Gladni naučnici iz srpske laboratorije: Praše i upravo spremaju novo „čudo“ - ne nameravaju da stanu
16:30 15.11.2025 (Osveženo: 18:59 24.11.2025)
© Foto : Sputnjiku ustupili Gladni naučnici
Pratite nas
Nauka je najvažnije što imamo, ali mi pomalo smeta što živimo u dobu scijentizma, smatramo da je nauka sve. Upravo vera je deo onoga što nas čini ljudskim bićem. U nauci ste šrafić koji rešava bitne, ali pojedinačne probleme. Kod rokenrola imate kontrolu nad celim kreativnim procesom. Šta god radio, nikad me nije napustio taj virus rokenrola.
Ovo za Sputnjik kaže fizičar, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča i frontmen grupe „Gladni naučnici“, dr Vladimir Đoković.
Iza njega je više od 80 naučnih radova, odgovore koje nije našao u poznatim formulama, neprestano traži u umetničkom radu, kao tekstopisac, kompozitor i pevač.
„U Institutu Vinča razvijam metode za kontrolu kretanja nanočestica - tzv. nanomotora. Kretanje kontrolišemo laserima sa idejom da ih usmerimo da isporuče lek u određenu tačku ljudskog tela. U studiju, spremamo „Spontano narušenje simetrije“, treći album. Uživamo. Ne nameravamo da stanemo“.
Đoković se bavi istraživanjima u oblasti nanonauka i nanotehnologija. Dve godine proveo je na postdoktorskim studijama u Južnoafričkoj Republici, pet godina bio je gostujući profesor Američke svemirske agencije, pri „NASA“ centru na Univerzitetu u Severnoj Karolini.
Moglo bi se reći da su i „Gladni naučnici“ nastali u laboratoriji, Đoković je bend oformio sa kolegama, fizičarem Jovanom Blanušom i doktorom matematike Vladimirom Perovićem.
Postava se menjala, ali žar je ostao isti. Prvi album „Opšta teorija besmisla“ izašao je 2020., „Nova Kosmogonija“, nepune dve godine kasnije. Singlovi sa trećeg već se vrte.
Opšta teorija besmisla
Kritika ih smešta u pop, odnosno mejn strim rok, ali Đokovićeva muzika dodiruje i druge pravce. Svim pesmama zajednička je filozofska misao njegovih tekstova, a naslovi albuma namerna su asocijacija na naučne teme:
„Postoji opšta teorija relativiteta, Ajnštajnova, jedna od najvažnijih formula u istoriji nauke. Mi smo se poigrali i prebacili je u opštu teoriju besmisla. Pošto postoji specijalna teorija relativiteta, mi možda imamo i specijalnu teoriju besmisla na ovim prostorima. Ideja je da naučne teme diskretno podvučemo kroz rokenrol izraz“.
Prigrli utopiju novog doba
U belom mantilu, u razvaljenoj laboratoriji snimljen je spot za pesmu „Crni kvadrat“ koja sjajno oslikava Đokovićeve teme. Poručuje, zaboravi na to ko si ti, zaboravi na utehu prošlosti, zaboravi na ulogu roba i prigrli utopiju novog doba. To je, kaže, ono što nam se danas nudi:
„Ovaj proces je počeo u 18. veku sa buržoarskim revolucijama, novi ekonomski sistem tražio je novu ideologiju, i novu vrstu umetnosti. Dobili smo ideju bolje budućnosti, samo treba razvojem tehnologije da stignemo do te utopije. Istorija je postala nepotrebna, i skrajnuta je. Tako je bilo i u umetnosti. „Crni kvadrat“, slika Kazimira Maljeviča, je slika novog doba sa koje možete da učitate i ponor, besmisao. Smatram da treba da gledamo unapred, ali i unazad. Ne učimo iz istorije, pa upadamo u ćorsokake, verujemo u utopijske ideologije. Nekad u socijalizam, a sad u neoliberalizam. Sve to uvek treba da bude kroz nekakvu dinamiku, pustimo da postoji vrsta pluralizma, ideja koja će da se bore“.
Nano čestice
© press-služba MFTI
Obuzdavanje nanočestica u Vinči
Rad u nanonaukama zvanično je u svetu počeo 2003. godine, a naš sagovornik je već 2000. uradio prvi naučni rad na tu temu, sa kolegom Jovanom Nedeljkovićem.
Objašnjava da nanočestice imaju jako veliku primenu, ali zato što su male, njima je jako teško manipulisati. Sa svojim timom u Vinči radi upravo na tome:
„Razvijali smo metode sinteze i modifikacije nanočestica, pratili kako se kreću kroz ćeliju. Teramo ih da se kreću i pokušavamo da ih kontrolišemo, da bi mogli da ih iskoristimo za razne primene. Takve čestice se zovu nanomotori. Mi pravimo nanomotore na svetlosni pogon. Gađamo ih laserima da bi kontrolisali njihovo kretanje sa idejom da na drugom kraju stavimo lek i vodimo ih, recimo, direktno ka ćeliji raka“.
Gladni naučnik u NASA
Frontmen „Gladnih naučnika“, stručnjak je i za tzv. pijezoelektrične polimere i senzore koji se prave od ovih materijala. To znanje dovelo ga je do Američke svemirske agencije, zajedno sa kolegom, profesorom Vladimirom Pavlovićem.
„Pozvali su nas da dođemo tamo, radimo na tome, da razvijamo. Mi smo to, naravno, iskoristili. Oni imaju neverovatnu opremu. Mogli smo da pustimo sebi na volju, idejama. Uvek imamo ideje, ali moramo da ih kontrolišemo, ne možemo da uradimo sve što želimo. Tamo možete da uradite sve što želite. To je bilo veliko, jako fino iskustvo“.
Đoković ne zna da li je njegov projekat konkretno zaživeo u okviru Američkog svemirskog programa, njime upravlja „NASA“, ona je vlasnik, ali je njegova satisfakcija što je na osnovu tog rada objavio nekoliko naučnih radova.
"Gladni naučnici" uskoro izdaju svoj treći album „Spontano narušenje simetrije“
© Foto : Sputnjiku ustupili Gladni naučnici
Progone nas aveti
Pesme „Gladnih naučnika“ nastaju tako što ovaj naučnik prvo pevuši, komponuje muziku, a zatim po njoj piše tekstove. Kaže da ga teše ispovesti Nika Kejva koji priznaje da svaki dan sedi osam sati i piše, ne bi li dobio dobar tekst.
„Retki su ljudi koji ih samo izbace iz sebe, možda je to bio Bora Đorđević. Svaki tekst je nekakvo porađanje, izlazi iz neke teške muke i to je jako dugotrajan proces. A sa druge strane, ima taj neki ekstatički efekat. Potrošite mnogo vremena, a onda, u nekoliko minuta, tekst se sam od sebe sklopi. Zato ljudi vole da se bave u umetnošću, jer negde duboko iz vas je izašlo nešto, da toga niste bili svesni“.
Veliki uspeh postigla je pesma „Progone nas aveti“ nastala iz želje za komunikacijom sa njegovim idolima, Nil Jangom i Kurtom Kobejnom. Jang je napisao „da li je bolje izgoreti, nego izbledeti“, te stihove je Kobejn ostavio u svom oproštajnom pismu. Njegova pesma je, kaže, način da im se oduži za muziku kojom su ga usrećili.
„A progone nas aveti, i to je prirodno. Ceo život se borite sa nekim demonima u sebi. Tome nas prvenstveno uči hrišćanstvo, da smo mešavina dobra i zla. Sad nas uče da smo inherentno dobri. Ne, ja ne verujem u to. Ideja je uvek kroz istoriju da se ti demoni koji nas progone nekako zauzdaju, da pokušamo da, koliko toliko, budemo moralni i dobri ljudi“.
Religija i Nauka
Među naučnim radovima o nanočesticama i drugim golim okom nevidljivim stvarima su i tri Đokovićeva naučna rada koji se bave odnosom nauke i religije. Tvrdi da je agnostik, ali dodaje da agnosticizm u suštini kaže „verujem da postoje nešto što je više od ovog sveta“. To oseća.
„Potrošio sam život čitajući i učeći o tome, pokušavajući sebi da objasnim kakav je taj odnos između znati i verovati. Ti filozofski radovi su moj pokušaj da odgovorim na odnose između religijskih i mitoloških i naučnih predstava. U biti to je pokušaj odgovora na osnovna egzistencijalna pitanja, zašto smo ovde, kakav je smisao, kuda idemo“
Posmatrajući simbolizam naučnih formula i simbolizam koji nude religijske ili mitološke slike, tražio je postojanje veze:
„Na tom najdubljem nivou, na simboličkom nivou, mislim da sam pronašao vezu, ali to i dalje nije naučni dokaz da Bog postoji. Dokaz je način kako mi kao ljudi kreiramo modele i doživljavamo svet, postoje paralele“.
Dr Vladimir Đoković, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča i frontmen grupe „Gladni naučnici“
© Sputnik / Dejan Simić
Traži se bubnjar
„Spontano narušenje simetrije“, ime novog albuma, ekstremno je važan pojam u fizici. Fazni prelaz vode u led, promena strukture kristala, čak i Higsov bozon, čuvena Božija čestica, nastaju kao posledica spontanog narušenja simetrije.
Uticalo je i na „Gladne naučnike“, njihov bubnjar Vitalij Antonov, IT stručnjak iz Rusije vraća se kući u Moskvu. Za promociju novog albuma treba im novi bubnjar. Dr Đoković kaže da je konkurs otvoren, posebno za mlade muzičare.
