https://lat.sputnikportal.rs/20251127/naucnici-otkrili-prekretnicu-evo-kada-se-ubrzava-starenje--1192983202.html
Naučnici otkrili prekretnicu: Evo kada se ubrzava starenje
Naučnici otkrili prekretnicu: Evo kada se ubrzava starenje
Sputnik Srbija
Iako vreme teče ravnomerno, ljudsko starenje je sve samo ne linearan proces. Naš životni vek, od detinjstva do zrelog doba, prolazi kroz različite faze, a nova... 27.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-27T22:42+0100
2025-11-27T22:42+0100
2025-11-27T22:44+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
starenje
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/12/1178473506_0:90:2048:1242_1920x0_80_0_0_087eefb09d93a2ed4ef563bbefd283f3.jpg
To se dešava oko 50. godine života jer nakon te dobi putanja kojom naša tkiva i organi propadaju postaje znatno strmija nego u prethodnim decenijama. Istraživanje, zasnovano na analizi proteina u ljudskom telu, pokazalo je da su krvni sudovi među prvima koji pokazuju znake ubrzanog starenja, piše Science Alert.„Na osnovu promena proteina povezanih sa starenjem, razvili smo proteomske satove starosti specifične za tkiva i karakterisali putanje starenja na nivou organa“, piše tim predvođen naučnicima iz Kineske akademije nauka.„Vremenska analiza otkrila je tačku preokreta starenja oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je podložno starenju.“Kako su došli do otkrića?Iako ljudi žive znatno duže od većine sisara, to dolazi uz cenu pada funkcije organa i povećanog rizika od hroničnih bolesti. Kako bismo bolje razumeli taj proces, naučnici su istražili kako se proteini u različitim tkivima menjaju s vremenom.Analizirali su 516 uzoraka iz 13 različitih tkiva prikupljenih od 76 donatora organa uzrasta od 14 do 68 godina. Uzoraci su obuhvatali sedam telesnih sistema, uključujući kardiovaskularni, probavni, imunološki i respiratorni sistem. Tim je stvorio katalog proteina i pratio kako se njihove količine menjaju s godinama donatora.„Naša otkrića postavljaju temelje za razumevanje ljudskog starenja na nivou sistema kroz prizmu proteina“, napisali su istraživači u svom radu.Koji organi najbrže stare?Upoređujući svoja otkrića sa bazama podataka o bolestima, naučnici su utvrdili da se ekspresija 48 proteina povezanih sa bolestima, poput kardiovaskularnih bolesti, fibroze tkiva i masne jetre, povećava s godinama. Najoštrije promene zabeležene su u razdoblju između 45. i 55. godine života.U tom periodu mnoga tkiva se značajno menjaju, a najizraženije promene dešavaju se u aorti, glavnoj arteriji koja prenosi krv iz srca. Značajne promene pokazale su i slezina i pankreas, organ ključan za proizvodnju enzima i hormona.Potvrda na miševimaDa bi testirali svoja otkrića, istraživači su izolovali protein povezan sa starenjem iz aorte miševa i ubrizgali ga mladim miševima. Tretirane životinje pokazale su smanjenu fizičku izvedbu, slabiju snagu, izdržljivost i koordinaciju u poređenju sa kontrolnom grupom.Ova studija nadopunjuje ranija istraživanja. Na primer, rad američkog tima ukazao je na još dva vrhunca starenja, oko 44. i 60. godine, povezana s promenama u metabolizmu i funkciji različitih organa. Nova otkrića potvrđuju da je ljudsko starenje složen proces koji uključuje različite telesne sisteme.Razumevanje kako i kada starenje utiče na određene delove tela moglo bi pomoći u razvoju ciljanih medicinskih intervencija. „Ovi uvidi mogu olakšati razvoj ciljanih intervencija za starenje i bolesti povezane sa starenjem, otvarajući put poboljšanju zdravlja starijih odraslih osoba“, zaključuju autori studije objavljene u časopisu Cell.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, starenje, društvo
nauka i tehnologija, medicina, starenje, društvo
Naučnici otkrili prekretnicu: Evo kada se ubrzava starenje
22:42 27.11.2025 (Osveženo: 22:44 27.11.2025) Iako vreme teče ravnomerno, ljudsko starenje je sve samo ne linearan proces. Naš životni vek, od detinjstva do zrelog doba, prolazi kroz različite faze, a nova studija otkrila je ključnu prekretnicu kada se proces starenja značajno ubrzava.
To se dešava oko 50. godine života jer nakon te dobi putanja kojom naša tkiva i organi propadaju postaje znatno strmija nego u prethodnim decenijama. Istraživanje, zasnovano na analizi proteina u ljudskom telu, pokazalo je da su krvni sudovi među prvima koji pokazuju znake ubrzanog starenja,
piše Science Alert.
„Na osnovu promena proteina povezanih sa starenjem, razvili smo proteomske satove starosti specifične za tkiva i karakterisali putanje starenja na nivou organa“, piše tim predvođen naučnicima iz Kineske akademije nauka.
„Vremenska analiza otkrila je tačku preokreta starenja oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je podložno starenju.“
Kako su došli do otkrića?
Iako ljudi žive znatno duže od većine sisara, to dolazi uz cenu pada funkcije organa i povećanog rizika od hroničnih bolesti. Kako bismo bolje razumeli taj proces, naučnici su istražili kako se proteini u različitim tkivima menjaju s vremenom.
Analizirali su 516 uzoraka iz 13 različitih tkiva prikupljenih od 76 donatora organa uzrasta od 14 do 68 godina. Uzoraci su obuhvatali sedam telesnih sistema, uključujući kardiovaskularni, probavni, imunološki i respiratorni sistem. Tim je stvorio katalog proteina i pratio kako se njihove količine menjaju s godinama donatora.
„Naša otkrića postavljaju temelje za razumevanje ljudskog starenja na nivou sistema kroz prizmu proteina“, napisali su istraživači u svom radu.
Koji organi najbrže stare?
Upoređujući svoja otkrića sa bazama podataka o bolestima, naučnici su utvrdili da se ekspresija 48 proteina povezanih sa bolestima, poput kardiovaskularnih bolesti, fibroze tkiva i masne jetre, povećava s godinama. Najoštrije promene zabeležene su u razdoblju između 45. i 55. godine života.
U tom periodu mnoga tkiva se značajno menjaju, a najizraženije promene dešavaju se u aorti, glavnoj arteriji koja prenosi krv iz srca. Značajne promene pokazale su i slezina i pankreas, organ ključan za proizvodnju enzima i hormona.
Da bi testirali svoja otkrića, istraživači su izolovali protein povezan sa starenjem iz aorte miševa i ubrizgali ga mladim miševima. Tretirane životinje pokazale su smanjenu fizičku izvedbu, slabiju snagu, izdržljivost i koordinaciju u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ova studija nadopunjuje ranija istraživanja. Na primer, rad američkog tima ukazao je na još dva vrhunca starenja, oko 44. i 60. godine, povezana s promenama u metabolizmu i funkciji različitih organa. Nova otkrića potvrđuju da je ljudsko starenje složen proces koji uključuje različite telesne sisteme.
Razumevanje kako i kada starenje utiče na određene delove tela moglo bi pomoći u razvoju ciljanih medicinskih intervencija.
„Ovi uvidi mogu olakšati razvoj ciljanih intervencija za starenje i bolesti povezane sa starenjem, otvarajući put poboljšanju zdravlja starijih odraslih osoba“, zaključuju autori
studije objavljene u časopisu
Cell.
