijentelu bankeNa pitanje koliko Narodna banka Srbije kao regulatorno telo može da utiče na tu situaciju, pogotovo što banke, gde god da im je osnivač, moraju da poštuju ovdašnje propise, on kaže da ona nema velike mogućnosti.„Bankarski sektor je u nekom delu biranja klijenata, bilo fizičkih ili pravnih lica, zapravo nezavisan i samo je pitanje da li banka želi vas za klijenta ili vas ne želi. Dešavalo se da vi zapravo budete klijent i da vam se banka posle nekog vremena zahvali i kaže da ne želi da budete više njen klijenti, tako da tu Narodna banka Srbije ne može da utiče. Na ono što Narodna banka Srbije može da utiče, to je pre svega kod fizičkih lica koja moraju da imaju taj minimum, odnosno tekući račun da vi možete primati uplate i da podižete novac. To je negde ono što banke moraju da ispoštuju“, kaže nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.On napominje da je poslednjih godina nekoliko politika banaka usvojeno na globalnom nivou koje zapravo podrazumevaju odgovore na dosta pitanja na osnovu kojih određeni sektori u bankama proveravaju da li ste za nju podoban klijent ili ne. U pojedinim situacijama kada cene da štite postojeći biznis nekima otkazuju gostoprimstvo.Vasić ne smatra da bi sekundarne sankcije mogle bitno da se odraze na poslovanje banaka, pa ni zbog toga što bi ostale bez toliko klijenata iz NIS-a. Kod nas , kako napominje, posluje 19 banaka, ali više od 90 odsto bankarskog tržišta je u rukama 8-9 banaka, sistemskih, velikih banka, koje imaju od par stotina hiljada pa i oko milion klijenata.Pitanje može li i NBS pod sankcijeOne, kako objašnjava, imaju dovoljno svojih rezervi jer su u poslednjih deset godina ovde imale natprosečnu profitabilnost. Dok je u Evropi stopa povraćaja na uloženi kapital oko 13-14 odsto, kod nas je 20-21 procenata.On, međutim, ukazuje, na mogući problem.„Ono što je sad bitno je da li naša Narodna banka Srbije može da bude pod takozvanim sekundarnim sankcijama. To je sad strateško pitanje koje se opet tiče svih nas, jer Narodna banka Srbije vrlo verovatno devizne rezerve drži u dobrom delu zemalja odakle se zapravo praktično i uvode sankcije“, kaže Vasić.On podseća da je dobro što smo sve naše zlatne rezerve vratili u Srbiju, ali i veruje da imamo novac na računima u inostranstvu, da na zapadu imamo i prvoklasne hartije od vrednosti. Ukoliko, međutim, nemate mogućnost da raspolažete tim deviznim rezervama, možete se suočiti sa ugroženom stabilnošću, ističe sagovornik Sputnjika.Uticaj na ekonomiju SrbijeVasić ukazuje i na dodatno dejstvo sekundarnih sankcija.„Kada se to desi, onda imate taj uticaj na ekonomiju Srbije. I svetska ekonomija funkcioniše na tome da vi malo više trošite nego što zarađujete, jer na taj način pokrećemo točak unapred. To je sad pitanje kako onda deluju te sekundarne sankcije. One onda mogu da deluju indirektno i na mene koji nemam nikakve veze sa NIS-om ili nekom bankom“,kaže ovaj finansijski konsultant.Neizvesnost kod ljudi automatski izaziva oprez i manju potrošnju, manju tražnju, ona utiče na smanjenje proizvodnje, to opet na manje punjenje budžeta i to se na kraju održava na sve nas, ocenio je Vasić u emisiji Energija Sputnjika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, energetika, analize i mišljenja, energija sputnjika, banke i berza, nbs, ekonomske sankcije, nis
ekonomija, srbija – ekonomija, energetika, analize i mišljenja, energija sputnjika, banke i berza, nbs, ekonomske sankcije, nis
Cenu sekundarnih sankcija bi plaćali svi, ali rešenje se uvek nađe /video/
16:29 29.11.2025 (Osveženo: 16:36 29.11.2025) Na udaru eventualnih sekundarnih sankcija koje pre svega prete bankama ako nastave da posluju sa NIS-om, koji je već gotovo dva meseca izložen američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva, bili bi najpre zaposleni u toj kompaniji, a posredno će se odraziti na ostalo stanovništvo jer će to neminovno uticati na privredna kretanja.
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Kada za 13.000 zaposlenih u NIS-u nisu dostupne bankarske usluge, pa u pitanje dolazi i to kako će im biti isplaćivana plata , to onda znači da su u problemu njihove porodice, čitav jedan grad od oko 40.000 stanovnika, poput Sombora, ili Požarevca.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković je ovih dana upoznala javnost sa time da je naša centralna banka dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog NIS-a koje, kako je rekla, znače blokadu svih plaćanja.
Ona je napomenula da je od američkog OFAK-a traženo preciznije objašnjenje najavljene mere, ali da odgovor nisu dobili.
Vasić kaže da sankcije, kako god se one zvale, primarne, sekundarne, na kraju najviše utiču na običnog čoveka. Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, koji je godinama radio u bankarskom sektoru, dodaje da ne brine za banke koje sigurno sebi neće dozvoliti izloženost riziku sankcijama zbog pružanja usluga NIS-u.
Sekundarne sankcije već deluju
On napominje da je naš finanijski sektor 80 odsto u rukama banaka čiji su osnivači negde na zapadu i za očekivati je da takve banke zbog svojih licenci, statusa, reputacije, poštuju odluke zemalja odakle dolaze, odakle su osnivači.
„Mi i sada već imamo problem kod NIS-a. Davanja kredita, davanja garancija i svega onoga što je u domenu finansijskog sektora, do juče su izdašno podržavali, ali onog trenutka kad je došlo do najave sankcija, već su polako počeli da koče, odnosno smanjuju aktivnost kreditiranja, davanja garancija i svega ostalog“,ističe Vasić.
I bez uvođenja sekundarnih sankcija one su praktično delom već zaživele u praksi kada je u pitanju većina bankarskih usluga. Vasić smatra da Narodna banka Srbije verovatno već razmišlja o načinu na koji da se ljudima zaposlenim u NIS-u isplati plata. Uvek se, kaže, nađe neko rešenje.
U ovakvim situacijama kada ni NBS nije dobila konkretan odgovor na pitanje upućeno američkom OFAK-u šta bi sve podrazumevale sekundarne sankcije, mnogi posezaju za logikom bolje sprečiti negio lečiti. Tako, predostrožnosti radi, zapravo uvode sami sebi sankcije, kaže Vasić.
U to su se uverili i zaposleni u Sputnjiku Srbija, mediju sa ruskim kapitalom, koji nije na udaru sankcija, ali već neko vreme u bankama sa zapadnim kapitalom, u čijim je rukama 90 odsto bankarskog tržišta, nisu mogli da dobiju nijednu od usluga, od produženog minusa, do potrošačkog kredita, o stambenom i da se ne govori. Ovih dana su morali i da traže banke gde će otvoriti tekući račun kako bi mogli da prime platu, jer su im stare otkazale saradnju bez ikakvog zvaničnog objašnjenja.
Bez uticaja na klijentelu banke
Na pitanje koliko Narodna banka Srbije kao regulatorno telo može da utiče na tu situaciju, pogotovo što banke, gde god da im je osnivač, moraju da poštuju ovdašnje propise, on kaže da ona nema velike mogućnosti.
„Bankarski sektor je u nekom delu biranja klijenata, bilo fizičkih ili pravnih lica, zapravo nezavisan i samo je pitanje da li banka želi vas za klijenta ili vas ne želi. Dešavalo se da vi zapravo budete klijent i da vam se banka posle nekog vremena zahvali i kaže da ne želi da budete više njen klijenti, tako da tu Narodna banka Srbije ne može da utiče. Na ono što Narodna banka Srbije može da utiče, to je pre svega kod fizičkih lica koja moraju da imaju taj minimum, odnosno tekući račun da vi možete primati uplate i da podižete novac. To je negde ono što banke moraju da ispoštuju“, kaže nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
On napominje da je poslednjih godina nekoliko politika banaka usvojeno na globalnom nivou koje zapravo podrazumevaju odgovore na dosta pitanja na osnovu kojih određeni sektori u bankama proveravaju da li ste za nju podoban klijent ili ne. U pojedinim situacijama kada cene da štite postojeći biznis nekima otkazuju gostoprimstvo.
Vasić ne smatra da bi sekundarne sankcije mogle bitno da se odraze na poslovanje banaka, pa ni zbog toga što bi ostale bez toliko klijenata iz NIS-a. Kod nas , kako napominje, posluje 19 banaka, ali više od 90 odsto bankarskog tržišta je u rukama 8-9 banaka, sistemskih, velikih banka, koje imaju od par stotina hiljada pa i oko milion klijenata.
Pitanje može li i NBS pod sankcije
One, kako objašnjava, imaju dovoljno svojih rezervi jer su u poslednjih deset godina ovde imale natprosečnu profitabilnost. Dok je u Evropi stopa povraćaja na uloženi kapital oko 13-14 odsto, kod nas je 20-21 procenata.
On, međutim, ukazuje, na mogući problem.
„Ono što je sad bitno je da li naša Narodna banka Srbije može da bude pod takozvanim sekundarnim sankcijama. To je sad strateško pitanje koje se opet tiče svih nas, jer Narodna banka Srbije vrlo verovatno devizne rezerve drži u dobrom delu zemalja odakle se zapravo praktično i uvode sankcije“, kaže Vasić.
On podseća da je dobro što smo sve naše zlatne rezerve vratili u Srbiju, ali i veruje da imamo novac na računima u inostranstvu, da na zapadu imamo i prvoklasne hartije od vrednosti. Ukoliko, međutim, nemate mogućnost da raspolažete tim deviznim rezervama, možete se suočiti sa ugroženom stabilnošću, ističe sagovornik Sputnjika.
Uticaj na ekonomiju Srbije
Vasić ukazuje i na dodatno dejstvo sekundarnih sankcija.
„Kada se to desi, onda imate taj uticaj na ekonomiju Srbije. I svetska ekonomija funkcioniše na tome da vi malo više trošite nego što zarađujete, jer na taj način pokrećemo točak unapred. To je sad pitanje kako onda deluju te sekundarne sankcije. One onda mogu da deluju indirektno i na mene koji nemam nikakve veze sa NIS-om ili nekom bankom“,kaže ovaj finansijski konsultant.
Neizvesnost kod ljudi automatski izaziva oprez i manju potrošnju, manju tražnju, ona utiče na smanjenje proizvodnje, to opet na manje punjenje budžeta i to se na kraju održava na sve nas, ocenio je Vasić u emisiji Energija Sputnjika.
