https://lat.sputnikportal.rs/20251120/lavrov-izjave-merca-i-stuba-pokazuju-da-neke-zemlje-nisu-naucile-lekcije-iz-drugog-svetskog-rata-1192707217.html
Lavrov: Izjave Merca i Stuba pokazuju da neke zemlje nisu naučile lekcije iz Drugog svetskog rata
Lavrov: Izjave Merca i Stuba pokazuju da neke zemlje nisu naučile lekcije iz Drugog svetskog rata
Sputnik Srbija
Izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca i finskog predsednika Aleksandra Stuba pokazuju da ove zemlje nisu naučile lekcije iz Drugog svetskog rata, izjavio je... 20.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-20T09:30+0100
2025-11-20T09:30+0100
2025-11-20T09:30+0100
rusija
rusija
nemačka
finska
nacizam
neonacizam
nirnberški proces
sergej lavrov
drugi svetski rat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/14/1192707058_0:66:2966:1734_1920x0_80_0_0_84ea64b20e800004974827e893a8bd34.jpg
Ministar je napomenuo da bi otvoreni revanšizam Mercove vlade mogao ponovo da dovede Nemačku do katastrofe.Lavrov je takođe prokomentarisao izjavu finskog predsednika Stuba kojom se podriva status Finske kao bivše neutralne sile i zemlje-domaćina Helsinškog procesa, koji je kulminirao stvaranjem OEBS-a. A sada, u svom govoru, finski predsednik Aleksandar Stub kaže da ovo nacističko raspoloženje nigde neće nestati.Prema njegovim rečima, Rusija nema pravo da dozvoli da rehabilitaciju nacizma u okolnim državama, kao što su baltičke države, Ukrajina ili Nemačka.„Nemamo pravo da dozvolimo da trendovi koji se odvijaju u okolnim zemljama idu svojim tokom. To uključuje baltičke zemlje, Ukrajinu i Nemačku. U nizu evropskih zemalja, uključujući Poljsku, ruše se spomenici herojima koji su oslobodili Evropu, dok se podižu spomenici (kao što se radi u Ukrajini) Šuheviču, Banderi i drugim nacističkim kolaboracionistima, čije sećanje i veličanje treba zabraniti u skladu sa presudom Nirnberškog tribunala“, zaključio je Lavrov.Nirnberški proces predstavljao je suđenje grupi glavnih nacističkih ratnih zločinaca. Često se nazivaju „Sud istorije“. Održani su u Nirnbergu, u Nemačkoj, od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine, na Međunarodnom vojnom sudu. Pred sudom je bilo 24 optuženih, koji su bili članovi najvišeg rukovodstva nacističke Nemačke. Sva zasedanja suda, kojih je bilo 403, bila su otvorena za javnost. Rad tribunala široko je pratila međunarodna štampa i prenosila ih uživo na radiju.Od onih koji su proglašeni krivim za teške zločine protiv mira i čovečnosti, 12 je osuđeno na smrt vešanjem. Ostali su dobili doživotni zatvor ili dugogodišnje zatvorske kazne.Nirnberški tribunal je, sumirajući rezultate Drugog svetskog rata pravnim sredstvima, stvorio pretpostavke za formiranje osnova posleratnog međunarodnog pravnog poretka, pre svega u oblastima kao što su zaštita ljudskih prava i međunarodno humanitarno pravo.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251120/putin-zlocini-nacista-ne-zastarevaju-1192704759.html
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, nemačka, finska, nacizam, neonacizam, nirnberški proces, sergej lavrov, drugi svetski rat
rusija, nemačka, finska, nacizam, neonacizam, nirnberški proces, sergej lavrov, drugi svetski rat
Lavrov: Izjave Merca i Stuba pokazuju da neke zemlje nisu naučile lekcije iz Drugog svetskog rata
Izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca i finskog predsednika Aleksandra Stuba pokazuju da ove zemlje nisu naučile lekcije iz Drugog svetskog rata, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
„Sada je došao nemački kancelar Fridrih Merc. Ponosno je izjavio da Nemačka mora ponovo da postane najjača vojska u Evropi. Ovo ‘ponovo’ pokazuje da nisu naučene nikakve lekcije. Barem ih nisu naučili Merc i njegovi istomišljenici“, rekao je Lavrov u intervjuu za dokumentni film „Nirnberg“.
Ministar je napomenuo da bi otvoreni revanšizam Mercove vlade mogao ponovo da dovede Nemačku do katastrofe.
Lavrov je takođe prokomentarisao izjavu finskog predsednika Stuba kojom se podriva status Finske kao bivše neutralne sile i zemlje-domaćina Helsinškog procesa, koji je kulminirao stvaranjem OEBS-a. A sada, u svom govoru, finski predsednik Aleksandar Stub kaže da ovo nacističko raspoloženje nigde neće nestati.
„Sada govorimo o tome da je Finska bila jedan od najlojalnijih saveznika (Adolfa) Hitlera, da je učestvovala u opsadi Lenjingrada i drugim nehumanim delima i da je organizovala koncentracione logore. Nismo želeli ranije da govorimo o tome, jer smo mislili da su lekcije neučene. Ni najmanje! Nikakve lekcije nisu naučene“, naglasio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Rusija nema pravo da dozvoli da rehabilitaciju nacizma u okolnim državama, kao što su baltičke države, Ukrajina ili Nemačka.
„Nemamo pravo da dozvolimo da trendovi koji se odvijaju u okolnim zemljama idu svojim tokom. To uključuje baltičke zemlje, Ukrajinu i Nemačku. U nizu evropskih zemalja, uključujući Poljsku, ruše se spomenici herojima koji su oslobodili Evropu, dok se podižu spomenici (kao što se radi u Ukrajini) Šuheviču, Banderi i drugim nacističkim kolaboracionistima, čije sećanje i veličanje treba zabraniti u skladu sa presudom Nirnberškog tribunala“, zaključio je Lavrov.
Nirnberški proces predstavljao je suđenje grupi glavnih nacističkih ratnih zločinaca. Često se nazivaju „Sud istorije“. Održani su u Nirnbergu, u Nemačkoj, od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine, na Međunarodnom vojnom sudu. Pred sudom je bilo 24 optuženih, koji su bili članovi najvišeg rukovodstva nacističke Nemačke. Sva zasedanja suda, kojih je bilo 403, bila su otvorena za javnost. Rad tribunala široko je pratila međunarodna štampa i prenosila ih uživo na radiju.
Od onih koji su proglašeni krivim za teške zločine protiv mira i čovečnosti, 12 je osuđeno na smrt vešanjem. Ostali su dobili doživotni zatvor ili dugogodišnje zatvorske kazne.
Nirnberški tribunal je, sumirajući rezultate Drugog svetskog rata pravnim sredstvima, stvorio pretpostavke za formiranje osnova posleratnog međunarodnog pravnog poretka, pre svega u oblastima kao što su zaštita ljudskih prava i međunarodno humanitarno pravo.
