https://lat.sputnikportal.rs/20251111/natalijina-ramonda---cvet-feniks-simbol-dana-primirja-pobede-srpskog-naroda-i-drzave-1192349973.html
Natalijina ramonda - cvet feniks, simbol Dana primirja, pobede srpskog naroda i države
Natalijina ramonda - cvet feniks, simbol Dana primirja, pobede srpskog naroda i države
Sputnik Srbija
Natalijina ramonda, cvet feniks, koji se nalazi na amblemu i u Srbiji nosi na reveru uoči i na Dan primirija 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede... 11.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-11T09:37+0100
2025-11-11T09:37+0100
2025-11-11T09:37+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
dan primirja
prvi svetski rat
natalijina ramonda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111677/29/1116772914_585:0:3277:1514_1920x0_80_0_0_943a33594cf3e7ab12a0af7c7c70b32e.jpg
Amblem Dana primirja, kombinacija je Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje dodeljivane srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost.Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmisli su sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše i vasksnuće Srbije i stradanja kroz koja je srpski narod prošao tokom i posle Prvog svetskog rata.Natalijina ramonda koja može da oživi i kada se potpuno osuši, postala je sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks.Natalijina ramonda, čiji je cvet visok deset centimetara, pripada familiji Gesne riaceae, ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava. Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.Planirao je da novu vrstu nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu.Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode 'Suva planina' i Nacionalni park "Šar planina".Ova zakonom strogo zaštićena vrsta raste i u Severnoj Makedoniji, na severu Grčke, u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke - "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak.Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine u 11 sati, nakon četvrogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251111/danas-je-dan-primirja-u-prvom-svetskom-ratu-1192342415.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, dan primirja, prvi svetski rat, natalijina ramonda
društvo, srbija – društvo, dan primirja, prvi svetski rat, natalijina ramonda
Natalijina ramonda - cvet feniks, simbol Dana primirja, pobede srpskog naroda i države
Natalijina ramonda, cvet feniks, koji se nalazi na amblemu i u Srbiji nosi na reveru uoči i na Dan primirija 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
Amblem Dana primirja, kombinacija je Natalijine ramonde i lente Albanske spomenice, medalje dodeljivane srpskim vojnicima za izuzetnu hrabrost.
Koncept Natalijine ramonde - simbola obeležavanja Dana primirja u Srbiji, osmisli su sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ambasador u Brazilu Aleksandar Ristić.
Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao državni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a simboliše i vasksnuće Srbije i stradanja kroz koja je srpski narod prošao tokom i posle Prvog svetskog rata.
Natalijina ramonda koja može da oživi i kada se potpuno osuši, postala je sinonim srpskog stradanja i pobede u Velikom ratu, tokom koga je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.
Srbija je iz teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica, ponovo se rađajući kao cvet feniks.
Natalijina ramonda, čiji je cvet visok deset centimetara, pripada familiji Gesne riaceae, ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.
U periodima suše, ramonda se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava. Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.
Ramondu je kod Niša, u Jelašničkoj klisuri, otkrio botaničar i dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Sava Petrović, 1882. godine.
Planirao je da novu vrstu nazove Niška ramonda, ali je odluku promenio u čast kraljice Natalije.
Natalijina ramonda raste uglavnom na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište velike bitke u Prvom svetskom ratu.
Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode 'Suva planina' i Nacionalni park "Šar planina".
Ova zakonom strogo zaštićena vrsta raste i u Severnoj Makedoniji, na severu Grčke, u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.
Na Dan primirja u pojedinim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, kao simbol se nosi cvet bulke - "Popi" je podsetnik na vreme kada je na razorenim i opustelim poljima, gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništavan, prvi nikao krvavo crveni mak.
Cvet i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, o čemu je još 1915. pisao kanadski potpukovnik Džon MekKre u delu "Na polju časnom" - "Na poljima Flandrije".
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na dan kada je 11. novembra 1918. godine u 11 sati, nakon četvrogodišnjeg Velikog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, potpisano primirje, u posebnom vagonu u blizini gradića Kompjenj.
