Priče iz dve planine: Kako su Grmeč i djed Rade stvorili novu gromadu – Branka Ćopića
© Foto : Snimak ekrana/Jutjub/Akord studio / Branko Ćopić
Pratite nas
Dve su gromade obeležile život i stvaralaštvo Branka Ćopića: djed Rade i Grmeč. Iz te dve planine ispričane su sve njegove priče o detinjstvu koje nas i danas uče da budemo ljudi, da volimo, da se radujemo, da budemo hrabri. I to je Brankova lekcija koja traje zauvek – kaže književnik Dragan Lakićević.
Lakićevićeva knjiga ,,Moj Ćopić”, nedavno objavnjena u izdanju kuće ,,Partenon”, sadrži tekstove, urednička sećanja i lirske analize obimnog dela verovatno najvoljenijeg pisca posleratne Jugoslavije. Gotovo da nema deteta koje se nije napajalo pričama o Ježurki Ježiću, Mačku Toši, raspevanom cvrčku, ili đaka koji se nije divio hrabrosti ,,mitraljesca golubijeg srca” – Nikoletini Bursaću.
U čast svih tih besmrtnih junaka, u ime dobrote i plemenitosti koje i danas isijavaju iz Brankovih priča i pesama, književnik Dragan Lakićević koji i dana sneke Brankove stihove zna napamet, napisao je ,,svome piscu" knjigu zahvalnosti i duboke odanosti.
Knjiga Dragana Lakićevića ,,Moj Ćopić"
© Sputnik / Dejana Vuković / Knjiga Dragana Lakićevića ,,Moj Ćopić"
Ćopić je pre svega pripovedač. U ranim pričama koje su objavljene pre Drugog svetskog rata, još nije bio otkrio svoju humornu dimenziju i lirsku toplinu. Tek posle rata će ta svojstva Branko razviti u pripovedanju. Ali, već tada pokazuje da mu je veoma stalo do detalja: svaki opis prirode, svaka rečenica o detinjstvu, o životu ljudi u njegovim selima, puna je detalja koji nose ne samo umetničku, nego i moralnu težinu, napominje Lakićević i kao primer navodi jedan od tih sitnih detalja koji potvrđuju Ćopićevo majstorstvo.
Književnik Dragan Lakićević je u čast svih besmrtnih junaka, u ime dobrote i plemenitosti koje i danas isijavaju iz Brankovih priča i pesama, napisao ,,svome piscu" knjigu zahvalnosti i duboke odanosti.
© Foto : Grafički studio Crnomarković
To je opis trenutka kada majka prati Nikoletinu. Nikola je ogroman, poput brda, ali mu majka (koja ga zove Nidžo i ,,jabuko moja”) u trenutku rastanka skida jedan končić sa majice da mu makar tako olakša put na koji je krenuo. Nikoletina čeka da majka ode i stalno govori Jovici: ‘Jovica, pogledaj, ode li stara.’ I tek kad stara odmakne ide u juriš. Detalj iz kog razumemo sledeće: najpre voliš majku, pa onda vodiš svoju borbu.
I u drugim likovima Ćopić produbljuje osećanje zaštite, nežnosti i odanosti. Lakićević u knjizi posebno ističe devojčicu Lunju iz knjige ,,Orlovi rano lete”.
Tiha, zagonetna, mudra, vidovita devojčica koju dečaci vole i poštuju – to je obrazac odnosa prema drugarici, prema ženi, prema detetu. To je lekcija koju nijedna škola, nijedan institut ne može tako dočarati i prikazati. Ćopić nas uči ljubavi kroz male gestove, kroz obične situacije, kaže autor knjige ,,Moj Ćopić”.
Ekranizaciji knjige ,,Orlovi rano lete" Branka Ćopića
Kao i za mnoge čitaoce i za njega je jedno od najdirljivijih mesta u Ćopićevom opusu pesma ,,Herojeva majka” u kojoj se, u završnim stihovima, starica poklanja pred mrtvim sinom.
To je pesma koja je uz ,,Krvavu bajku", jedna od najvećih pesama iz Drugog svetskog rata. I ona se, kao i ,,Krvava bajka", završava sa hrišćanskim motivom. Kod Desanke junaci se uzdižu do večnog boravišta, a Ćopićeva majka je ,,umesto ikone stavila znamenje i besmrtnom se sinu poklonila". To su velike vrednosti poezije.
Humor je još jedan stub Ćopićevog stvaralaštva, podseća Dragan Lakićević.
Ćopićev humor je gradacijski – od onog finog, delikatnog ispod teksta, do onog od koga se čitalac slobodno može zagrcnuti od smeha. On piše humorno zato što svoje junake voli, ne bi bilo humora da nije bilo ljubavi. Najdirljiviji je, recimo, mali mrav koji zahvaljuje plavom cvetiću što ga je sklonio od pljuska. U tom mravu prepoznajemo trudbenika koji po ceo dan radi, dok cvrčak samo svira i peva. To je ezopovska i univerzalna tradicija. Ljubav i humor kod Ćopića ne mogu se razdvojiti. Svi njegovi junaci, bilo da su ljudi ili životinje, nose u sebi poštovanje, trud, rad i ljubav. Tu je i njegova sposobnost da kroz humor uči – kako decu, tako i odrasle – životnoj mudrosti. Branko Ćopić nas vodi kroz svet u kojem su dobrota, humor i hrabrost vrednosti koje ne zastarevaju.
Ilustracija ,,Ježeve kućice" Branka Ćopića. Gotovo da nema deteta koje se nije napajalo pričama o Ježurki Ježiću, Mačku Toši, raspevanom cvrčku, ili đaka koji se nije divio hrabrosti ,,mitraljesca golubijeg srca” – Nikoletini Bursaću.
Važno svojstvo ovog pisca je i to što kao pripovedač nije težio velikoj sintezi ili monumentalnom romanu, podseća Lakićević.
On piše o detinjstvu, o Grmeču, o djedu Radu. Tu stvara niz sjajnih priča, od kojih se ne zna koja je od koje bolja. Tu je i priča o satu koji kuca – dok kuca i na osnovu koga djed Rade misli da je njegov prijatelj - vlasnik sata koji luta svetom - živ. To su priče čija je suština pesnička, a pisane su najboljim srpskim jezikom.
,,Herojeva majka" je uz ,,Krvavu bajku", jedna od najvećih pesama iz Drugog svetskog rata. I ona se, kao i ,,Krvava bajka", završava sa hrišćanskim motivom.
Ćopićevo rodoljublje i patriotizam, snažno prisutni u ukupnom delu, prožeti su toplinom i humanizmom, a ne ideologijom, ističe naš sagovornik.
Ćopić nije propagandista. Njegovo rodoljublje je iskreno i prirodno. Kroz priče uči decu i odrasle hrabrosti, poštovanju i odgovornosti.
Govoreći o današnjem odnosu društva prema piscu ,,Bašte sljezove boje” Lakićević smatra da se danas malo čita i veoma malo zna. Ali da će, čak i do onih koji ne znaju ko je Marija na Prkosima ili garavi Brane, doći ljubav kojom su natopljene stranice Ćopićevih priča i pesama. Zato i veruje da je Ćopićeva umetnost, sa svim univerzalnim vrednostima ujedno i most između prošlosti i budućnosti.
Ćopić je voleo svoj narod i njegove običaje, ali nije bio staromodan. Njegova poezija i proza su večne, jer u njima prepoznajemo sebe, svoju decu, naše majke i bake. I kad god čitamo njegove priče, setimo se da ljubav, hrabrost i dobrota nikada ne izlaze iz mode. Njegovno književno delo je natopljeno ljubavlju i ta ljubav i danas dolazi do nas. Ćopić nas voli kroz svoje priče, i to je nešto što ne može biti sakriveno ili zaboravljeno.
Govoreći o današnjem odnosu društva prema piscu ,,Bašte sljezove boje” Lakićević smatra da se danas malo čita i veoma malo zna. Ali da će, čak i do onih koji ne znaju ko je Marija na Prkosima ili garavi Brane, doći ljubav kojom su natopljene stranice Ćopićevih priča i pesama.
Pogledajte i:
