https://lat.sputnikportal.rs/20251122/deindustrijalizacija-ratoborne-nemacke-da-li-su-fridrihu-mercu-dani-vec-odbrojani-1192775402.html
Deindustrijalizacija ratoborne Nemačke: Da li su Fridrihu Mercu dani već odbrojani?
Deindustrijalizacija ratoborne Nemačke: Da li su Fridrihu Mercu dani već odbrojani?
Sputnik Srbija
Nemačka je u UN glasala protiv rezolucije za osudu nacizma. Ali zato ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus najavljuje da će (ponovo) napraviti najmoćniju... 22.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-22T20:39+0100
2025-11-22T20:39+0100
2025-11-22T20:39+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
nemačka
fridrih merc
kina
sad
carine
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/05/1158135584_0:147:3073:1875_1920x0_80_0_0_a6611d991b54b1daed1f509dcd972ab1.jpg
Ali nije to i jedino važno upozorenje na stanje u kome se Nemačka nalazi.Industrija u slobodnom padu ”Može li išta da zaustavi propadanje nemačke industrije”, postavlja pitanje londonski ”Fajnenšel tajms”, i objašnjava da se ”šampion evropske industrijske proizvodnje nalazi u slobodnom padu”, te da ”ekonomisti ukazuju da su neophodni radikalni koraci kako bi se sačuvalo ono što je preostalo”. Što nije naročito utešna prognoza u pogledu dalje perspektive prve evropske ekonomije; koja se, uostalom, ne nalazi bez ozbiljnih razloga već četvrtu godinu zaredom u recesiji i, u najboljem slučaju, stagnaciji.U ponosnom srcu nemačke inženjerske ekspertize prosperitet se ne može više smatrati garantovanim, opisuje ”Fajnenšel tajms” i ukazuje na karakterističan slučaj bogatog gradića Dicingen u Baden-Virtenbergu u kome je, usled opadanja industrijske proizvodnje, lokalna biznis taksa, kao ključni izvor prihoda, od 2023. opala za neverovatnih 80 odsto. Ključni proizvođači suočeni su sa drastičnim smanjenjem prodaje već treću godinu zaredom – 16 odsto manje samo u prethodnih godinu dana - i svoju poziciju opisuju kao ”strukturnu krizu” i ”paralizu”.A i kako drugačije kad su samo carine Donalda Trampa u prvih 9 meseci ove godine izazvale pad izvoza u Sjedinjene Države od skoro 8 odsto.Veliki kineski šokNo, kako se ukazuje, situacija je u pogledu Kine još i znatno gora. Kao ”kineski šok”, opisuje se to što ”Kina sve više pobeđuje Nemačku u njenoj igri”; u proseku, kineski proizvodi su 30 odsto jeftiniji od nemačkih, a pritom je, kako se opominje, nestala i razlika u kvalitetu. Štaviše, Kinezi ”osvajaju važne tehnologije” a svoje zapadne rivale prevazilaze i svojom znatno većom brzinom proizvodnje. Ovo, da ne bude zabune, nije propaganda kineske Komunističke partije nego analiza ”Fajnenšel tajmsa”. Što će reći da je verovatno još i gore po Nemce; a kako i ne bi kad se navodi primer nekakve mašine za proizvodnju kompresora koja, u nemačkoj izradi, košta 130 hiljada evra, dok se njen kineski konkurent – istog kvaliteta – prodaje za manje od 28 hiljada.A tu su i brojke da sve to potvrde: nemački uvoz iz Kine porastao je za 8,3 odsto ove godine u odnosu na prethodnu, dok je nemački izvoz u Kinu opao za 13,5 procenata. U parama to znači, samo od januara do avgusta, nemački manjak od 50 i kusur milijardi evra. Da uprostimo, Kina sad izvozi duplo više u Nemačku nego što odatle uvozi. Šta to znači za nemačku industrijsku proizvodnju, nije teško uočiti.Nemački vicekancelar Lars Klingbajl je ove nedelje u Kini – kao tek prvi zvaničnik vlade Fridriha Merca posle šest meseci na vlasti u poseti svom najvećem trgovinskom partneru – da pokuša da nešto izbalansira. Premda nije sasvim jasno šta je to što može da traži od Kineza: da proizvode manje, ili samo manje kvalitetno, ili da proizvode skuplje kako bi smanjili razliku i prekinuli zabrinjavajući, pogubni trend za Nemačku. Istini za volju, Klingbajlu je bar uspelo da u Kini sretne nekoga važnog – vicepremijera He Lifenga – dok je prošlog meseca šef diplomatije Johan Vadeful morao da odustane od puta u Kinu jer, kako su otkrili nemački mediji, njega nije hteo da primi niko.Računica proizvođača oružjaU svakom slučaju, industrijske porudžbine u Nemačkoj, kako je pre neki dan saopštilo Ministarstvo ekonomije, u trećem su kvartalu ove godine opale za još tri odsto u odnosu na drugi kvartal. Dok je indeks industrijske proizvodnje – što je stvarna, realna ekonomija – u padu od čak 10 (od 100) indeksnih poena u odnosu na stanje pre 10 godina. I vraćen je na nivo od pre 20 godina, uz tendenciju daljeg pada jer je, otkako su se odrekli jeftinih ruskih energenata, u padu sve – od proizvodnje automobila, preko mašinogradnje, do hemijske industrije.Nečemu dobrom – ne i za ostatak sveta, doduše – nada se uglavnom samo proizvođač oružja ”Rajnmetal” koji je objavio cilj od 50 milijardi evra godišnjeg prihoda do 2030, što je čak pet puta više nego prošle godine; planovi Borisa Pistorijusa i njegovog koalicionog partnera i šefa u crno-crvenoj koaliciji, kancelara Fridriha Merca, nisu opasni za svakoga.Paraliza vlastiAli jesu za Merca samog jer, konstatuje ”Blumberg”, Nemcima ponestaje strpljenja za kancelara koji nema samo ekonomske nego i političke probleme: rivaliteti i konflikti u vladajućoj koaliciji koja je zbog toga paralisana, a uz to i pretnja pobune u omladini sopstvene partije zbog najavljene penzione reforme. Merca kao kandidata na narednim izborima želi da vidi svega 16 odsto birača. Dok je Alternativa za Nemačku u anketama pretekla vladajući CDU.Šta se to dešava sa Nemačkom? Kuda vodi njena ekonomska i politička kriza? I šta će to značiti za bezbednost u Evropi?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili nekadašnji dopisnik ”Politike” iz Nemačke Miroslav Stojanović i analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović.
nemačka
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, nemačka, fridrih merc, kina, sad, carine, donald tramp
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, nemačka, fridrih merc, kina, sad, carine, donald tramp
Deindustrijalizacija ratoborne Nemačke: Da li su Fridrihu Mercu dani već odbrojani?
Nemačka je u UN glasala protiv rezolucije za osudu nacizma. Ali zato ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus najavljuje da će (ponovo) napraviti najmoćniju armiju u Evropi. Koja je, prema njegovoj projekciji, imala svoje poslednje mirno leto. Pa zato i ne čudi što šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorava da lekcije, izgleda, nisu naučene.
Ali nije to i jedino važno upozorenje na stanje u kome se Nemačka nalazi.
Industrija u slobodnom padu
”Može li išta da zaustavi propadanje nemačke industrije”, postavlja pitanje londonski ”Fajnenšel tajms”, i objašnjava da se ”šampion evropske industrijske proizvodnje nalazi u slobodnom padu”, te da ”ekonomisti ukazuju da su neophodni radikalni koraci kako bi se sačuvalo ono što je preostalo”. Što nije naročito utešna prognoza u pogledu dalje perspektive prve evropske ekonomije; koja se, uostalom, ne nalazi bez ozbiljnih razloga već četvrtu godinu zaredom u recesiji i, u najboljem slučaju, stagnaciji.
U ponosnom srcu nemačke inženjerske ekspertize prosperitet se ne može više smatrati garantovanim, opisuje ”Fajnenšel tajms” i ukazuje na karakterističan slučaj bogatog gradića Dicingen u Baden-Virtenbergu u kome je, usled opadanja industrijske proizvodnje, lokalna biznis taksa, kao ključni izvor prihoda, od 2023. opala za neverovatnih 80 odsto. Ključni proizvođači suočeni su sa drastičnim smanjenjem prodaje već treću godinu zaredom – 16 odsto manje samo u prethodnih godinu dana - i svoju poziciju opisuju kao ”strukturnu krizu” i ”paralizu”.
A i kako drugačije kad su samo carine Donalda Trampa u prvih 9 meseci ove godine izazvale pad izvoza u Sjedinjene Države od skoro 8 odsto.
No, kako se ukazuje, situacija je u pogledu Kine još i znatno gora. Kao ”kineski šok”, opisuje se to što ”Kina sve više pobeđuje Nemačku u njenoj igri”; u proseku, kineski proizvodi su 30 odsto jeftiniji od nemačkih, a pritom je, kako se opominje, nestala i razlika u kvalitetu. Štaviše, Kinezi ”osvajaju važne tehnologije” a svoje zapadne rivale prevazilaze i svojom znatno većom brzinom proizvodnje. Ovo, da ne bude zabune, nije propaganda kineske Komunističke partije nego analiza ”Fajnenšel tajmsa”. Što će reći da je verovatno još i gore po Nemce; a kako i ne bi kad se navodi primer nekakve mašine za proizvodnju kompresora koja, u nemačkoj izradi, košta 130 hiljada evra, dok se njen kineski konkurent – istog kvaliteta – prodaje za manje od 28 hiljada.
A tu su i brojke da sve to potvrde: nemački uvoz iz Kine porastao je za 8,3 odsto ove godine u odnosu na prethodnu, dok je nemački izvoz u Kinu opao za 13,5 procenata. U parama to znači, samo od januara do avgusta, nemački manjak od 50 i kusur milijardi evra. Da uprostimo, Kina sad izvozi duplo više u Nemačku nego što odatle uvozi. Šta to znači za nemačku industrijsku proizvodnju, nije teško uočiti.
Nemački vicekancelar Lars Klingbajl je ove nedelje u Kini – kao tek prvi zvaničnik vlade Fridriha Merca posle šest meseci na vlasti u poseti svom najvećem trgovinskom partneru – da pokuša da nešto izbalansira. Premda nije sasvim jasno šta je to što može da traži od Kineza: da proizvode manje, ili samo manje kvalitetno, ili da proizvode skuplje kako bi smanjili razliku i prekinuli zabrinjavajući, pogubni trend za Nemačku. Istini za volju, Klingbajlu je bar uspelo da u Kini sretne nekoga važnog – vicepremijera He Lifenga – dok je prošlog meseca šef diplomatije Johan Vadeful morao da odustane od puta u Kinu jer, kako su otkrili nemački mediji, njega nije hteo da primi niko.
Računica proizvođača oružja
U svakom slučaju, industrijske porudžbine u Nemačkoj, kako je pre neki dan saopštilo Ministarstvo ekonomije, u trećem su kvartalu ove godine opale za još tri odsto u odnosu na drugi kvartal. Dok je indeks industrijske proizvodnje – što je stvarna, realna ekonomija – u padu od čak 10 (od 100) indeksnih poena u odnosu na stanje pre 10 godina. I vraćen je na nivo od pre 20 godina, uz tendenciju daljeg pada jer je, otkako su se odrekli jeftinih ruskih energenata, u padu sve – od proizvodnje automobila, preko mašinogradnje, do hemijske industrije.
Nečemu dobrom – ne i za ostatak sveta, doduše – nada se uglavnom samo proizvođač oružja ”Rajnmetal” koji je objavio cilj od 50 milijardi evra godišnjeg prihoda do 2030, što je čak pet puta više nego prošle godine; planovi Borisa Pistorijusa i njegovog koalicionog partnera i šefa u crno-crvenoj koaliciji, kancelara Fridriha Merca, nisu opasni za svakoga.
Ali jesu za Merca samog jer, konstatuje ”Blumberg”, Nemcima ponestaje strpljenja za kancelara koji nema samo ekonomske nego i političke probleme: rivaliteti i konflikti u vladajućoj koaliciji koja je zbog toga paralisana, a uz to i pretnja pobune u omladini sopstvene partije zbog najavljene penzione reforme. Merca kao kandidata na narednim izborima želi da vidi svega 16 odsto birača. Dok je Alternativa za Nemačku u anketama pretekla vladajući CDU.
Šta se to dešava sa Nemačkom? Kuda vodi njena ekonomska i politička kriza? I šta će to značiti za bezbednost u Evropi?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili nekadašnji dopisnik ”Politike” iz Nemačke Miroslav Stojanović i analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović.
