Sad je jasno šta je za London bezbednost na Balkanu: Čim neko puca na Srbe iza ćoška su – Britanci
© Sputnik / Alex McNaughton
Pratite nas
Napad maskiranih Albanaca na srpsku vojsku možda nije direktna posledica nedavnog sastanka između britanskog izaslanika i lidera Albanije, takozvanog Kosova i još tri suseda, a možda i jeste. To još ne znamo, ali ono što jeste sigurno je da Velika Britanija i taj sastanak i te kako imaju veze sa budućom bezbednosnom situacijom u Srbiji.
Ovako prof. dr Aleksandar Đikić, predsednik Skupštine srpskog nacionalnog foruma komentariše moguću uzročno-posledičnu vezu između albanskog oružanog napada na Srbe i sastanka na brodu britanske Kraljevske mornarice.
Izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Karen Pirs ugostila je vojne lidere Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH i lažne države Kosovo, a samo nekoliko dana nakon toga šest džipova punih maskiranih Albanaca otvorilo je vatru u rejonu baze Vojske Srbije. Slučajnosti, kaže naš sagovornik – nema.
Ja čitav život živim sa Albancima i kod njih ne postoji ništa što je slučajno. Sigurno je to isplanirani napad, a on je posledica našeg ćutanja. Napadi se dešavaju gotovo svakodnevno na rubnim delovima opštine, recimo kao što je Kuršumlija, gde žandarmerija i vojska ne smeju da reaguju, a narod je suočen sa ozbiljnim izazovima. Koliko sam ja obavešten, ti Albanci nisu imali obeležja policije ili nečeg sličnog, ali sigurno je da su bili organizovani i najverovatnije podržani od strane određenih struktura u KFOR-u, kaže Đikić za Sputnjik.
Samo nekoliko dana nakon sastanka britanskog izaslanika sa Albancima, šest džipova punih maskiranih Albanaca otvorilo je vatru u rejonu baze Vojske Srbije.
© AP Photo / Darko Vojinovic
Zašto ćutimo?
Kada se spominje Velika Britanija, tu ne treba tražiti krivca – sve samo po sebi jasno, kaže on. Sastanak koji su Britanci održali na vojnom brodu svakako nije bio u korist Srbije, već obrnuto, a ono što je zabrinjavajuće je to što se u Srbiji olako prelazi preko takvih stvari, što se ne reaguje ni putem diplomatskih kanala niti na bilo koji drugi način.
S obzirom na to da su sve zemlje koje je britanski izaslanik ugostio na vojnom brodu, uključujući i Crnu Goru, danas u NATO-u i pod dominantnim uticajem Velike Britanije, takav sastanak se definitivno nije mogao održati, a da tema nije bila Srbija, odnosno planiranje eventualnih sukoba protiv nje u budućnosti.
Srbija se, ističe naš sagovornik, već godinama ponaša prema narodnoj izreci: „Vuk magarcu sapi jede, on misli da sanja.“ Opkoljeni smo NATO zemljama, a retorika koja dolazi iz pojedinih, pre svega bivših jugoslovenskih republika, kao i narativi koji se formiraju, daju puno razloga za brigu. Ono što ipak najviše zabrinjava, zaključuje Đikić, jeste to što nedovoljno ozbiljno shvatamo čitavu situaciju.
Iako je Srbija opkoljena NATO zemljama, nedovoljno ozbiljno shvata opasnost čitave situacije, kaže Đikić.
© Sputnik / Lola Đorđević
Opipavanje pulsa
Doktor istorijskih nauka i politički komentator sa Kosova i Metohije Miloš Damjanović kaže da se, uzevši sve u obzir, napad na Vojsku Srbije može tumačiti kao ispitivanje pulsa, odnosno svojevrsna provokacija sa zadnjim namerama – da se izazove ozbiljnija incidentna situacija kako bi se Beograd naterao na nove ustupke ili doveo do unutrašnjeg poraza.
Primetna je pojačana militaristička politika privremenih struktura u Prištini, naročito u poslednje vreme, ne samo kroz pojačanu retoriku, već i kroz praksu. U toku je sve veća militarizacija, upućivanje na vojne saveze, vojna zbližavanja, što smo videli i kroz albanski uvoz turskih dronova, kao i kroz pokušaje samostalne proizvodnje dronova, zatim kroz razne vojne aranžmane koje sklapaju sa zemljama u okruženju, rekao je Damjanović za Sputnjik.
Pripadnici specijalne jedince tzv. Kosova u Prištini
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pretnja po Srbiju
On objašnjava da svi ti savezi i aranžmani ne bi imali svrhu da nisu usmereni ka nekoj protivnoj strani, a da je svima do sada jasno da privremene strukture u Prištini pokazuju neprijateljski odnos isključivo prema Beogradu, odnosno prema Srbima. Iz tog ugla može se analizirati da Priština teži, s jedne strane, da se bezbednosno osigura, a s druge strane, da svoju agresivnu politiku usmeri ka onim centrima koje smatra protivničkim. U ovom slučaju, kaže Damjanović, to je svakako pretnja po Srbiju.
To jeste nešto što ozbiljno remeti stabilnost u ovom delu Evrope i pre svega predstavlja bezbednosnu pretnju po Srbiju. Samo postojanje paralelnih struktura u Prištini i nekontrolisanje tog područja od strane srpskih organa reda, bezbednosna je pretnja. Sa ovakvim političkim i vojnim tendencijama, ta pretnja postaje još ozbiljnija. Zato svaki albanski potez treba shvatiti ozbiljno i preduzimati adekvatne kontramere, kako bi se sprečili pokušaji destabilizacije i eskalacije nasilja.
Pored toga što su svi savezi koje Albanci sklapaju sa neprijateljski nastrojenim zemljama u okruženju nešto što je neprihvatljivo za srpsku stranu, to takođe predstavlja i grubo kršenje međunarodnih principa, počevši od Saveta bezbednosti UN, rezolucije 1244 i ostalih dokumenata, gde se tim strukturama ne dozvoljava formiranje bilo kakve vojske.
U svemu tome, nažalost, negativnu ulogu imaju i same članice NATO-a, odnosno članice KFOR-a, koje su i do sada finansirale i naoružavale te snage, omogućavajući Albancima da ta njihova „vojska“ stane na noge i raspolaže modernim naoružanjem, zaključuje Damjanović.
Pogledajte i:
