https://lat.sputnikportal.rs/20251112/poslanici-francuskog-parlamenta-suspendovali-penzijsku-reformu-1192407921.html
Poslanici francuskog parlamenta suspendovali penzijsku reformu
Poslanici francuskog parlamenta suspendovali penzijsku reformu
Sputnik Srbija
Poslanici francuskog parlamenta usvojili su odluku o suspenziji penzione reforme, pa će tako starosna granica za odlazak u penziju ostati 62 godine i 9 meseci. 12.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-12T19:27+0100
2025-11-12T19:27+0100
2025-11-12T19:27+0100
svet
francuska
ekonomija
svet – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/18/1185051672_0:162:3065:1886_1920x0_80_0_0_b4055274b78830ecc4215d1be6ad31ea.jpg
Poslanici su u prvom čitanju usvojili ovu odluku, kojom suspenzija reforme važi do 1. januara 2028, pri čemu je 255 poslanika glasalo za, dok je 146 bilo protiv, prenela je tv Bfm.Na osnovu penzione reforme, koja je stupila na snagu u septembru 2023, starosna granica je trebalo da se postepeno pomera sa 62 na 64 godine, pri čemu se za svaku godinu povećava tri meseca.Prema najnovijoj odluci, ta granica će sada ostati na 62 godine i 9 meseci života.Socijalisti, Zeleni i pripadnici Nacionalnog okupljanja najavili su da će glasati za suspenziju, dok su republikanci i poslanici stranaka Nepokorena Francuska i Horizonti rekli da će biti protiv, a Makronisti i zvaničnici partije Modem su kazali da će biti uzdržani.Mnogi poslanici govorili su pre glasanja, a zvaničnica Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen naglasila je da će njena stranka glasati najpre za suspenziju reforme, dok ona ne bude potpuno ukinuta.Ministarka za javne finansije Ameli de Monšalen ukazala je da bi potpuno ukidanje penzione reforme koštalo javne finansije 13 milijardi evra u 2035.“Suspenzija reforme znači, naravno, da će 3,5 miliona muškaraca i žena moći tri meseca ranije da se penzionišu”, kazala je socijalistkinja Osean Godar, koja je optužila predsednika Emanuela Makrona da je primorao ljude da rade duže, ne uzimajući u obzir njihovo iskustvo i životni standard.Ministar rada Žan Pjer Farandu ukazao je da će 20 odsto ljudi biti pogođeno suspenzijom reforme, što će takođe predstavljati dodatni trošak od 300 miliona evra naredne godine, a 1,9 milijardi u 2027.
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, francuska, svet – ekonomija, ekonomija
svet, francuska, svet – ekonomija, ekonomija
Poslanici francuskog parlamenta suspendovali penzijsku reformu
Poslanici francuskog parlamenta usvojili su odluku o suspenziji penzione reforme, pa će tako starosna granica za odlazak u penziju ostati 62 godine i 9 meseci.
Poslanici su u prvom čitanju usvojili ovu odluku, kojom suspenzija reforme važi do 1. januara 2028, pri čemu je 255 poslanika glasalo za, dok je 146 bilo protiv, prenela je tv Bfm.
Na osnovu penzione reforme, koja je stupila na snagu u septembru 2023, starosna granica je trebalo da se postepeno pomera sa 62 na 64 godine, pri čemu se za svaku godinu povećava tri meseca.
Prema najnovijoj odluci, ta granica će sada ostati na 62 godine i 9 meseci života.
Socijalisti, Zeleni i pripadnici Nacionalnog okupljanja najavili su da će glasati za suspenziju, dok su republikanci i poslanici stranaka Nepokorena Francuska i Horizonti rekli da će biti protiv, a Makronisti i zvaničnici partije Modem su kazali da će biti uzdržani.
Mnogi poslanici govorili su pre glasanja, a zvaničnica Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen naglasila je da će njena stranka glasati najpre za suspenziju reforme, dok ona ne bude potpuno ukinuta.
Ministarka za javne finansije Ameli de Monšalen ukazala je da bi potpuno ukidanje penzione reforme koštalo javne finansije 13 milijardi evra u 2035.
“Suspenzija reforme znači, naravno, da će 3,5 miliona muškaraca i žena moći tri meseca ranije da se penzionišu”, kazala je socijalistkinja Osean Godar, koja je optužila predsednika Emanuela Makrona da je primorao ljude da rade duže, ne uzimajući u obzir njihovo iskustvo i životni standard.
Ministar rada Žan Pjer Farandu ukazao je da će 20 odsto ljudi biti pogođeno suspenzijom reforme, što će takođe predstavljati dodatni trošak od 300 miliona evra naredne godine, a 1,9 milijardi u 2027.
